П:
О:
Читај ми
Хрватска крши ССП и наноси штету Србији и региону
Београд,
23. септембар 2015.
Председник Владе Републике Србије Александар Вучић упутио је данас писмо највишим званичницима Европске уније, у којем их упозорава на то да Хрватска једностраним затварањем граничних прелаза крши Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и наноси штету економској сарадњи Србије и ЕУ.
Писмо је послато председнику Европског савета Доналду Туску, председнику Европског парламента Мартину Шулцу, председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру, потпредседнику Европске комисије и високом представнику ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Федерики Могерини и европском комесару за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханесу Хану.
Аутор:
Танјуг
Званични сајт Владе Србије преноси писмо у целини:
„Упућујем вам писмо како бих вам поново скренуо пажњу на ситуацију на западном Балкану, у којој је наш сусед, Република Хрватска, држава чланица Европске уније, затворила граничне прелазе за проток робе из Републике Србије, земље кандидата за чланство у Европској унији.
Агресивним и неприхватљивим мерама, Република Хрватска је драстично погодила наше националне и виталне економске интересе, али и снажно подрила регионалне односе и стабилност, имајући у виду целокупан контекст процеса регионалног помирења, као и отворена и нерешена питања, која још постоје у нашим билатералним односима.
На основу мог недавног разговора са председником Владе Републике Хрватске Зораном Милановићем, желео бих да поново потврдим спремност Републике Србије да одржи отворен дијалог са свим регионалним партнерима о могућим решењима за мигрантску кризу.
Једнострана одлука Хрватске да забрани пролаз теретног саобраћаја никако нема везе са решавањем европске мигрантске кризе, већ са кршењем Споразума о стабилизацији и придруживању, што директно наноси штету економској сарадњи Србије са Европском унијом.
Док Влада Републике Србије улаже напоре, и људске и финансијске, да отвори прихватне центре, једна држава чланица Европске уније једнострано нам затвара границу за све економске активности, укључујући и превоз робе.
У ситуацији мигрантске кризе која се погоршава сваког дана на западнобалканској рути, у којој Србија реагује на најозбиљнији, људски и одговоран начин заснован на европским вредностима, замолио бих вас да позовете Републику Хрватску, као званичну државу чланицу Европске уније, да коначно почне тако и да се понаша.
Као што сигурно знате, Србија није увела никакве сличне мере према било којој од суседних држава, било да је земља кандидат или чланица обавезна да поштује Даблинске прописе, било да је земља кандидат која мора да поштује обавезе које произилазе из аранжмана визне либерализације.
Напротив, Србија је сама сносила све трошкове мигрантске кризе, без билатералне финансијске подршке или финансијске подршке Европске уније. Трошкови за регистрацију миграната и набавку хране износили су 20.000 евра дневно током протекла четири месеца. Укупни трошкови су далеко већи, док су оперативни за само један прихватни центар процењени на пола милиона евра месечно.
Једнострана одлука без преседана Републике Хрватске да затвори границе за теретни саобраћај представља директно кршење Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Републике Србије.
Једнострано затварање границе је у супротности са циљевима Споразума о стабилизацији и придруживању дефинисаним у члану 1. овог споразума, а посебно у супротности са циљем доприноса политичкој, економској и институционалној стабилности у Србији, као и стабилизацији у региону.
Отварање граница и успостављање економских односа на западном Балкану је најопипљивији облик сарадње, обично далеко развијенији него политички односи на западном Балкану.
Желели бисмо да истакнемо да је економска сарадња оно што је покретало процес помирења у Западној Европи после Другог светског рата. Подизање ограда и затварање граница негира саму нит помирења и процес европских интеграција на континенту.
Осим кршења циљева Споразума о стабилизацији и придруживању, Република Хрватска својом једностраном одлуком крши неколико других важних чланова овог споразума, као што је члан 36, који предвиђа да никакве нове наплате, које имају еквивалентан ефекат, неће бити увођене у трговини између Уније и Србије. Затварање граница представља крајњу квантитативну рестрикцију.
Свесни да Споразум о стабилизацији и придруживању у члану 45. омогућава забрану увоза, извоза или робе у транзиту, оправдано по основи јавне безбедности, морамо да истакнемо да он, такође, предвиђа да те забране или ограничења не представљају средства арбитражне дискриминације или прикривене рестрикције по трговинску размену између уговорних страна.
Сматрамо да затварање граница за теретни саобраћај представља диспропорционално и дискриминативно ограничење, које не служи контроли миграције. Ово Србију додатно ставља у тежак положај, имајући у виду да две трећине укупног српског извоза иде овом рутом.
Потписнице Споразума о стабилизацији и придруживању су, такође, обавезане чланом 129, у којем пише да би уговорне стране требало да консултују једна другу пре доношења одлука попут ове, и да у избору мера приоритет мора да има она која најмање омета функционисање овог споразума. Затварање граница без консултација са Србијом представља веома забрињавајући спољнополитички чин.
Осим тога, овај једнострани чин негира целокупан Протокол 4 о транзиту, а нарочито његов члан 11, који има за циљ да омогући слободан транзит између уговорних страна.
