Божовић је, на четвртој конференцији Националне асоцијације "Чистоћа Србије" у Аранђеловцу, рекла да су у краткорочном периоду све локалне самоуправе у обавези да израде регионалне и локалне планове управљања отпадом, са обавезом примарне сепарације у домаћинствима.
Реформа комуналних услуга захтева потпуно нов оквир, контролни режим и институције које ће тај режим спроводити, навела је она и додала да би реформе у овој области требало да се спроведу што пре, кроз измене законског и стратешког оквира Србије.
Према њеним речима, инвестиције у инфраструктуру за комунални отпад морају бити координисане, како би Србија испунила све циљеве директива ЕУ и изградила одржив систем управљања отпадом за своје грађане, као и да се развој потребне инфраструктуре планира у две фазе.
Божовић је објаснила да је потребно проширење обухвата услугом сакупљања комуналног отпада, које се посебно односи на руралне области, а у ову сврху у општинама је потребно обезбедити додатни број контејнера и возила за сакупљање отпада.
Да би остварила циљ из Оквирне директиве о отпаду, Србија планира да до 2030. године оствари степен од 50 одсто рециклаже укупног комуналног отпада, а посебно је важно започети постепено увођење примарне селекције отпада, нагласила је она.
Према њеним речима, унапређење система управљања посебним токовима отпада је такође приоритет Владе Србије кроз увођење новог модела финансирања, нове економске инструменте, али након обављене детаљне анализе свих позитивних и негативних ефеката у моделу финансирања у претходном периоду.
Управљење отпадом, а нарочито сакупљање и разврставање отпада је еколошко, али и економско питање у којем лежи велики потенцијал, а све већи број земаља подузима активности како би се убрзала ова транзиција, развијају стратегије и активности "зелене економије", подстакнуо већи економски раст и стварање радних места, заштита животне средине и једнакост, рекла је она.
Према њеним речима, једна од могућих и остваривих опција зелене будућности је концепт "зелена економија".
Божовић је објаснила да је за трансформацију ка зеленој економији кључно неколико сектора – пољопривреда, шумарство, енергетика, индустрија, рециклажа, енергетски ефикасно грађевинарство и саобраћај.
Зелено запошљавање могло би да представља кључну карику у борби против сиромаштва, где се процењује да би се у сектору отпада раст послова повећао за 10 одсто од садашњег тренда, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде и заштите животне средине.