Аутор:
Фонет
Кубуровић је објаснила да је оно што је било спорно дужина казне која може да се изрекне, с обзиром на то да је раније кривично законодавство за злочин против човечности предвиђало казну до 20 година затвора, док је касније та казна измењена и постоји могућност изрицања казне од 30 до 40 година затвора.
Према њеним речима, поставља се питање који је кривични закон важио у време извршења дела која се Харадинају стављају на терет, односно да ли постоји блажи закон који треба применити.
Она је навела да су из тог разлога суду у Колмару достављени изводи свих законских одредби које су важиле од 1999. године до данас, како Кривичног законика, тако и Закона о кривичном поступку.
Кубуровић је указала на то да ће надлежни органи оценити шта ће у конкретном случају применити, и изразила уверење да су послати одговори већ стигли у француски суд.
Министарство правде Србије је суду у француском граду Колмару у петак послало одговоре на додатна питања, које је дало српско Тужилаштво за ратне злочине које води истрагу против Рамуша Харадинаја због сумње да је починио ратне злочине на Косову и Метохији.
Апелациони суд у Колмару је почетком месеца тражио да му се до краја марта доставе појашњења законских одредби које се односе на дела за која се Харадинај терети у Србији, имајући у виду то да је за 6. април заказан наставак расправе о захтеву Србије за његово изручење.
Француски суд је у два наврата одлагао одлуку о захтеву, односно давање мишљења поводом захтева Србије за изручење Харадинаја.
Апелациони суд у Колмару има задатак да утврди испуњеност услова за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији, која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу са процесним законима Француске.