П:
О:
Читај ми
Високи стандарди у поштовању права националних мањина у Србији
Београд,
18. јануар 2017.
Државни секретар за информисање и медије Министарства културе и информисања Владе Републике Србије Нино Брајовић рекао је данас, учествујући на семинару "Право на информисање особа које припадају мањинама", да Србија негује високе стандарде када је у питању положај националних мањина.
Брајовић је, у уводној речи на овом скупу, који се одржава у Београду у организацији Министарства културе и информисања, у сарадњи са Европском комисијом, подвукао да се наша земља тим стандардима не хвали, већ их истински поштује као темељне вредности мултикултуралног и толерантног друштва.
Према његовим речима, права на информисање на језицима националних мањина, на образовање на свим нивоима на матерњем језику, као и на јавну употребу матерњег језика нису били доведени у питање ни у најтежим временима кроз које су, посебно у блиској прошлости, пролазили српски народ и држава.
Претходне године, а тај тренд ће бити настављен и у 2017. години, за медије на језицима националних мањина из републичког и буџета АП Војводине издвојено је више средстава него за све остале медије, не рачунајући буџетска издвајања за јавне сервисе, објаснио је он.
Мањинским медијима, како је прецизирао, припало је око 305.000.000 динара, а свим осталим медијима 215.000.000 динара.
Брајовић је подсетио на то да Радио-телевизија Војводине производи и емитује програме на 13 језика, по чему је тај јавни сервис међу јединственим у свету.
Он је истовремено пренео да је у 2016. години 50 од 166 општина и градова, не рачунајући територију АП Косова и Метохије, издвојило новчана средства за конкурсе за пројектно суфинансирање медијског садржаја на мањинским језицима.
Министарство ће, како је додао, предложити измене Закона о јавном информисању и медијима како би локалне самоуправе биле обавезне да расписују конкурсе и издвајају више новца за пројектно суфинансирање свих, па и мањинских и вишејезичних локалних медија.
Према његовим речима, разлог за то јесте у томе што се у пракси дешава да одређени број локалних самоуправа издваја мало или нимало новца за информисање.
Семинар "Право на информисање особа које припадају мањинама" организован је у циљу испуњења активности из Акционог плана за Поглавље 23, као и Акционог плана за остваривање права националних мањина.
Поред Брајовића, учесницима ће се обратити експерти које је ангажовала Европска комисија – представници Савета Европе, ОЕБС-а и реномираних европских универзитета, који ће представити међународни регулаторни оквир, као и примере најбоље праксе из области права на информисање особа које припадају мањинама.
За учешће на семинару пријавило се више од 50 учесника, представника државних органа, регулаторних и саморегулаторних тела, медијских и новинарских удружења, националних савета националних мањина и међународних организација.
Према његовим речима, права на информисање на језицима националних мањина, на образовање на свим нивоима на матерњем језику, као и на јавну употребу матерњег језика нису били доведени у питање ни у најтежим временима кроз које су, посебно у блиској прошлости, пролазили српски народ и држава.
Претходне године, а тај тренд ће бити настављен и у 2017. години, за медије на језицима националних мањина из републичког и буџета АП Војводине издвојено је више средстава него за све остале медије, не рачунајући буџетска издвајања за јавне сервисе, објаснио је он.
Мањинским медијима, како је прецизирао, припало је око 305.000.000 динара, а свим осталим медијима 215.000.000 динара.
Брајовић је подсетио на то да Радио-телевизија Војводине производи и емитује програме на 13 језика, по чему је тај јавни сервис међу јединственим у свету.
Он је истовремено пренео да је у 2016. години 50 од 166 општина и градова, не рачунајући територију АП Косова и Метохије, издвојило новчана средства за конкурсе за пројектно суфинансирање медијског садржаја на мањинским језицима.
Министарство ће, како је додао, предложити измене Закона о јавном информисању и медијима како би локалне самоуправе биле обавезне да расписују конкурсе и издвајају више новца за пројектно суфинансирање свих, па и мањинских и вишејезичних локалних медија.
Према његовим речима, разлог за то јесте у томе што се у пракси дешава да одређени број локалних самоуправа издваја мало или нимало новца за информисање.
Семинар "Право на информисање особа које припадају мањинама" организован је у циљу испуњења активности из Акционог плана за Поглавље 23, као и Акционог плана за остваривање права националних мањина.
Поред Брајовића, учесницима ће се обратити експерти које је ангажовала Европска комисија – представници Савета Европе, ОЕБС-а и реномираних европских универзитета, који ће представити међународни регулаторни оквир, као и примере најбоље праксе из области права на информисање особа које припадају мањинама.
За учешће на семинару пријавило се више од 50 учесника, представника државних органа, регулаторних и саморегулаторних тела, медијских и новинарских удружења, националних савета националних мањина и међународних организација.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...