П:
О:
Читај ми
Побољшање положаја деце приоритет у Србији
Београд,
1. фебруар 2017.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић указала је данас на тежак положај деце, припадника српске и других неалбанских заједница на територији АП Косово и Метохија.
Пауновић је, гостујући у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије (РТС), навела да је приликом представљања Другог и Трећег периодичног извештаја о примени Конвенције о правима детета упутила позив Комитету за права детета да затражи од Унмика да достави информације о примени Конвенције о правима детета у АП Косово и Метохија.
Она је, на питање колико је деце миграната збринуто у Србији од почетка избегличке кризе и на који начин, рекла да је, према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, од почетка избегличке кризе збринуто 6.976 деце до 18 година.
Пауновић је нагласила и да се данас на територији Србије, међу укупно 7.000 избеглица, налази 47 одсто деце до 18 година, од чега је 747 деце без пратње.
Ово су, како је навела, подаци које на дневном нивоу прикупља Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Комесаријатом за избеглице и миграције, МУП-ом, прихватним центрима и центрима за социјални рад.
Она је указала на то да је Србија евидентирала сваког човека који је прошао преко територије наше земље, при чему је био чест случај да су избеглице на свом путу по први пут били евидентирани у Србији.
Према њеним речима, крајње одредиште деци, као и одраслима, јесу земље ЕУ, у највећем броју случајева Немачка, док су земље порекла избеглица углавном Сирија и Авганистан.
Деца у Србију најчешће долазе преко територије Бугарске, а у Бугарску углавном преко територије Турске, навела је Пауновић.
Сви центри за социјални рад, како је истакла, добили су обавезујуће упутство да се свако дете без пратње мора ставити под старатељску заштиту, тако да то дете када се нађе на територији Србије није више дете без пратње, већ добија старатеља који му помаже у доношењу неких одлука и брине о њему.
Пауновић је, на питање о кријумчарењу деце, подсетила на то да није редак случај да су деца била кријумчарена на путу ка Европи, што је, нажалост, понекад био једини начин да напусте земљу порекла.
Она је рекла да нека деца нису била само кријумчарена, већ су била и жртве трговине људима, а дешава се и да деца, нарочито она без пратње, када стигну у земљу свог одредишта постану жртве трговине људима.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права је истакла да се жртве трговине људима нађу на мети трговаца људима најчешће због тога што им у тим земљама није пружена одговарајућа подршка.
Наша земља је поднела више од 2.000 кривичних пријава против кријумчара и трговаца људима, што говори о томе да је Србија на овом пољу изузетно ефикасна, закључила је Пауновић.
Она је, на питање колико је деце миграната збринуто у Србији од почетка избегличке кризе и на који начин, рекла да је, према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, од почетка избегличке кризе збринуто 6.976 деце до 18 година.
Пауновић је нагласила и да се данас на територији Србије, међу укупно 7.000 избеглица, налази 47 одсто деце до 18 година, од чега је 747 деце без пратње.
Ово су, како је навела, подаци које на дневном нивоу прикупља Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у сарадњи са Комесаријатом за избеглице и миграције, МУП-ом, прихватним центрима и центрима за социјални рад.
Она је указала на то да је Србија евидентирала сваког човека који је прошао преко територије наше земље, при чему је био чест случај да су избеглице на свом путу по први пут били евидентирани у Србији.
Према њеним речима, крајње одредиште деци, као и одраслима, јесу земље ЕУ, у највећем броју случајева Немачка, док су земље порекла избеглица углавном Сирија и Авганистан.
Деца у Србију најчешће долазе преко територије Бугарске, а у Бугарску углавном преко територије Турске, навела је Пауновић.
Сви центри за социјални рад, како је истакла, добили су обавезујуће упутство да се свако дете без пратње мора ставити под старатељску заштиту, тако да то дете када се нађе на територији Србије није више дете без пратње, већ добија старатеља који му помаже у доношењу неких одлука и брине о њему.
Пауновић је, на питање о кријумчарењу деце, подсетила на то да није редак случај да су деца била кријумчарена на путу ка Европи, што је, нажалост, понекад био једини начин да напусте земљу порекла.
Она је рекла да нека деца нису била само кријумчарена, већ су била и жртве трговине људима, а дешава се и да деца, нарочито она без пратње, када стигну у земљу свог одредишта постану жртве трговине људима.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права је истакла да се жртве трговине људима нађу на мети трговаца људима најчешће због тога што им у тим земљама није пружена одговарајућа подршка.
Наша земља је поднела више од 2.000 кривичних пријава против кријумчара и трговаца људима, што говори о томе да је Србија на овом пољу изузетно ефикасна, закључила је Пауновић.
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења
-
Београд, 24. април 2024.Напредак сарадње са Кином у рударском и енергетском сектору
-
Крагујевац, 24. април 2024.Даље јачање капацитета Државног дата центра у Крагујевцу
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу
-
Београд, 24. април 2024.Одржана конференција у знак сећања на преминулог Предрага Марића