Подсетили бисмо вас на то да је Европска комисија проценила да Република Србија без икаквих проблема примењује Споразум о стабилизацији и придруживању и да се увек консултовала са Европском комисијом пре доношења одлука које се тичу примене Споразума, понашајући се као искрена страна Споразума и поуздан партнер Европске уније.
Србија се увек придржавала својих међународних обавеза и потписаних споразума.
Сматрамо да је једна од основних вредности Европске уније и процеса европских интеграција одговорност и поштовање преузетих обавеза. Због тога је Србија конкурисала за чланство у Европску унију, делећи те вредности. Србија од највиших представника институција Европске уније тражи да подсети државе чланице да је пракса једностраног кршења Споразума неприхватљива и представља његово флагрантно кршење.
Са економске стране, Република Србија је већ претрпела огромне штете проузроковане поплавама, у износу до 1,7 милијарди евра у 2014. години.
Имајући за циљ фискалну консолидацију, Влада Републике Србије предузела је веома озбиљне социјалне мере, попут смањења плата у јавном сектору и пензија, као и реформе јавног сектора, са снажним акцентом на реорганизацији и смањењу радних места у јавном сектору. Резултате фискалне консолидације похвалила је и Европска комисија, и недавно мисија Међународног монетарног фонда током своје успешне ревизије финансијског аранжмана, који Србија има са Фондом.
Даљи негативни утицај може проистећи из неекономских баријера за улазак које Хрватска подиже. То не само да може да повећа економски притисак на Србију, већ и да нанесе штету укупним напорима усмереним ка унапређењу регионалне економске слике.
Последња најава која долази из Републике Хрватске сигурно не доприноси предвидљивости, која је од суштинског значаја за развој економских и добросуседских односа.
Од почетка приступних преговора Србија је посвећена унапређењу билатералних односа са свим суседима, што није поздрављено од стране свих њених суседа. Као искрен партнер Европске уније и као земља кандидат, не желимо да верујемо да ће Европска унија дозволити једној од својих држава чланица да укључи целу Европску унију у кршење Споразума о стабилизацији и придруживању, и нанесе штету економским односима између Европске уније и Србије.
Стога се, заиста, надам да ће мере које су уведене Србији бити укинуте у што краћем року, како бисмо избегли примену реципрочних мера.
Желео бих да још једном нагласим личну спремност и посвећеност решавању свих питања са нашим суседима путем политичког дијалога, без економске штете по било коју страну, као и да се надам да ћемо моћи да избегнемо сваку сличну меру у будућности. Истовремено, као будућа чланица Европске уније, надамо се да ћемо учествовати у свеобухватном европском решењу за мигрантску кризу, која нас све погађа“, наводи се у писму.
„Упућујем вам писмо како бих вам поново скренуо пажњу на ситуацију на западном Балкану, у којој је наш сусед, Република Хрватска, држава чланица Европске уније, затворила граничне прелазе за проток робе из Републике Србије, земље кандидата за чланство у Европској унији.
Агресивним и неприхватљивим мерама, Република Хрватска је драстично погодила наше националне и виталне економске интересе, али и снажно подрила регионалне односе и стабилност, имајући у виду целокупан контекст процеса регионалног помирења, као и отворена и нерешена питања, која још постоје у нашим билатералним односима.
На основу мог недавног разговора са председником Владе Републике Хрватске Зораном Милановићем, желео бих да поново потврдим спремност Републике Србије да одржи отворен дијалог са свим регионалним партнерима о могућим решењима за мигрантску кризу.
Једнострана одлука Хрватске да забрани пролаз теретног саобраћаја никако нема везе са решавањем европске мигрантске кризе, већ са кршењем Споразума о стабилизацији и придруживању, што директно наноси штету економској сарадњи Србије са Европском унијом.
Док Влада Републике Србије улаже напоре, и људске и финансијске, да отвори прихватне центре, једна држава чланица Европске уније једнострано нам затвара границу за све економске активности, укључујући и превоз робе.
У ситуацији мигрантске кризе која се погоршава сваког дана на западнобалканској рути, у којој Србија реагује на најозбиљнији, људски и одговоран начин заснован на европским вредностима, замолио бих вас да позовете Републику Хрватску, као званичну државу чланицу Европске уније, да коначно почне тако и да се понаша.
Као што сигурно знате, Србија није увела никакве сличне мере према било којој од суседних држава, било да је земља кандидат или чланица обавезна да поштује Даблинске прописе, било да је земља кандидат која мора да поштује обавезе које произилазе из аранжмана визне либерализације.
Напротив, Србија је сама сносила све трошкове мигрантске кризе, без билатералне финансијске подршке или финансијске подршке Европске уније. Трошкови за регистрацију миграната и набавку хране износили су 20.000 евра дневно током протекла четири месеца. Укупни трошкови су далеко већи, док су оперативни за само један прихватни центар процењени на пола милиона евра месечно.
Једнострана одлука без преседана Републике Хрватске да затвори границе за теретни саобраћај представља директно кршење Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Републике Србије.
