Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Активности Владе > Велики значај Одбора за стандардизацију српског језика

Велики значај Одбора за стандардизацију српског језика

Београд, 12. децембар 2017. године – Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић оценио је данас на двадесетој јубиларној седници Одбора за стандардизацију српског језика да већ пуне две деценије то тело марљиво, темељно, стручно, научно утемељено и мотивисано обавља свој посао.

Вукосављевић је на скупу у Српској академији наука и уметности (САНУ) рекао да одјеци и рефлекси таквог посла често нису присутни у јавности, али да оно што одбор ради представља стручни, научни и национални посао.

Он је подсетио на то да су пре 20 година под кровом Српске академије наука и уметности, водеће научне-културне и наставне установе српског културног простора основале овај одбор и тиме показале заједничку свест и одговорност према битном питању свога народа и његове културе.

Језик је без сумње, према његовим речима, један од државотворних елемената и предмет базичне државне бриге и та базична брига је утемељена на науци о језику и усмеравана њеним постигнућима.

Министар културе је напоменуо да је Одбор за стандардизацију настао као израз такве свести, која нажалост, није увек била јасно присутна и препозната код носилаца власти и доносиоца важних одлука, иако су нас кретања у окружењу и Европи опомињала да су национални језик и писмо питања до којих и други и те како држе и на којима активно раде.

Вукосављевић је истакао да начин на који то раде државе у Европи и у Европској унији према којој као држава идемо, јесте додатни мотив да се још одлучније позабавимо овим важним питањем идентитета и уопште питањима културног језгра и постојања једног народа.

Он је нагласио да Министарство културе и информисања, Министарство просвете, наука и технолошког развоја, Влада Србије, Српска академија наука и уметности и овај одбор врло активно раде на овим питањима.

Ако говоримо о друштвеним и политичким феноменима онда слободно могу да кажем да је наша национална кућа изложена снажним ветровима акултурације, али су темељи ту и опстанак на историјској сцени на коју смо се попели у 19. веку зависи од наших националних, државних и друштвених прегнућа и од тога колико смо спремни да, не само декларативно, не само изјавама, вучемо потезе да се језик и писмо и особености нашег културног језгра и културног простора очувају, поручио је он.

Вукосављевић је подсетио на то да је Министарство културе и информисања припремило нацрт Стратегије развоја културе у Републици Србији од 2017. до 2027. године и да су њиме дефинисане димензије српске културе, потом културно језгро и српски културни простор, као и да је посебна пажња посвећена бризи о српском језику и писму, с посебним нагласком на статус ћирилице.

Приметивши да је једно писмо онолико живо колико се и користи, Вукосављевић је напоменуо да, уколико данас не чинимо снажне кораке у погледу афирмисања ћирилице у јавној и службеној употреби, можемо доћи у ситуацију да је не буде нигде осим у нашој свести.

Основни задатак сваке културне политике која је разумно форматирана, темељна и долична јесте да сачува културно језгро које су оставиле претходне генерације, да га обогати садржајем које нова генерација доноси и да тако сачувано и обогаћено преда генерацијама које долазе, закључио је Вукосављевић.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs