Пауновић је, у обраћању учесницима тренинга који је био посвећен унапређењу праћења спровођења антидискриминационих политика у Србији, подвукла да је значајније то што је заједничким радом изграђен ефикасан механизам, како стратешки документи не би остали само списак лепих жеља.
Она је подсетила на то да је усвајањем Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2013. до 2018. године држава први пут признала да постоје осетљиве друштвене групе које се налазе у повећаном ризику од дискриминације.
Према њеним речима, то је први стратешки документ који на свеобухватан начин третира проблем дискриминације и додала да су око тог документа потпуни консензус постигли Влада Србије, организације цивилног друштва, локалне самоуправе и независни државни органи.
Пауновић је објаснила да тај стратешки документ прати Акциони план са јасно дефинисаним мерама, активностима, одговорним учесницима за реализацију мера у реализацији, роковима и, што је врло важно, јасно одређеним извором буџетских и донаторских средстава за спровођење тих активности.
Држава је, како је навела, формирањем Савета за праћење реализације Акционог плана за Стратегију превенције и заштите од дискриминације показала јасну опредељеност да прати како се мере из овог плана спроводе у пракси.
Савет активно прати напредак у извршењу мера, спровођењу активности и поштовању предвиђених рокова, рекла је Пауновић и додала да механизам праћења имплементације Акционог плана садржи и систем раног упозоравања на изазове у извршењу мера.
Она је навела да су, у циљу одржавања континуитета у праћењу активности у реализацији Акционог плана, у ресорним министарствима именоване контакт особе задужене за унос промена током имплементације планираних активности.
Те особе су у децембру 2015. године завршиле обуке према програму Канцеларије за људска и мањинска права, с циљем обезбеђивања ефикаснијег процеса извештавања и подизања квалитета будућих извештаја, подсетила је Пауновић.
Такође, како је додала, у процес праћења Акционог плана укључене су и јединице локалне самоуправе и организације цивилног друштва у локалним самоуправама.
Пауновић је истакла да су израђена два извештаја о реализацији овог плана, а на основу њих се може стећи јасан увид у реализацију мера, колико је средстава утрошено и ко су носиоци одговорности за реализоване активности.
Она је нагласила да је овај акциони план у потпуности усклађен са Акционим планом за преговарачко Поглавље 23: правосуђе и основна права у процесу преговарања Србије у придруживању ЕУ.
Према њеним речима, све ове активности показују решеност ове канцеларије да активно учествује у спровођењу мера Акционог плана које се односе на превенцију и заштиту од дискриминације, при чему се управо из тог разлога инсистира на изградњи квалитетних механизама како би све што је дефинисано било и спроведено у пракси.
Стални координатор УН у Србији Ирена Војачкова-Солорано оценила је да је овај тренинг веома значајан не само за Канцеларију Високог комесара за људска права УН у Србији, већ и за све државне органе који разумеју значај борбе против дискриминације.
Војачкова-Солорано је указала на то да Србија има чврст основ када је у питању заштита људских права и превенција и заштита од дискриминације, и поздравила напоре за јачање капацитета министарстава, организација цивилног друштва и јединица локалне самоуправе како би се мере спроводиле што ефикасније.
Тренинг је организован за министарства у Влади Србије који су задужена за реализацију мера и активности из Акционог плана за превенцију и заштиту од дискриминације.
Овом скупу су, поред представника ресорних министарстава, присуствовали и саветник у Канцеларији Високог комесара за људска права Клод Кан и представници OHCHR УН у Србији.
Тродневни тренинг је организовала Канцеларија за људска и мањинска права у сарадњи са Канцеларијом Високог комесара за људска права УН у Србији и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.