П:
О:
Читај ми
Придруживање Србије систему за смањење емисија штетних гасова
Београд,
3. септембар 2015.
Министар пољопривреде и заштите животне средине у Влади Републике Србије Снежана Богосављевић-Бошковић отворила је данас завршну конференцију ЕУ твининг пројекта „Успостављање система за мониторинг, извештавање и верификацију потребног за успешну примену Система трговине емисијама ЕУ“.
Отварању скупа су присуствовали и заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Оскар Бенедикт и амбасадор Француске у Србији Кристин Моро.
Твининг пројекат спровело је Министарство пољопривреде и заштите животне средине, у сарадњи са Министарством екологије, одрживог развоја и енергетике Француске, немачким савезним Министарством за заштиту животне средине, очување природе и нуклеарну безбедност и аустријском Агенцијом за заштиту животне средине.
Тим од 40 експерата из Француске, Немачке и Аустрије радио је са српским колегама на преношењу знања и најбољих пракси из Европске уније у овој области.
У овом пројекту учествовао је широк спектар заинтересованих страна, укључујући владине институције, индустрију и организације цивилног друштва.
Познавање стања у овој области јесте предуслов свих активности на његовој промени, при чему се морају континуирано и ефикасно прикупљати релевантни подаци како би се пратиле промене и предузимале потребне мере и како се не би одступало од зацртаних циљева.
Србија тренутно не располаже оваквим системом по питању емисија гасова са ефектом стаклене баште, које имају негативне утицаје на глобални климатски систем, иако је развој праћен смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште, посебно из сектора индустрије и енергетике, постао глобални циљ.
Овај циљ дефинисан је и одређен и законодавством Европске уније, а кључни механизам за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште јесте Систем трговине емисионим јединицама.
Овај систем практично чине два принципа: мониторинг, извештавање и верификација емисија гасова са ефектом стаклене баште и систем трговине емисијама.
Крајњи резултат јесте смањење емисија из сектора индустрије, укључујући енергетику, које треба да буде праћено повећањем конкурентности и енергетске стабилности држава чланица ЕУ.
Србија је, као земља потписница Оквирне конвенције УН о промени климе и Кјото протокола, преузела обавезу пружања доприноса смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу, а као земља кандидат за чланство у ЕУ је иницирала остваривање ове обавезе кроз кључни механизам Уније, односно Систем трговине емисијама.
Како би остварила сигуран развој индустрије, праћен смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште, и пратила га, Србија је препознала годишњи мониторинг и извештавање верификовано од треће, независне стране, као кључни предуслов.
Из тог разлога, уз подршку двогодишњег твининг пројекта, припремљен је Нацрт закона о мониторингу, извештавању и верификацији гасова са ефектом стаклене баште из индустријских и енергетских постројења.
Циљ је да овај закон ступи на снагу 2016. године, што практично значи увођење обавезе српским постројењима да врше мониторинг, извештавају и верификују своје емисије гасова са ефектом стаклене баште.
У овом систему је 128 српских постројења, и то термоелектране, фабрике цемента, постројења за производњу керамике и слично.
Овај закон је први корак ка примени Система за трговину емисијама ЕУ (ЕУ ЕТС), највећег међународног система за трговину емисионим јединицама гасова са ефектом стаклене баште на свету.
Почетак мониторинга и извештавања обезбедиће основ за захтевано унапређење српске индустрије пре потпуне примене ЕУ ЕТС, што се може очекивати најкасније са уласком у Европску унију.
Када потпуни ЕУ ЕТС буде на снази, српске компаније мораће да обезбеде емисиона права (тзв. емисионе јединице) за сваку тону CO2 коју емитују.
Уколико српске компаније не потврде емисије у количини добијеној кроз емисиона права, мораће да плаћају казну од 100 евра по тони CO2. Друга могућност јесте куповина ових права на европском тржишту, а цена емисионе јединице тренутно износи приближно осам 8 евра по тони CO2.
Истовремено, унапређење система производње, које подразумева смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, омогућиће српским компанијама повећање конкурентности и остваривање готово кључног критеријума за останак на европском тржишту.
Функционисањем по овом принципу, ЕУ ЕТС ствара подстицај за компаније да улажу у технологије са ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште, обезбеђујући развој и запошљавање, али и повећање конкурентности.
Смањење зависности од угљеника доприноси и другим аспектима заштите животне средине, као што је побољшање квалитета ваздуха.
Утврђивањем цене CO2 емисија, ЕУ ЕТС такође даје јасан сигнал о трошковима утицаја климатских промена на животну средину и наглашава значај смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Значајан део пројекта био је посвећен јачању капацитета и оспособљавању постројења за спровођење обавеза мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Организовано је 17 радионица у Београду, Новом Саду и Нишу, са више од 150 учесника, као и десет билатералних састанака посвећених одређеним индустријским гранама и њиховим специфичним питањима, на којима су учествовали експерти из Француске, Немачке, Аустрије и Словеније.
Израђен је и сајт www.ets-srbija.info на српском и www.ets-serbia.info на енглеском језику, како би се обезбедиле додатне информације и боље разумевање предстојећих обавеза, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде и заштите животне средине.
Твининг пројекат спровело је Министарство пољопривреде и заштите животне средине, у сарадњи са Министарством екологије, одрживог развоја и енергетике Француске, немачким савезним Министарством за заштиту животне средине, очување природе и нуклеарну безбедност и аустријском Агенцијом за заштиту животне средине.
Тим од 40 експерата из Француске, Немачке и Аустрије радио је са српским колегама на преношењу знања и најбољих пракси из Европске уније у овој области.
У овом пројекту учествовао је широк спектар заинтересованих страна, укључујући владине институције, индустрију и организације цивилног друштва.
Познавање стања у овој области јесте предуслов свих активности на његовој промени, при чему се морају континуирано и ефикасно прикупљати релевантни подаци како би се пратиле промене и предузимале потребне мере и како се не би одступало од зацртаних циљева.
Србија тренутно не располаже оваквим системом по питању емисија гасова са ефектом стаклене баште, које имају негативне утицаје на глобални климатски систем, иако је развој праћен смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште, посебно из сектора индустрије и енергетике, постао глобални циљ.
Овај циљ дефинисан је и одређен и законодавством Европске уније, а кључни механизам за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште јесте Систем трговине емисионим јединицама.
Овај систем практично чине два принципа: мониторинг, извештавање и верификација емисија гасова са ефектом стаклене баште и систем трговине емисијама.
Крајњи резултат јесте смањење емисија из сектора индустрије, укључујући енергетику, које треба да буде праћено повећањем конкурентности и енергетске стабилности држава чланица ЕУ.
Србија је, као земља потписница Оквирне конвенције УН о промени климе и Кјото протокола, преузела обавезу пружања доприноса смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу, а као земља кандидат за чланство у ЕУ је иницирала остваривање ове обавезе кроз кључни механизам Уније, односно Систем трговине емисијама.
Како би остварила сигуран развој индустрије, праћен смањењем емисија гасова са ефектом стаклене баште, и пратила га, Србија је препознала годишњи мониторинг и извештавање верификовано од треће, независне стране, као кључни предуслов.
Из тог разлога, уз подршку двогодишњег твининг пројекта, припремљен је Нацрт закона о мониторингу, извештавању и верификацији гасова са ефектом стаклене баште из индустријских и енергетских постројења.
Циљ је да овај закон ступи на снагу 2016. године, што практично значи увођење обавезе српским постројењима да врше мониторинг, извештавају и верификују своје емисије гасова са ефектом стаклене баште.
У овом систему је 128 српских постројења, и то термоелектране, фабрике цемента, постројења за производњу керамике и слично.
Овај закон је први корак ка примени Система за трговину емисијама ЕУ (ЕУ ЕТС), највећег међународног система за трговину емисионим јединицама гасова са ефектом стаклене баште на свету.
Почетак мониторинга и извештавања обезбедиће основ за захтевано унапређење српске индустрије пре потпуне примене ЕУ ЕТС, што се може очекивати најкасније са уласком у Европску унију.
Када потпуни ЕУ ЕТС буде на снази, српске компаније мораће да обезбеде емисиона права (тзв. емисионе јединице) за сваку тону CO2 коју емитују.
Уколико српске компаније не потврде емисије у количини добијеној кроз емисиона права, мораће да плаћају казну од 100 евра по тони CO2. Друга могућност јесте куповина ових права на европском тржишту, а цена емисионе јединице тренутно износи приближно осам 8 евра по тони CO2.
Истовремено, унапређење система производње, које подразумева смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, омогућиће српским компанијама повећање конкурентности и остваривање готово кључног критеријума за останак на европском тржишту.
Функционисањем по овом принципу, ЕУ ЕТС ствара подстицај за компаније да улажу у технологије са ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште, обезбеђујући развој и запошљавање, али и повећање конкурентности.
Смањење зависности од угљеника доприноси и другим аспектима заштите животне средине, као што је побољшање квалитета ваздуха.
Утврђивањем цене CO2 емисија, ЕУ ЕТС такође даје јасан сигнал о трошковима утицаја климатских промена на животну средину и наглашава значај смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Значајан део пројекта био је посвећен јачању капацитета и оспособљавању постројења за спровођење обавеза мониторинга, извештавања и верификације емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Организовано је 17 радионица у Београду, Новом Саду и Нишу, са више од 150 учесника, као и десет билатералних састанака посвећених одређеним индустријским гранама и њиховим специфичним питањима, на којима су учествовали експерти из Француске, Немачке, Аустрије и Словеније.
Израђен је и сајт www.ets-srbija.info на српском и www.ets-serbia.info на енглеском језику, како би се обезбедиле додатне информације и боље разумевање предстојећих обавеза, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде и заштите животне средине.
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшено 17 припадника две организоване криминалне групе
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшен диспечер у руднику „Рембас“ због недозвољене трговине
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшена једна особа због производње и продаје дроге
-
Београд, 23. април 2024.Сутра исплата ученичких и студентских кредита и стипендија
-
Београд, 23. април 2024.Рок за пријаву за бесплатне уџбенике продужен до 26. априла
-
Београд, 23. април 2024.Доступни ваучери за набавку лекова оболелима од ретких болести
-
Београд, 23. април 2024.Направљен значајан искорак у јачању способности Војске Србије
-
Београд, 22. април 2024.Почасна артиљеријска паљба на Калемегдану поводом Дана Војске...
-
Београд, 22. април 2024.Одговорним понашањем допринети смањењу броја саобраћајних...
-
Ниш, 21. април 2024.Уништена бомба заостала из НАТО бомбардовања у Нишу