П:
О:
Читај ми
Заштитити децу од присилног рада
Београд,
15. децембар 2017.
Министар без портфеља задужен за демографију и популациону политику и председник Савета за права детета Славица Ђукић Дејановић изјавила је данас да у Србији постоји злоупотреба дечјег рада и то посебно у сиромашним регијама, где мајке имају низак степен образовања.
Ђукић Дејановић је на почетку конференције "Мапа пута за елиминацију злоупотребе дечјег рада укључујући његове најгоре облике" истакла да по истраживањима, до десет одсто деце обавља присилан и тежак рад.
Она је указала на то да је проценат од три одсто деце у опасним условима рада у овом моменту у Србији јако висок, будући да Србија има 14,4 одсто деце до 14 година.
Када је дете изложено тешком физичком послу, трафикингу и злоупотреби , то је проблем читавог друштва и зато су оваква окупљања важна, оценила је Ђукић Дејановић, нагласивши да се деца могу заштитити ревизијом и строгом применом постојећих аката.
У складу са тим, она је напоменула да је, захваљујући Клир пројекту и подршци Владе САД која га је финансирала, ресорно министарство дошло до значајних података на основу којих је измењено законодавство и направљена листа опасних послова за децу.
Посебно значајан корак који чинимо састоји се у томе да створимо услове да инспекцијске службе у сарадњи са центрима за социјални рад и са МУП-ом неупоредиво интензивније раде на овој нежељеној појави, најавила је она.
Деца су угрожена када се ради о тешком физичком и наметнутом раду, када раде оно што им старији наложе, скупљају сировине. Деца недозвољено раде и ноћним сатима тако да постоје различите форме тог рада, објаснила је Ђукић Дејановић.
Она је указала на то да деца која имају срећно детињство немају осећај да има деце која га немају и да зато сензибилност читавог друштва мора да се подигне на виши ниво.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић поновила је да је злоупотреба дечјег рада важна тема у политичком и правном дискурсу, како у свету, тако и у Србији.
Она је подсетила на то да се злоупотребом дечјег рада негативно утиче на интелектуални, физички, друштвени и морални развој детета, док изложеност детета неадекватном раду негативно утиче на његово школовање, а последично и на будуће достојанствено запослење.
Феномен дечјег рада и посебно штетних облика дечјег рада и злоупотребе дечјег рада у Србији је још увек недовољно истражен, али на основу појединих релевантних података из различитих анкета и извештаја, може се поставити шира слика о изложености деце злоупотреби рада, као и групама које су потенцијално у ризику, објаснила је Пуновић.
Резултати истраживања вишеструких показатеља положаја деце (MICS) из 2014. указују на то да је око 10 одсто деце, старости од 5 до 17 година, укључено у економске активности довољан број сати да би се њихов рад класификовао као "непожељни" дечји рад, навела је она.
Такође, како је додала, подаци из Извештаја центара за социјални рад за 2016. годину показују да су ти центри у старосној групи корисника од 0 до 17 година регистровали приближно 13.000 деце у сукобу са законом, 9.300 деце жртава занемаривања и злостављања, 610 деце без пратње и 405 деце повратника по реадмисији.
Према њеним речима, деца из ових група представљају потенцијалне жртве злоупотребе дечјег рада.
Пауновић је подвукла да је на основу изнетих података јасно да најрањивијим групама изложеним злоупотреби дечјег рада припадају деца ромске националности из подстандардних (ромских) насеља и деца из најсиромашнијих породица.
То, како је предочила, потврђују и налази “Прегледа постојећих политика, стратегија, и програма и израда препорука за интегрисање компоненте дечијег рада у постојеће политике, програме и у системе за упућивање”.
Она је указала на то да се, као посебно угрожене групе деце која могу бити изложена злоупотреби дечјег рада, издвајају и деца са тешкоћама у развоју, деца у сукобу са законом, деца у уличној ситуацији (деца која живе и раде на улици), деца мигранти (укључујући и децу из породица повратника по реадмисији) и деца у руралним подручјима укључена у рад у пољопривреди.
Пауновић је, говорећи о основним изазовима у овој области, истакла стварање нормативног оквира за праћење појаве злоупотребе дечјег рада, дефинисање индикатора и података о броју деце која се прате и јасно дефинисање мандата институције на националном нивоу која би била задужена за координацију овог процеса, обједињавање података и њихово објављивање.
