Брнабић је, учествујући на Копаоник бизнис форуму, истакла да сада постоји довољно анализа и података колико запослених има у овом сектору на републичком нивоу и у локалним самоуправама.
Она је навела да је у процесу рационализације и оптимизације јавне управе, чији је циљ да се број запослених сведе на одржив број, од 1. јануара 2014. године, када је донета одлука о забрани запошљавања, јавна управа смањена за 24.156 људи.
Према њеним речима, са редукцијом у локалним самоуправама тај број је повећан на 37.904 запослена.
На 100 становника имамо 7,5 државних службеника, а у Европској унији тај број варира од 8 до 8,5 на 100 становника. Немамо велику, али имамо неефикасну државну управу и зато морамо да радимо на томе да је учинимо продуктивнијом, објаснила је Брнабић.
Она је указала на то да су се све земље на путу ка ЕУ ослањале на два стуба – економске реформе и владавину права, док Србија у претприступном процесу има и трећи стуб, а то је управо реформа јавне управе.
У складу са тим, како је подсетила, са европским комесаром за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханесом Ханом потписан је иновативни механизам директне буџетске подршке, који подразумева 80 милиона евра које нам Унија даје као подршку буџету и као мотив за имплементацију стратегије јавне управе.
Након фазе рационализације, која је при крају, следи реорганизација државне управе, односно реорганизација мрежних и најгломазнијих система – просвете, здравства и социјалне заштите, објаснила је Брнабић.
Она је упозорила на то да каснимо са реформом система плата, истичући да је завршен Нацрт закона о платама запослених у локалним самоуправама и покрајини, а који предвиђа нови механизам успостављања једнаких коефицијената како би се успоставио принцип "иста плата за исти рад".
Такође, како је напоменула, убрзано се ради и на закону о запосленима у јавним службама који ће уређивати плате у свим јавним службама у Републици, како би он за месец дана био готов и дат на широку јавну расправу.
Реформа система плата неће донети велике резултате какви нам требају ако немамо реформу система вредновања рада и учинка у јавним службама. Морамо да имамо систем да наградимо најбоље, а да знамо ко су слабе карике, прецизирала је она.
Према њеним речима, неопходно је и увођење е-управе, која је важна за ефикасну, транспарентну јавну службу и борбу против корупције, што се најбоље види на примеру издавања електронских грађевинскиих дозвола.
Уз то, како је подвукла, важно је и успостављање националне академије за јавну управу као независне институције за континуирано образовање државних службеника.
Она је додала да је сегмент локалне самоуправе област са пуно проблема, јер је децентрализација раније била вођена политичким одлукама, и зато ће кроз законска решења бити уведен принцип веће међуопштинске сарадње како би локалне самоуправе биле ефикасније.