Пауновић је том приликом подсетила на то да је Влада Србије 4. септембра 2015. године усвојила Трећи периодични извештај о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима, за период 2011–2015. године.
Она је упознала чланове делегације са тим да су одговори на додатна питања у вези са поменутим извештајем усвојени на седници Владе, одржаној 15. децембра 2016. године, након чега су и прослеђени Комитету за права човека.
У одговорима на додатна питања УН Комитета за права човека дате су информације о мерама које држава предузима како би обезбедила ефикасно спровођење антидискриминаторских политика, као и да би се осигурала ефикасна истрага и гоњење у случају кривичних дела мотивисаних мржњом.
Такође, представљени су и подаци о укључивању у образовање и запошљавање рањивих друштвених група, постигнути резултати у потрази за лицима несталим током протеклих оружаних сукоба, остваривању права избеглих и расељених лица, медијским слободама и учешћу националних мањина у јавном животу.
Комитет је упућен у мере које држава предузима за заштиту лица која су лишена слободе, политикама за борбу против насиља над женама и насиља у породици, превенцију тортуре и мучења.
Србија, као чланица Међународног пакта о грађанским и политичким правима, има обавезу да периодично подноси извештаје Комитету за права човека о законодавним, судским или другим мерама које је усвојила ради примене одредаба Пакта, као и напретку оствареном у уживању загарантованих људских права.
Задатак делегације биће да члановима Комитета пружи одговоре и уверавања да наша земља поштује обавезе преузете ратификацијом Међународног пакта о грађанским и политичким правима и да ће предузимати мере за решавање постојећих проблема.
На састанку је обављена интерресорна подела надлежности и договорена стратегија наступа делегације.
Међународни пакт о грађанским и политичким правима је међународни инструмент о људским правима легислативног карактера. Његовим одредбама утврђена су индивидуална и колективна права, одређене мере за надзор над њиховим поштовањем и основан Комитет за људска права, који настоји да се уговорнице придржавају преузетих обавеза.
Пакт је усвојен и отворен за потписивање и ратификовање, или приступање, Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 2200 А (XXI) од 16. децембра 1966. године, а ступио је на снагу 23. марта 1976. године.
Тада је потребних 35 држава депоновало инструменте о ратификацији или приступању, а СФРЈ је ратификовала Пакт законом од 30. јануара 1971. године, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.