Присутнима су се обратили и стални координатор Уједињених нација у Србији Карла Херши, национални координатор Међународне организације рада (МОР) у Србији Јован Протић и директор Центра за социјалну политику (ЦСП) Жарко Шундерић.
Она је указала на то да је проценат од три одсто деце у опасним условима рада у овом моменту у Србији јако висок, будући да Србија има 14,4 одсто деце до 14 година.
Када је дете изложено тешком физичком послу, трафикингу и злоупотреби , то је проблем читавог друштва и зато су оваква окупљања важна, оценила је Ђукић Дејановић, нагласивши да се деца могу заштитити ревизијом и строгом применом постојећих аката.
У складу са тим, она је напоменула да је, захваљујући Клир пројекту и подршци Владе САД која га је финансирала, ресорно министарство дошло до значајних података на основу којих је измењено законодавство и направљена листа опасних послова за децу.
Посебно значајан корак који чинимо састоји се у томе да створимо услове да инспекцијске службе у сарадњи са центрима за социјални рад и са МУП-ом неупоредиво интензивније раде на овој нежељеној појави, најавила је она.
Деца су угрожена када се ради о тешком физичком и наметнутом раду, када раде оно што им старији наложе, скупљају сировине. Деца недозвољено раде и ноћним сатима тако да постоје различите форме тог рада, објаснила је Ђукић Дејановић.
Она је указала на то да деца која имају срећно детињство немају осећај да има деце која га немају и да зато сензибилност читавог друштва мора да се подигне на виши ниво.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић поновила је да је злоупотреба дечјег рада важна тема у политичком и правном дискурсу, како у свету, тако и у Србији.
Она је подсетила на то да се злоупотребом дечјег рада негативно утиче на интелектуални, физички, друштвени и морални развој детета, док изложеност детета неадекватном раду негативно утиче на његово школовање, а последично и на будуће достојанствено запослење.
Феномен дечјег рада и посебно штетних облика дечјег рада и злоупотребе дечјег рада у Србији је још увек недовољно истражен, али на основу појединих релевантних података из различитих анкета и извештаја, може се поставити шира слика о изложености деце злоупотреби рада, као и групама које су потенцијално у ризику, објаснила је Пуновић.
Резултати истраживања вишеструких показатеља положаја деце (MICS) из 2014. указују на то да је око 10 одсто деце, старости од 5 до 17 година, укључено у економске активности довољан број сати да би се њихов рад класификовао као "непожељни" дечји рад, навела је она.
Такође, како је додала, подаци из Извештаја центара за социјални рад за 2016. годину показују да су ти центри у старосној групи корисника од 0 до 17 година регистровали приближно 13.000 деце у сукобу са законом, 9.300 деце жртава занемаривања и злостављања, 610 деце без пратње и 405 деце повратника по реадмисији.
Према њеним речима, деца из ових група представљају потенцијалне жртве злоупотребе дечјег рада.
Пауновић је подвукла да је на основу изнетих података јасно да најрањивијим групама изложеним злоупотреби дечјег рада припадају деца ромске националности из подстандардних (ромских) насеља и деца из најсиромашнијих породица.
То, како је предочила, потврђују и налази “Прегледа постојећих политика, стратегија, и програма и израда препорука за интегрисање компоненте дечијег рада у постојеће политике, програме и у системе за упућивање”.
Она је указала на то да се, као посебно угрожене групе деце која могу бити изложена злоупотреби дечјег рада, издвајају и деца са тешкоћама у развоју, деца у сукобу са законом, деца у уличној ситуацији (деца која живе и раде на улици), деца мигранти (укључујући и децу из породица повратника по реадмисији) и деца у руралним подручјима укључена у рад у пољопривреди.
Пауновић је, говорећи о основним изазовима у овој области, истакла стварање нормативног оквира за праћење појаве злоупотребе дечјег рада, дефинисање индикатора и података о броју деце која се прате и јасно дефинисање мандата институције на националном нивоу која би била задужена за координацију овог процеса, обједињавање података и њихово објављивање.
Присутнима су се обратили и стални координатор Уједињених нација у Србији Карла Херши, национални координатор Међународне организације рада (МОР) у Србији Јован Протић и директор Центра за социјалну политику (ЦСП) Жарко Шундерић.
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији
-
Алибунар, 16. април 2024.Почиње изградња новог вртића у Алибунару
-
Осечина, 16. април 2024.У инфраструктуру општине Осечина уложено више од 90 милиона...
-
Београд, 16. април 2024.Обележен Дан сећања на владавину цара Душана