Пауновић је тим поводом поручила да је веома важно да сваког дана отворено говоримо о правима жена, оствареном напретку и начину очувања достигнутих стандарда, као и о проблемима са којима се суочавају жене у нашем друштву.
Овакав искрен дијалог, како је објаснила, доводи до проналажења најбољих решења за унапређење положаја жена, и обавеза је државе, али и целокупног друштва.
Пауновић је подсетила на то да је у последњих неколико година доста урађено на плану повећања заступљености жена у органима јавне власти.
Према њеним речима, жене чине 62,24 одсто од укупног броја државних службеника, на руководећим извршилачким местима је 53,23 одсто жена, док 45 одсто радних места припада женама које су на положају.
Неопходно је још доста урадити како би се повећао број жена у јединицама локалне самоуправе, посебно жена доносилаца одлука од значаја за локалну заједницу, напоменула је она.
Такође, како је поновила, потребно је и да током читаве године улажемо додатне напоре у циљу остваривања пуне родне равноправности и спречавања дискриминације жена у свим областима живота, а посебно у сегменту запошљавања, образовања и здравствене заштите.
Пауновић је поручила да ће усвајање и примена Закона о спречавању насиља у породици довести до тога да сигурна кућа не буде једино место за заштиту жртве насиља, већ ће то постати њихова кућа.
Она је нагласила да новим законским решењима држава шаље јасну поруку да се насиље неће толерисати.
Законом о изменама и допунама Кривичног законика, како је подсетила, усклађен је законодавни оквир са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и породичног насиља (Истанбулска конвенција).
Пауновић је напоменула да су уведена нова кривична дела и пооштрене казне за одређена дела против полне слободе, док је за нека од ових дела изричито забрањено ублажавање казне.
Од јуна 2017. године почиње примена свих законских решења у пракси, чиме ће се обезбедити далеко ефикаснија заштита и санкционисање насиља, закључила је она.