Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Култура и вера > ФОТО ГАЛЕРИЈА: ШЕСТ ВЕКОВА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

ФОТО ГАЛЕРИЈА: ШЕСТ ВЕКОВА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

Београд је од 16. до 19. априла низом манифестација свечано обележио 600. годишњицу проглашења за српску престоницу. За један од најзначајнијих градских јубилеја одабрани су дани - 16. април када се 878. први пут помиње име Београда и 19. април када је кнез Михаило 1867. године примио од турских власти кључеве града.


Стефан Лазаревић рођен је око 1377. године. Владавину над српским земљама преузео је после погибије оца Лазара 1389. године, као и сав терет пораза на Косову. Једно време владао је заједно са мајком, кнегињом Милицом. Признавао је врховну власт султана Бајазита до 1402. године, тако да је учествовао на његовој страни у више битака: на Ровинама 1395. године, код Никопоља 1396. године, код Ангоре 1402. године када се и осамосталио и добио титулу деспота од Византије. Тада се приближио Угарској и од краља Зигмунда добио Мачву и Београд. Српску престоницу деспот је осмислио као Запад на Истоку. За кратко време, дотад разрушени и запустели Београд, постао је војно утврђење, градско насеље, привредни, културни и црквени центар државе. Деспот Стефан успешно је сузбијао сепаратизам властеле, извршио војну реформу, подигао манастир Манасију, бавио се књижевношћу. Годину дана пред смрт 1426. године, деспот је, немајући деце, уговором обавезао угарског краља да сестрића Стефановог - Ђурђа Бранковића - призна за наследника српског трона, али под условом да се Угарској врате Мачва и Београд.

На слици: Ресава, деспот Стефан Лазаревић као ктитор с повељом (из "Есфигменске повеље" Павла Ивића, Војислава Ј. Ђурића и Симе Ћирковића)

Деспот Стефан Лазаревић је, према споразуму о вазалским обавезама према угарском краљу Зигмунду, преместио српску престоницу из Крушевца у Београд. Деспот је почео са градњом дворца-тврђаве у Горњем граду на Калемегдану. За кратко време опустели град деспот Стефан Лазаревић претворио је у мултинационални, је град посветио "пресветој Богоматери". На слици: поглед на Источну капију београдског Горњег града.


"Повеља у целини није позната. О њој само говори и један одломак наводи Константин Философ у "Житију деспота Стефана Лазаревића" (између 1433. и 1439). Тако, када у 38. глави казује о Стефановом осамостаљењу после ангорске битке 1402. године и подизању Београда, Философ пише: "Треба о овом подробније казати, пошто овде овај истоимени ШСтефанЋ одлично показа храброст и врлину. Од тада се ослободи ШСтефан и Српска земљаЋ порабочења вишњим промислом, као што и сам у повељи града ШБеоградаЋ, који сазда, пише". После овога Константин наводи нарацију из Повеље граду Београду, коју ми преносимо као Стефанов спис. Српскословенски текст нарације Повеље из Константиновог Житија доносимо према препису из 1567. године, који се налази у збирци Валтазара Богишића у Цавтату (број 52). "

Из књиге "Књизевни радови " деспота Стефана Лазаревића, коју је приредио Ђорђе Трифуновић, а објавила "Српска књижевна задруга", коло ЛXXИИ, књига, 477, у Београду 1979. године



"Гласник" Српског ученог друштва, у књизи XЛИИ, штампаној у Београду 1875. године објављује, у издању Ватрослава Јагића, "Константина философа и његов живот Стефана Лазаревића, деспота Српског". Доњи текст је из књиге "Књижевни радови" Деспота Стефана Лазаревића коју је приредио и 1979. године у Београду објавио Ђорђе Трифуновић.

Доносимо 48. главу у којој Константин Филозоф каже како је деспот "измолио" Београд од Угара.


Источна капија Горњег града

Источна капија београдског Горњег града којег је деспот Стефан Лазаревић посебно утврдио. У њему су се налазили двор и ризница. Читав град, којег Константин Филозоф пореди са Јерусалимом, током 23 године био је својеврсан европски центар. Деспот Стефан у њему је подигао библиотеку, београдску Митрополију, пристаниште на Дунаву, цркву Успенија пречисте Владичице, цркву Свете Петке, болницу и прихватилиште за странце.

Скривени пут

На слици је "скривени пут" - специфичност Горњег града деспота Стефана Лазаревића. Реч је о међупростору између два бедема којим су комуницирали браниоци Београда. Разним повластицама и уступцима деспот је за 23 године колико је Београд био српска престоница, у њега довео многе богате и учене људе (Дубровчане, Млетке, Угре) који су са собом доносили сав свој материјални и духовни капитал.

Североисточни бедем Горњег града

Североисточни бедем Горњег града о чијем настанку и приликама у њему пише деспотов биограф Константин Филозоф: "...И ко је кадар да писањем каже какав је положај, изглед и лепота (Београда)! Сазида (Стефан) и ипалксе многе за људе који живе унутра и напољу; за то се узвишење као за соломонско у Јерусалиму могло казати: од здања сенка падаше по околини (као од) вавилонских крепких узвишених врата..."

Средњовековна кула као део фортификације

Средњовековна кула као део фортификације на граду Стефана Лазаревића. Захваљујући српској школи градитељства с краја XИВ и почетком XВ века (Лазарев Крушевац и Раваница), која је применила систем двојних бедема и протеихисми (спољни, низи бедеми) Београд је издржао две велике опсаде: 1440. и 1456. године. Чврстоћа деспотових бедема задржала је турски продор у средњу Европу за готово сто година.

Поглед из Зидан капије

Деспотова тврђава, са многобројним сачуваним споменицима, прави је бисер у ризници средњовековне баштине Београда који пружа драгоцене податке о животу мултиетничког становништва града.

Печат деспота Стефана Лазаревића

Почетком петнаестог века житељи Београда који су имали "Књигу с печатом" били су у повлашћеном положају јер су били ослобођени разних државних намета. Власници оваквих "књига" са разлогом су се досељавали у престоницу Србије доносећи све своје са собом.

(Фото Танјуг)



Мултимедија
Viva Vox – Новогодишњи концерт у Генералној скупштини УН у Њујорку (14. јануар 2013. године)

EXIT 2008 (одломак)

Финално вече "Песме Евровизије" 2008. у Београду (одломак)

Гуча 2007: Концерт Горана Бреговића (одломак)

Гуча - заштитни знак Србије (одломак)

Србија - победник "Песме Евровизије" 2007. (одломак)

Врста датотеке: Real Media. Извор: Радио-телевизија Србије

Прочитајте и
Помоћ настрадалом манастиру Хиландар
Дигиталне слике сачувале оно што је ватра уништила у Хиландару
ФОТО ГАЛЕРИЈА: ШЕСТ ВЕКОВА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs