Милојевић је, на представљању овог документа у Палати Србија, нагласио да судије и у наредном периоду треба да уложе максималан напор како би се смањио број заосталих нерешених предмета, с обзиром на то да једино повећање ажурности и ефикасан и квалитетан рад могу повратити поверење грађана у органе судске власти.
Он је указао на то да су надлежне институције ЕУ оцениле рад српског правосуђа позитивно уочавајући одређене помаке, уз оцену да је такав рад судства допринео и отварању поглавља 23 и 24 средином прошле године.
У вишим судовима у Србији има још само 935 предмета старијих од 10 година, прецизирао је Милојевић и напоменуо да је у току прошле године 2.569 судија решило укупно 2.953.921 предмет.
У односу на 2015. годину, како је навео, решено је 866.589 предмета више, док су у истом периоду судови решили више од милион предмета старијих од две године.
Према његовим речима, прилив предмета драстично је повећан у периоду између 2014. и 2016. године, тако да је у судски систем примљено 850.000 нових предмета више од очекиваног броја.
То је оптеретило судски систем и утицало на то да број решених предмета буде нешто виши, али је укупан број нерешених предмета знатно смањен рачунајући од 2012. године, и то за 1.100.000 предмета, прецизирао је Милојевић.
Он је изнео и податке према којима Србија има 1.491 судију женског пола, и 836 судија мушког пола, док је од укупног броја судија, 401 старији од 60 година, а просек старости судија износи 52 године.
Председник Врховног касационог суда је подсетио на то да се судство финансира са 1,74 одсто из буџета, док се остатак надокнађује од судских прихода.
Директор Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен похвалио је нови начин извештавања о раду судства, указујући на то да је јасна анализа резултата важна због евроинтеграција Србије, али и због стварања погодне пословне климе за привлачење инвеститора.