Ђурић је на конференцији за новинаре, одржаној након седнице Владе која је била посвећена случају Рамуша Харадинаја, истакао да ће наша земља наставити с гоњењем свих окривљених и оптужених за ратне злочине, без обзира на националност.
Србија захтева хитно изручење Харадинаја, нагласио је он и поручио да не прихвата правду која подразумева некажњено убијање недужних цивила свих националности, попут оних које су учинили Харадинај и његова злочиначка група.
Он је упитао да ли је убијање недужних цивила, међу којима је и двонедељна беба, недовољан разлог да Харадинај буде изручен правосудним органима Србије, прочитавши делове из оптужнице против оптуженог бившег вође ОВК и некадашњег косовског премијера.
Министар правде Нела Кубуровић истакла је да је Тужилаштво за ратне злочине проширило истагу против Харадинаја, у којој има 30 сведока и других доказа.
Неки од сведока су дали писану изјаву, а има оних који имају статус заштићених сведока, напоменула је она и додала да, иако Харадинај одлуку о захтеву за изручење чека на слободи, Србија неће одустати од своје намере.
Надамо се да ће француски органи поступити професионално и поштовати Европску конвенцију о екстрадицији коју су сами потписали, а која их обавезује на поступање без обзира на то да ли су у питању ратни злочини, геноцид или злочини против човечности, подвукла је Кубуровић.
У конкретном случају, како је објаснила, реч је о злочинима над цивилним становништвом, пре свега Србима, Ромима и Албанцима који нису пристали да сарађују са ОВК током 1999. године.
Према њеним речима, иако су се Харадинајеви адвокати позивали на начело "не бис ин идем", односно да је већ за иста кривична дела ослобођен у Хагу, тај поступак се водио за почињена дела од марта до септембра 1998, док га српски правосудни органи траже за дела махом почињена у јуну 1999. године.
Решење о спровођењу истраге из 2004. године и наредба о њеном проширењу управо се односе на тај временски период, прецизирала је Кубуровић, поновивши да нису у питању иста дела и исти оштећени, будући да није исти временски оквир.
Она је оценила да су Тужилаштво за ратне злочине и Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду спремни на то да обезбеде правично суђење Харадинају, с обзиром на то да у поступцима који су се до сада водили није било примедби.
Француским правосудним органима, како је напоменула, прослеђена су три велика регистратора у којима се налазе писани искази сведока, бројне ДНК анализе, потврде о смрти, као и правоснажне пресуде које су донете пред Вишим судом у Београду.
Кубуровић је, говорећи о поступању по потерницама, указала на то да је Француска била дужна да, и без потернице Интерпола, поступи по захтеву Србије за изручење Харадинаја, будући да је потписница Европске конвенције о екстрадицији.
Ако неко ко је осуђен или се против њега води поступак због зверског убијања, мучења, силовања, тортуре, не буде изручен Србији, ми ћемо истом мером узвратити на захтеве које Француска буде упутила према нама, подвукла је она.
Према њеним речима, притварање лица или одбрана са слободе је једна етапа у поступку, док је друга одлучивање о томе да ли ће неко бити изручен земљи која га тражи.
То су потпуно два разлитичита поступка и у зависности од споразума који постоји са земљом која тражи лице, неко може да буде у притвору 18 дана до годину дана, прецизирала је Кубуровић.
Она је додала да у зависности како се буде поступало према нашем захтеву, не значи да неко лице које буде тражила Француска неће бити притворено, али може да значи да неће бити изручено.
Бивши командант ОВК Рамуш Харадинај пуштен је јуче из екстрадиционог притвора, али му је забрањено да напушта Француску до одлуке суда о захтеву Србије за изручење.