Никада не смемо да заборавимо глумца Драгана Максимовића. Смртно је страдао ту, у нашем комшилуку, у центру града, не на некој периферији, само због процене убица да не задовољава њихове сопствене критеријуме припадања одређеној етничкој групи.
Није велики корак од говора мржње до злочина из мржње. У томе макар ми имамо искуство.
Убеђена сам да мржња не може да се искорени само кажњавањем, добрим законима и њиховом стриктном применом. Одговор на испољавање мржње мора да је још нешто.
Разговор, уважавање другачијег мишљења, разумевање критике, стрпљење, отвореност, суочавање са собом, политичари који дају пример, професори у школама који уче децу толеранцији, медији који треба да имају и едукативну улогу. Све ово, али свакако и не само то, видим као пут да поправимо однос једних према другима, у разним областима.
Сви знамо да се степен демократичности једног друштва мери односом већине према мањини. Као припадница те мањине, имам право да кажем и да ја, и да ми, морамо имати стрпљења. Да не будем погрешно схваћена, не мислим на трпељивост и на трпљење бруталности, мислим на људско стрпљење.
Колико је за једну породицу, без обзира на то где на планети живи, проблематично, када се суочи са оријентацијом неког свог члана која одудара од породичне традиције, једнако је и за друштво у целини трауматично мењање укорењених стереотипа и ставова.
Србија није изузетак у томе, а мислим да смо, последњих година, уз велики напор који смо уложили у прихватању различитости доста напредовали.
Област људских и мањинских права тема је која се никада не завршава, која нема краја. Ниво тих права, која су неупитна, није закључен ни у најдемократскијим и најтолерантнијим друштвима, јер модерно доба стално поставља нове изазове.
У људској је природи, у нашој је суштини, потреба за непрекидним освајањем што већег простора слободе. Зато је, између осталог, освајање слободе једна од најтежих, најкомплекснијих и најузбудљивијих тема у различитим друштвеним, научним и уметничким областима.
Као грађанка желим да живим у друштву, у коме је Парада поноса вест на нивоу информације, која се односи на затварање улица за саобраћај. Да тај догађај буде значајан онима који га организују и грађанима и грађанкама који у њему желе да учествују, без вишемесечних тензија пре и после њега.
Као премијерка имам обавезу и дужност да кажем да ова држава и њене институције одлучно стоје иза својих грађана и грађанки једнако штитећи њихова права, без обзира да ли припадају већини или су по рођењу, оријентацији или личном одлуком припадници неке од мањинских група.
То је моја порука.
Дозволите ми сада да изнесем неколико личних реченица.
Многи ме критикују. И ја са тим немам никакав проблем, јер обављам јавну функцију која је подложна суду јавности. Оно што ми смета јесте неутемељена критика која се заснива на површним оценама. Не знам да ли је бесмисленије када се чује да због другачије сексуалне оријентације нисам достојна да водим Владу или да сам постављена да водим Владу управо и само због тога.
Драги пријатељи,
Још једном хвала на указаној части да говорим овде пред вама. Нека ова конференција буде додатни подстицај нашем друштву да начини још један искорак.
После несумњивог опадања броја физичких напада на особе које се разликују од већине, једнако је важно да престанемо да се повређујемо речима.
Ма колико шамар може произвести бола тежина речи често је далеко болнија. Зато нека ова конференција допринесе међусобном разумевању и уважавању, слободи да се испољимо као личности без страха од личног кајања и друштвене осуде.
Желим вам успешну конференцију и проглашавам је отвореном", поручила је Брнабић.