Једнострано затварање границе је у супротности са циљевима Споразума о стабилизацији и придруживању дефинисаним у члану 1. овог споразума, а посебно у супротности са циљем доприноса политичкој, економској и институционалној стабилности у Србији, као и стабилизацији у региону.
Отварање граница и успостављање економских односа на западном Балкану је најопипљивији облик сарадње, обично далеко развијенији него политички односи на западном Балкану.
Желели бисмо да истакнемо да је економска сарадња оно што је покретало процес помирења у Западној Европи после Другог светског рата. Подизање ограда и затварање граница негира саму нит помирења и процес европских интеграција на континенту.
Осим кршења циљева Споразума о стабилизацији и придруживању, Република Хрватска својом једностраном одлуком крши неколико других важних чланова овог споразума, као што је члан 36, који предвиђа да никакве нове наплате, које имају еквивалентан ефекат, неће бити увођене у трговини између Уније и Србије. Затварање граница представља крајњу квантитативну рестрикцију.
Свесни да Споразум о стабилизацији и придруживању у члану 45. омогућава забрану увоза, извоза или робе у транзиту, оправдано по основи јавне безбедности, морамо да истакнемо да он, такође, предвиђа да те забране или ограничења не представљају средства арбитражне дискриминације или прикривене рестрикције по трговинску размену између уговорних страна.
Сматрамо да затварање граница за теретни саобраћај представља диспропорционално и дискриминативно ограничење, које не служи контроли миграције. Ово Србију додатно ставља у тежак положај, имајући у виду да две трећине укупног српског извоза иде овом рутом.
Потписнице Споразума о стабилизацији и придруживању су, такође, обавезане чланом 129, у којем пише да би уговорне стране требало да консултују једна другу пре доношења одлука попут ове, и да у избору мера приоритет мора да има она која најмање омета функционисање овог споразума. Затварање граница без консултација са Србијом представља веома забрињавајући спољнополитички чин.
Осим тога, овај једнострани чин негира целокупан Протокол 4 о транзиту, а нарочито његов члан 11, који има за циљ да омогући слободан транзит између уговорних страна.
Подсетили бисмо вас на то да је Европска комисија проценила да Република Србија без икаквих проблема примењује Споразум о стабилизацији и придруживању и да се увек консултовала са Европском комисијом пре доношења одлука које се тичу примене Споразума, понашајући се као искрена страна Споразума и поуздан партнер Европске уније.
Србија се увек придржавала својих међународних обавеза и потписаних споразума.
Сматрамо да је једна од основних вредности Европске уније и процеса европских интеграција одговорност и поштовање преузетих обавеза. Због тога је Србија конкурисала за чланство у Европску унију, делећи те вредности. Србија од највиших представника институција Европске уније тражи да подсети државе чланице да је пракса једностраног кршења Споразума неприхватљива и представља његово флагрантно кршење.
Са економске стране, Република Србија је већ претрпела огромне штете проузроковане поплавама, у износу до 1,7 милијарди евра у 2014. години.
Имајући за циљ фискалну консолидацију, Влада Републике Србије предузела је веома озбиљне социјалне мере, попут смањења плата у јавном сектору и пензија, као и реформе јавног сектора, са снажним акцентом на реорганизацији и смањењу радних места у јавном сектору. Резултате фискалне консолидације похвалила је и Европска комисија, и недавно мисија Међународног монетарног фонда током своје успешне ревизије финансијског аранжмана, који Србија има са Фондом.
Даљи негативни утицај може проистећи из неекономских баријера за улазак које Хрватска подиже. То не само да може да повећа економски притисак на Србију, већ и да нанесе штету укупним напорима усмереним ка унапређењу регионалне економске слике.
Последња најава која долази из Републике Хрватске сигурно не доприноси предвидљивости, која је од суштинског значаја за развој економских и добросуседских односа.
Од почетка приступних преговора Србија је посвећена унапређењу билатералних односа са свим суседима, што није поздрављено од стране свих њених суседа. Као искрен партнер Европске уније и као земља кандидат, не желимо да верујемо да ће Европска унија дозволити једној од својих држава чланица да укључи целу Европску унију у кршење Споразума о стабилизацији и придруживању, и нанесе штету економским односима између Европске уније и Србије.
Стога се, заиста, надам да ће мере које су уведене Србији бити укинуте у што краћем року, како бисмо избегли примену реципрочних мера.
Желео бих да још једном нагласим личну спремност и посвећеност решавању свих питања са нашим суседима путем политичког дијалога, без економске штете по било коју страну, као и да се надам да ћемо моћи да избегнемо сваку сличну меру у будућности. Истовремено, као будућа чланица Европске уније, надамо се да ћемо учествовати у свеобухватном европском решењу за мигрантску кризу, која нас све погађа“, наводи се у писму.
-
Дубона/Мало Орашје, 4. мај 2024.Србија никада неће прежалити убијене у Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 4. мај 2024.Први званични сусрет премијера са патријархом Порфиријем
-
Београд, 4. мај 2024.Председник Владе честитао Васкрс
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима