П:
О:
Читај ми
Реформе подржава 63 одсто грађана Србије
Београд,
6. фебруар 2017.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије саопштила је данас да, према истраживању јавног мњења спроведеног крајем децембра прошле године на 1.054 испитаника старијих од 18 година, 47 одсто наших суграђана подржава учлањење Србије у Европску унију.
Резултати овог истраживања под називом „Европска оријентација грађана Србије“показују да, уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ”, 47 одсто грађана Србије гласало би за, њих 28 одсто било би против, 15 одсто не би гласало уопште, док девет одсто не зна шта би одговорило на ово питање.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих 64 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.
Реформу здравственог система (16 одсто), реформу правосуђа (14 одсто), борбу против корупције (16 одсто), реформу образовног система (10 одсто) и реформу пољопривреде (10 одсто), грађани препознају као најзначајније и које највише утичу на њихов свакодневни живот.
Следећа по важности је реформа заштите потрошача (8 одсто), затим реформа заштите животне средине (6 одсто) и боља заштита људских права (6 одсто).
Највећи проценат грађана, њих 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.
Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 31 одсто грађана сматра да је то лоше, а 34 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
За највећи број грађана, њих 17 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто).
Недовољна информисаност грађана, када је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, посебно се огледа у томе што 25 одсто испитаника верује да је Русија највећи донатор нашој земљи, што није у складу са чињеницама.
Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2015. године, Европска унија и њене државе чланице, са приближно 2,7 милијарди евра донираних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.
За овај податак зна 21 одсто испитаника. Исти проценат изјаснио се за Кину, док је на четвртом месту Јапан са 11 процената.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења према стандарду Евробарометра, како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих 64 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.
Реформу здравственог система (16 одсто), реформу правосуђа (14 одсто), борбу против корупције (16 одсто), реформу образовног система (10 одсто) и реформу пољопривреде (10 одсто), грађани препознају као најзначајније и које највише утичу на њихов свакодневни живот.
Следећа по важности је реформа заштите потрошача (8 одсто), затим реформа заштите животне средине (6 одсто) и боља заштита људских права (6 одсто).
Највећи проценат грађана, њих 58 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.
Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 31 одсто грађана сматра да је то лоше, а 34 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
За највећи број грађана, њих 17 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (16 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (11 одсто).
Недовољна информисаност грађана, када је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, посебно се огледа у томе што 25 одсто испитаника верује да је Русија највећи донатор нашој земљи, што није у складу са чињеницама.
Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2015. године, Европска унија и њене државе чланице, са приближно 2,7 милијарди евра донираних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.
За овај податак зна 21 одсто испитаника. Исти проценат изјаснио се за Кину, док је на четвртом месту Јапан са 11 процената.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења према стандарду Евробарометра, како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења
-
Београд, 24. април 2024.Напредак сарадње са Кином у рударском и енергетском сектору
-
Крагујевац, 24. април 2024.Даље јачање капацитета Државног дата центра у Крагујевцу
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу
-
Београд, 24. април 2024.Одржана конференција у знак сећања на преминулог Предрага Марића