У саопштењу се наводи да се од инспекција сада очекује да пружају више стручне и саветодавне подршке, као и да изричу превентивне мере како до незаконитости и штете не би дошло.
При проналажењу неправилности, у великом броју случајева се очекује да субјекат има рок да је отклони, а не да одмах буде кажњен.
Досадашњи однос инспекцијских служби према привредницима био је углавном репресивног карактера, имајући у виду то да су инспекције углавном деловале након уочене незаконитости или штетног догађаја, или очекујући да их пронађу. Сада је њихов циљ да их спрече.
Од суботе, 30. априла 2016. године, захваљујући пуној примени ЗоИН може се очекивати да:
- сваки редован (планиран) надзор подразумева обавезну употребу контролних листа, која ће дати увид у стварно стање ризика и законитости пословања, као и основ за планирање будућих надзора. Привредници ће моћи сами себе да преконтролишу и правовремено отклоне недостатке помоћу контролне листе која се објављује на интернет страници инспекција. Ако инспекција не сачини контролне листе из своје области надзора, или их не примењује у редовном надзору и не објави их, руководиоцу инспекције прети новчана казна у износу од 120.000 до 150.000 динара. Управни инспекторат Министарства државне управе и локалне самоуправе кренуће у надзор с почетком пуне примене Закона како би се утврдило да ли су све инспекције објавиле своје контролне листе. Ово је јасан корак ка уређенијем и поштенијем поступању инспектора, као и развијању сарадње и већег поверења између привредника и инспекцијских служби.
- све инспекције врше надзоре по претходно усвојеном плану, који се заснива на утврђеном стању у области надзора и на систематично припремљеној процени ризика. План надзора јесте новина за многе, али не за све инспекције. Надзор се до сада, углавном, заснивао на „спољним импулсима“, тачније на пријавама грађана и привреде. Сада план мора да садржи учесталост и обухват вршења надзора по областима и сваком од степена ризика, планиране мере превентивног деловања, активности за спречавање деловања нерегистрованих субјеката, период вршења надзора и слично.
- инспектори почињу надзор са налогом. Он постаје обавезан за све инспекције и садржи предмет и планирано трајање надзора. Изузетак је ванредан надзор, у случају хитних мера, када је надзор могућ и без налога, а по пријави грађана. У том случају, привредник има право улагања примедби на записник који сачини инспектор на месту надзора.
Министарство државне управе и локалне самоуправе предложило је Влади овај закон и реч је о пропису који први пут на целовит начин уводи ред у рад инспектора, у великој мери доприноси смањењу сиве економије, штити привреднике који послују легално, а још строже контролише оне који угрожавају безбедност и здравље наших грађана.
У прилог томе иде податак да је од августа прошле године, када су нерегистровани субјекти постали предмет надзора свих 33 инспекција Србије, у поређењу са истим периодом 2014-2015. године, број регистрованих предузетника у просеку повећан за око 15,5 одсто. Овај закон највише је био потребан нашим привредницима, који су и иницирали његово доношење.
УСАИД Пројекат за боље услове пословања (USAID BEP) пружио је немерљиву стручну и техничку подршку при изради и имплементацији овог закона.
Захваљујући овој сарадњи, 330 инспектора – инструктора прошло је обуке за тренере за поступање по новом закону. Похвална је и чињеница да су неке инспекције, попут тржишне, туристичке и санитарне, привеле крају „други круг“ обука и пренеле стечено знање својим колегама. У току је и обука 1.200 инспектора градова и општина, коју спроводи Стална конференција градова и општина (СКГО), уз финансијску подршку ОЕБС-а и стручну подршку USAID BEP.
Једино системским и стратешким мерама може се повећати поверење грађана у институције и инспекторе и побољшати привредни амбијент, истиче се у саопштењу.