П:
О:
Читај ми
Ојачати положај жена у друштвеном и политичком животу
Београд,
22. децембар 2016.
Координационо тело за родну равноправност Владе Републике Србије саопштило је данас да, према резултатима родне анализе коју је спровела Делегација ЕУ у Србији, уз подршку Координационог тела, међу доносиоцима одлука у Србији готово да нема жена и да су оне концентрисане у слабије плаћеним делатностима.
Аутор истраживања Мирјана Докмановић истакла је да је жена мање и на руководећим позицијама и међу доносиоцима одлука – у 66 одсто случајева законе доносе мушкарци, у извршној власти је између 75 и 100 одсто мушкараца, док су доносиоци одлука у 80 до 100 одсто мушкарци.
Анализа је показала и да су закони и јавне политике у претходном периоду били претежно родно неутрални, што даље води ка родном слепилу и подстицању неравноправности и невидљивости жена.
Родна анализа представља важан свеобухватан и мултидисциплинарни путоказ који може да помогне у креирању јавних политика и стратешких докумената како би се унапредила родна равноправност у Србији.
Добро је, како се наводи, да се родна равноправност у Србији полако, али сигурно све више разуме и то је оно на чему Координационо тело за родну равноправност инсистира.
Приликом креирања закона и стратешких документа мора се узети у обзир родна перспектива како бисмо спречили родне стереотипе и дискриминацију жена у друштву, саопштено је на представљању родне анализе у Србији.
Један од закључака анализе јесте и да су жене физички, економски и социјално несигурније од мушкараца, да их има више у слабије плаћеним делатностима, при чему су у медијима као субјекти заступљене у мање од четвртине садржаја и најчешће сензационалистички, а мање професионално.
Ипак, студија је показала да је у протекле две године постигнут извесни напредак.
Саветник потпредседника Владе и председника Координационог тела за родну равноправност Бранка Драшковић истакла је да су неки од резултата који су у претходном периоду постигнути политичка подршка унапређењу родне равноправности, доношење Националне стратегије за родну равноправност, увођење родно одговорног буџетирања, усклађивање прописа са међународним документима, увођење родно осетљиве статистике и већа подршка донатора.
Представник Делегације ЕУ у Србији Николас Бизел навео је да је родна неравноправност присутна у свим земљама Европске уније, као и да је њено унапређење једно од основних вредности сваког друштва.
Родна анализа коју смо спровели помоћи ће нам да остваримо даљи напредак у области родне равноправности. Европска унија ће наставити да подржава Србију на том путу, и то већ следеће године кроз пројекат вредан два милиона евра, изјавио је Бизел.
Анализа је показала и да су закони и јавне политике у претходном периоду били претежно родно неутрални, што даље води ка родном слепилу и подстицању неравноправности и невидљивости жена.
Родна анализа представља важан свеобухватан и мултидисциплинарни путоказ који може да помогне у креирању јавних политика и стратешких докумената како би се унапредила родна равноправност у Србији.
Добро је, како се наводи, да се родна равноправност у Србији полако, али сигурно све више разуме и то је оно на чему Координационо тело за родну равноправност инсистира.
Приликом креирања закона и стратешких документа мора се узети у обзир родна перспектива како бисмо спречили родне стереотипе и дискриминацију жена у друштву, саопштено је на представљању родне анализе у Србији.
Један од закључака анализе јесте и да су жене физички, економски и социјално несигурније од мушкараца, да их има више у слабије плаћеним делатностима, при чему су у медијима као субјекти заступљене у мање од четвртине садржаја и најчешће сензационалистички, а мање професионално.
Ипак, студија је показала да је у протекле две године постигнут извесни напредак.
Саветник потпредседника Владе и председника Координационог тела за родну равноправност Бранка Драшковић истакла је да су неки од резултата који су у претходном периоду постигнути политичка подршка унапређењу родне равноправности, доношење Националне стратегије за родну равноправност, увођење родно одговорног буџетирања, усклађивање прописа са међународним документима, увођење родно осетљиве статистике и већа подршка донатора.
Представник Делегације ЕУ у Србији Николас Бизел навео је да је родна неравноправност присутна у свим земљама Европске уније, као и да је њено унапређење једно од основних вредности сваког друштва.
Родна анализа коју смо спровели помоћи ће нам да остваримо даљи напредак у области родне равноправности. Европска унија ће наставити да подржава Србију на том путу, и то већ следеће године кроз пројекат вредан два милиона евра, изјавио је Бизел.
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења
-
Београд, 24. април 2024.Напредак сарадње са Кином у рударском и енергетском сектору
-
Крагујевац, 24. април 2024.Даље јачање капацитета Државног дата центра у Крагујевцу
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу
-
Београд, 24. април 2024.Одржана конференција у знак сећања на преминулог Предрага Марића