П:
О:
Читај ми
Неопходан нови приступ повратку интерно расељених на КиМ
Београд/Варшава,
28. септембар 2015.
Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Душан Козарев оценио је данас у Варшави да је за одрживи повратак интерно расељених лица у јужну српску покрајину потребно пронаћи нове приступе.
Аутор:
kim.gov.rs
Козарев је, говорећи на овогодишњем Самиту људске димензије ОЕБС-а, навео да Србија предлаже свеобухватни модел који би подразумевао повратак у сигурну средину, у којој ће бити гарантован приступ здравственим и социјалним услугама, образовању и радним местима.
Он је објаснио да такво свеобухватно решење нуди управо концепт повратничког насеља „Сунчана долина“, у којем ће на северу Космета 300 породица добити прилику да се врати у покрајину и тамо остане.
Поменуто насеље ће, како је навео, осим кућа и основне инфраструктуре, имати обданиште, школу, здравствени центар, пошту, цркву и све услове за развој предузетништва, уз оцену да ће таква економски одржива заједница у интеракцији са ширим окружењем допринети општем економском развоју Космета.
Овај пројекат биће мултиетничког карактера, реализоваће се транспарентно и са нагласком на резултатима. Ако успемо да изнађемо заједнички начин да решавамо проблем интерно расељених кроз овакве пројекте, није касно да проблем успешно решимо, навео је Козарев.
Према његовим речима, за успешну реализацију оваквог приступа неопходна је сарадња са међународном заједницом и заинтересованим странама на терену.
Он је указао на то да овакав модел повратка може бити универзалан и спроведен и у другим регијама, где се ОЕБС суочава са неопходношћу решавања питања интерно расељених.
Козарев је прецизирао да се, према подацима УНХЦР-а, широм региона и даље налази приближно 230.000 расељених са Космета, а од тога је у овом тренутку далеко највећи број у Србији – 204.049 особа.
Остварени ниво повратка је испод пет одсто од укупног броја расељених, а проблеми који су на то утицали су уништена имовина, изостанак компензације и ефикасних механизама за реституцију узурпиране имовине, легализација отимачине имовине кроз судске преваре, прецизирао је заменик директора.
Такође, како је додао, проблем представља легализација објеката, тежак приступ личној документацији, високе административне таксе, неефикасан суд неспособан да води поступке на српском језику и лоша безбедносна ситуација.
Он је објаснио да такво свеобухватно решење нуди управо концепт повратничког насеља „Сунчана долина“, у којем ће на северу Космета 300 породица добити прилику да се врати у покрајину и тамо остане.
Поменуто насеље ће, како је навео, осим кућа и основне инфраструктуре, имати обданиште, школу, здравствени центар, пошту, цркву и све услове за развој предузетништва, уз оцену да ће таква економски одржива заједница у интеракцији са ширим окружењем допринети општем економском развоју Космета.
Овај пројекат биће мултиетничког карактера, реализоваће се транспарентно и са нагласком на резултатима. Ако успемо да изнађемо заједнички начин да решавамо проблем интерно расељених кроз овакве пројекте, није касно да проблем успешно решимо, навео је Козарев.
Према његовим речима, за успешну реализацију оваквог приступа неопходна је сарадња са међународном заједницом и заинтересованим странама на терену.
Он је указао на то да овакав модел повратка може бити универзалан и спроведен и у другим регијама, где се ОЕБС суочава са неопходношћу решавања питања интерно расељених.
Козарев је прецизирао да се, према подацима УНХЦР-а, широм региона и даље налази приближно 230.000 расељених са Космета, а од тога је у овом тренутку далеко највећи број у Србији – 204.049 особа.
Остварени ниво повратка је испод пет одсто од укупног броја расељених, а проблеми који су на то утицали су уништена имовина, изостанак компензације и ефикасних механизама за реституцију узурпиране имовине, легализација отимачине имовине кроз судске преваре, прецизирао је заменик директора.
Такође, како је додао, проблем представља легализација објеката, тежак приступ личној документацији, високе административне таксе, неефикасан суд неспособан да води поступке на српском језику и лоша безбедносна ситуација.
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...