П:
О:
Читај ми
Србија неће бити склониште за десетине хиљада миграната
Београд/Беч,
24. фебруар 2016.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас у Бечу да Србија није у ситуацији да дозволи да се мигранти, чији је прилив континуиран, задрже и остану дуже на нашој територији уколико друге земље обуставе њихов пролаз и пријем.
Аутор:
Министарство спољних послова
Званични сајт Владе Србије преноси у целини обраћање Дачића на скупу под називом "Заједничко решавање проблема миграција", који организују министарства иностраних и унутрашњих послова Аустрије:
„Поштоване колеге, Даме и господо,
Пре свега бих желео да се захвалим нашем домаћину, министру Себастијану Курцу, на иницијативи да се данас поново окупимо у Бечу и да још једном размотримо шта нам је чинити како бисмо мигрантском кризом управљали на најадекватнији начин. Већ сама чињеница да се у последње време овако често састајемо како бисмо разговарали о проблему миграција говори довољно о озбиљности ситуације.
Више пута сам до сада већ истицао да је за нас, као земљу кандидата за чланство у ЕУ и веома оптерећену транзитну земљу на балканској рути, кроз коју је прошле године прошло 600.000 миграната, а у 2016. до сада већ приближно 100.000, од круцијалне важности да Европска унија постигне јединствен став и усагласи свеобухватно решење. И даље верујем да је то једини исправан и ефикасан начин за решење кризе ових размера.
Као земља која се налази између чланица ЕУ из којих долазе мигранти и оних у које желе да оду, а које често имају различито виђење начина на који би ову кризу требало решити, ми, у управљању миграционим токовима кроз нашу земљу, практично немамо много маневарског простора.
Пажљиво пратимо постављање ЕУ по овом питању, а ситуација је таква да налаже да своје активности усаглашавамо са државама у доњем, а пре свега у горњем току балканске руте, са којима делимо овај тежак терет великог миграторног притиска.
Сагласно томе, директори полиција Македоније, Србије, Хрватске, Словеније и Аустрије су 18. фебруара у Загребу постигли договор о томе да на македонско-грчкој граници обављају заједничку профилацију и регистрацију избеглица. Усаглашене мере Република Србија примењује од 22. фебруара 2016. године.
Подсетићу вас и на то да је Србија једина земља која није чланица ЕУ, а која је на македонско-грчку границу крајем прошле године упутила својих 20 полицајаца. Након завршетка њиховог мандата, 10. фебруара ове године упутили смо нови контингент од 10 полицајаца.
То не значи да не уважавамо и другачија виђења пута за излазак из ове кризе, напротив. Међутим, нисмо у ситуацији да можемо да дозволимо да се мигранти, чији је прилив континуиран, задрже и остану дуже на нашој територији уколико земље на горњем току руте обуставе њихов пролаз, а земље крајње дестинације пријем.
У овом тренутку, спремни смо да пружимо подршку, привремени смештај и негу за 6.000 људи, што одговара приливу од два до три дана, али не можемо да дозволимо да Србија постане склониште за десетине хиљада њих, нити можемо да примимо назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ.
Мишљења смо да је једино одрживо решење наћи начин да се мигранти и избеглице задрже у региону, односно што ближе њиховој земљи порекла. На тај начин би се растеретила и Грчка, која трпи заиста енорман притисак, али и омогућило њихово брже враћање и ангажовање на обнови, кад дође до прекида ратних дејстава.
На крају, дозволите ми да искажем задовољство због заиста добре комуникације између земаља на западнобалканској рути и да још једном нагласим значај постојања јединственог приступа процедури и управљања кретањем миграната.
Хвала“, наводи се у говору Дачића.
„Поштоване колеге, Даме и господо,
Пре свега бих желео да се захвалим нашем домаћину, министру Себастијану Курцу, на иницијативи да се данас поново окупимо у Бечу и да још једном размотримо шта нам је чинити како бисмо мигрантском кризом управљали на најадекватнији начин. Већ сама чињеница да се у последње време овако често састајемо како бисмо разговарали о проблему миграција говори довољно о озбиљности ситуације.
Више пута сам до сада већ истицао да је за нас, као земљу кандидата за чланство у ЕУ и веома оптерећену транзитну земљу на балканској рути, кроз коју је прошле године прошло 600.000 миграната, а у 2016. до сада већ приближно 100.000, од круцијалне важности да Европска унија постигне јединствен став и усагласи свеобухватно решење. И даље верујем да је то једини исправан и ефикасан начин за решење кризе ових размера.
Као земља која се налази између чланица ЕУ из којих долазе мигранти и оних у које желе да оду, а које често имају различито виђење начина на који би ову кризу требало решити, ми, у управљању миграционим токовима кроз нашу земљу, практично немамо много маневарског простора.
Пажљиво пратимо постављање ЕУ по овом питању, а ситуација је таква да налаже да своје активности усаглашавамо са државама у доњем, а пре свега у горњем току балканске руте, са којима делимо овај тежак терет великог миграторног притиска.
Сагласно томе, директори полиција Македоније, Србије, Хрватске, Словеније и Аустрије су 18. фебруара у Загребу постигли договор о томе да на македонско-грчкој граници обављају заједничку профилацију и регистрацију избеглица. Усаглашене мере Република Србија примењује од 22. фебруара 2016. године.
Подсетићу вас и на то да је Србија једина земља која није чланица ЕУ, а која је на македонско-грчку границу крајем прошле године упутила својих 20 полицајаца. Након завршетка њиховог мандата, 10. фебруара ове године упутили смо нови контингент од 10 полицајаца.
То не значи да не уважавамо и другачија виђења пута за излазак из ове кризе, напротив. Међутим, нисмо у ситуацији да можемо да дозволимо да се мигранти, чији је прилив континуиран, задрже и остану дуже на нашој територији уколико земље на горњем току руте обуставе њихов пролаз, а земље крајње дестинације пријем.
У овом тренутку, спремни смо да пружимо подршку, привремени смештај и негу за 6.000 људи, што одговара приливу од два до три дана, али не можемо да дозволимо да Србија постане склониште за десетине хиљада њих, нити можемо да примимо назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ.
Мишљења смо да је једино одрживо решење наћи начин да се мигранти и избеглице задрже у региону, односно што ближе њиховој земљи порекла. На тај начин би се растеретила и Грчка, која трпи заиста енорман притисак, али и омогућило њихово брже враћање и ангажовање на обнови, кад дође до прекида ратних дејстава.
На крају, дозволите ми да искажем задовољство због заиста добре комуникације између земаља на западнобалканској рути и да још једном нагласим значај постојања јединственог приступа процедури и управљања кретањем миграната.
Хвала“, наводи се у говору Дачића.
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Наставак борбе за очување заједничких интереса Србије и...
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Национални интерес Србије и Републике Српске мир и стабилност у...
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“