П:
О:
Читај ми
Захвалност Холандији на сећању на српске војнике у Великом рату
Београд,
2. новембар 2017.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић поручио је данас да треба неговати културу сећања и указивати на немерљиве жртве народа који су гинули за цивилизацијске вредности, међу којима се увек у првим редовима налазио и српски народ.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини говор Дачића на презентацији истраживања „Српски војници из Првог светског рата који су преминули на територији Краљевине Холандије“
„Поштовани потомци, Уважени амбасадоре Ван ден Дол, Поштоване екселенције и гости, Даме и господо,
Сто година након Великог рата Европа и Свет памте жртве и залажу се за неговање достојанственог сећања, а о европској безбедности говори се столећима. Због чињенице да су током XX века и Први и Други светски рат започети баш на тлу Европе, Европу су многи прозвали Судбоносним континентом човечанства. Зато је стабилна Европа, гарант стабилности и културе мира у свету, и сви ми који живимо на европском континенту томе тежимо у Европи која се уједињује.
Србија памти да су се са почетком Великог рата 1914. и хуманитарном катастрофом која се надвила над њом, рађали хероји, витезови храбрости, али и страдалници и жртве-јунаци рата који нису носили оружје у руци, а које је водила нова идеја – ИДЕЈА ХУМАНИЗМА.
Овај рат изнедрио је хероје и хероине човекољубља и хуманости, који не познају границе и не деле људе по националној, верској и политичкој припадности. Са Запада је долазио највећи број медицинских мисија и истакнутих појединаца који су несебично помагали српском народу.
То су били људи из интелектуалне елите и авангарде својих земаља, жене лекари, форензичари, добровољци који су ишли на прву борбену линију фронта заједно са Србима, раме уз раме. Међу њима је био и Холанђанин Ариус ван Тинховен, један од хероја Ваљевске болнице.
Због ревизионистичких покушаја који упорно долазе из једног дела међународне заједнице, нужно је неговати „културу сећања“ и указати на немерљиве жртве народа који су гинули за цивилизацијске вредности човечанства, међу којима се увек у првим редовима налазио и српски народ, који је у Великом рату дао трећину становништва. Скоро сваки 10 погинули у Првом светском рату био је Србин. Србија је тада доживела демографску катастрофу од које се ни до данас није опоравила.
Данас смо се окупили у Музеју српске дипломатије да обележимо Дан сећања на српске војнике из Првог светског рата који су преминули у Холандији, али и на Аријуса ван Тинховена, који се бринуо о српском народу, и на све друге који су несебично помагали Србији да преживи голготу Великог рата.
Књига холандских аутора о томе најбоље говори, истинито, историјски поткрпљено, емотивно.
Зато бих желео да се у своје, и у име Владе Републике Србије, захвалим ауторима и Амбасади Холандије на вредном доприносу, посебно истраживачима Татјани и Фабијану Вендриху и Џону Стинену, који су уложили велики труд да пронађу податке о погинулим Србима у Холандији.
За СРБИЈУ КОЈА ПАМТИ, важно је да се ХОЛАНДИЈА СЕЋА српских жртава у Првом светском рату, брине о обележјима српских страдалника и не препушта их забораву ни после 100 година.
Србија, која је дала немерљиве жртве за цивилизацијске вредности слободе и мира човечанства од давнина до данашњих дана, „културом сећања“ потврђује своје опредељење за мир, толеранцију, бољу будућност за наше потомке.
Нека је вечна слава нашим храбрим и славним прецима.
Хвала на пажњи“, наводи се у говору Дачића.
„Поштовани потомци, Уважени амбасадоре Ван ден Дол, Поштоване екселенције и гости, Даме и господо,
Сто година након Великог рата Европа и Свет памте жртве и залажу се за неговање достојанственог сећања, а о европској безбедности говори се столећима. Због чињенице да су током XX века и Први и Други светски рат започети баш на тлу Европе, Европу су многи прозвали Судбоносним континентом човечанства. Зато је стабилна Европа, гарант стабилности и културе мира у свету, и сви ми који живимо на европском континенту томе тежимо у Европи која се уједињује.
Србија памти да су се са почетком Великог рата 1914. и хуманитарном катастрофом која се надвила над њом, рађали хероји, витезови храбрости, али и страдалници и жртве-јунаци рата који нису носили оружје у руци, а које је водила нова идеја – ИДЕЈА ХУМАНИЗМА.
Овај рат изнедрио је хероје и хероине човекољубља и хуманости, који не познају границе и не деле људе по националној, верској и политичкој припадности. Са Запада је долазио највећи број медицинских мисија и истакнутих појединаца који су несебично помагали српском народу.
То су били људи из интелектуалне елите и авангарде својих земаља, жене лекари, форензичари, добровољци који су ишли на прву борбену линију фронта заједно са Србима, раме уз раме. Међу њима је био и Холанђанин Ариус ван Тинховен, један од хероја Ваљевске болнице.
Због ревизионистичких покушаја који упорно долазе из једног дела међународне заједнице, нужно је неговати „културу сећања“ и указати на немерљиве жртве народа који су гинули за цивилизацијске вредности човечанства, међу којима се увек у првим редовима налазио и српски народ, који је у Великом рату дао трећину становништва. Скоро сваки 10 погинули у Првом светском рату био је Србин. Србија је тада доживела демографску катастрофу од које се ни до данас није опоравила.
Данас смо се окупили у Музеју српске дипломатије да обележимо Дан сећања на српске војнике из Првог светског рата који су преминули у Холандији, али и на Аријуса ван Тинховена, који се бринуо о српском народу, и на све друге који су несебично помагали Србији да преживи голготу Великог рата.
Књига холандских аутора о томе најбоље говори, истинито, историјски поткрпљено, емотивно.
Зато бих желео да се у своје, и у име Владе Републике Србије, захвалим ауторима и Амбасади Холандије на вредном доприносу, посебно истраживачима Татјани и Фабијану Вендриху и Џону Стинену, који су уложили велики труд да пронађу податке о погинулим Србима у Холандији.
За СРБИЈУ КОЈА ПАМТИ, важно је да се ХОЛАНДИЈА СЕЋА српских жртава у Првом светском рату, брине о обележјима српских страдалника и не препушта их забораву ни после 100 година.
Србија, која је дала немерљиве жртве за цивилизацијске вредности слободе и мира човечанства од давнина до данашњих дана, „културом сећања“ потврђује своје опредељење за мир, толеранцију, бољу будућност за наше потомке.
Нека је вечна слава нашим храбрим и славним прецима.
Хвала на пажњи“, наводи се у говору Дачића.
-
Стара Пазова, 16. април 2024.Вучевић и Мојсиловић обишли породицу страдалог припадника...
-
Београд, 16. април 2024.Одлична сарадња Србије са ОДИХР-ом
-
Београд, 14. април 2024.Најоштрији протест Хрватској због забране Милићевићу да посети...
-
Бачко Добро Поље, 13. април 2024.Вучевић обишао породицу палог борца потпуковника Горана...
-
Београд, 12. април 2024.Србије се залаже за деескалацију и поштовање договора о Космету
-
Београд, 12. април 2024.Даље интензивирање односа Србије са Асоцијацијом карипских...
-
Београд, 12. април 2024.Завршетак припремних радова на изградњи метроа пре рока
-
Београд, 12. април 2024.Везе између Србије и Гане чврсте и нераскидиве
-
Београд, 11. април 2024.Србију и Гану везује традиционално пријатељство
-
Београд, 11. април 2024.Нови циклус наградне игре „Узми рачун и победи“ почиње 11. маја