Аутор:
Танјуг
Вучић је на конференцији за новинаре у Влади Србије нагласио да ће плате и пензије свима бити повећане пре краја године, као и да ће то повећање бити настављено и у 2016. години.
Он је рекао да 360.000 запослених у јавном сектору може да очекује највећа повећања плата у овој години, мада не за онолико за колико су плате претходно смањене.
Идеја Владе, како је истакао, јесте да се плате највише повећају у просвети, односно професорима, учитељима и наставницима којима је то обећано, а дошло је време да се то обећање испуни.
Према његовим речима, поред просвете, највеће повећање следи и здравственим радницима, лекарима и медицинским сестрама, војницима и полицајцима, као и социјалним радницима.
То је тих 360.000 људи који могу да очекују значајно повећање својих примања. Међутим, повећања примања могу да очекују и они људи који нису имали смањење плата, а њих је 19,4 одсто, саопштио је премијер и поновио да је идеја Владе да помогне најсиромашнијима.
Он је указао на то да је потребно повећање за све пензионере којима су смањене пензије, али и за 60 одсто оних који нису имали умањење својих примања, и најавио да ће плате и пензије расти и у наредној години.
Намера је, како је објаснио, да се свим пензионерима до краја године повећају пензије, при чему ће 70 одсто имати значајно увећање, док ће преосталих 30 одсто пензионера имати нешто мање губитке у односу на раније.
Пензије ће бити повећане свима, и то без рушења споразума са ММФ-ом, зато што је штедња у нашем интересу и наша је брига да водимо рачуна о свом државном новчанику, поручио је премијер.
Вучић је истакао да је Влада, на основу тешких реформи које је покренула пре годину дана, дошла у ситуацију да у августу крене у званичне разговоре о повећању пензија и дела плата у јавном сектору.
Он је објаснио да је замисао да повећање не буде онолико колико фискални простор дозвољава јер Влада жели да осигура јавне финансије, тако да ће од ММФ-а тражити мање повећање јер жели да обезбеди сигуран напредак у будућности.
Према његовој оцени, резултати нашег рада, марљивости, посвећености и одговорности дају прве ефекте, при чему је циљ да се обезбеди сигурност јавних финансија и сигурност за будуће улагање инвеститора у нашу земљу.
Вучић је рекао да је уверен у то да грађани разумеју оно што је Влада радила, и истакао да је почаствован похвалама добијеним из Немачке и северних протестантских земаља за реформе које је Србија предузела, а које показују резултате.
Он је саопштио и да Влада Србије нема разлога за ребаланс буџета, тако да може да се догоди да ово буде прва година у историји Србије када неће бити ребаланса, што је значајна вест за све грађане.
Премијер је указао на то да је највећи проблем Владе Србије задуживање на локалном нивоу, које је недомаћинско, уз постојање много неодговорних локалних самоуправа.
Наш консолидовани буџет је, како је нагласио, много већи проблем од републичког.
Вучић је саопштио да ће дефицит републичког буџета бити на нивоу од 2,87 одсто БДП-а до краја године уколико би све ишло по плану, при чему у сваком месецу имамо бољи резултат од пројекције коју смо зацртали са ММФ-ом.
На данашњи дан дефицит у буџету је 25 милијарди динара, што је у складу са планом који је Србија постигла са ММФ-ом, а чак и бољи резултат од планираног, поручио је он и изразио уверење да тај резултат може да буде и бољи.
Премијер је објаснио да Србија има примарни суфицит у сваком месецу, као и да је у јулу остварила мали суфицит, уз подсећање на то да је на данашњи дан пре годину дана усвојен Закон о раду и започеле тешке, озбиљне и одговорне реформе.
Вучић је истакао и да је привредни опоравак озбиљно убрзан током другог квартала, и рекао да ће Србија у овој години остварити раст БДП између 0,5 и један одсто.
Он је изразио уверење и да ће Србија бити земља са највећом дужином аутопутева у региону, када буде завршила пројекте који су у плану.
Градимо велики број километара аутопутева. Само на Коридору 10 градимо 85 и 80 километара, уз даљих 138 километара на другом месту. То је 300 километара које треба да добијемо у наредне две године, нагласио је Вучић.
Он је потврдио да за преостале пројекте за које треба да се потпишу уговори још није договорен модел, уз напомену да преостаје да се види да ли ће се у посао ући са Кинезима, или са Азербејџанцима.
Према његовим речима, разговори су у завршној фази, при чему је потребно да се пожури са преосталим деоницама, с обзиром на то да је деоница Уб–Лајковац, дуга 12,5 километара, завршена пре рока.
Ускоро ће, како је истакао, бити приведена крају најтежа деоница, Љиг–Прељина, а треба да се споје Љиг и Лајковац, тако да недостаје деоница Уб–Обреновац, за коју је уговор већ потписан.
Вучић је указао на то да преостаје да се потпише и уговор везан за најважнију деоницу, Сурчин–Обреновац, чиме се комплетан саобраћај из Београда измешта на "ибарски аутопут", при чему предстоји и отварање радова на прузи Београд–Будимпешта.
Србија постаје земља са процентуално највећом дужином аутопутева у региону у односу на величину територије, поручио је премијер и истакао да ће наша земља први пут у историји три месеца раније на неким деоницама завршити Коридор 10, тако да ће се ка Македонији и Бугарској путовати аутопутем.
Он је изразио уверење да ће Србија, по дужини аутопутева, бити чак и испред Хрватске.
Вучић је саопштио и да "Србијагас" по први пут не дугује "Гаспрому" ни динара за текуће испоручене количине гаса од почетка грејне сезоне 2014/2015. године, и додао да се 60 милиона евра ранијих обавеза неће плаћати из буџета Владе, већ ће "Србијагас" тај дуг решити са својим дужницима.
Премијер је потврдио да је постигнут договор са највећим јавним и приватним предузећима да плаћају електричну енергију, и додао да је са Српском фабриком стакла договорено да у два наврата плати рачуне, закључно са 31. августом.
Према његовим речима, до сада нису контролисана плаћања јавних према јавним предузећима, а да ће од данас постојати и та контрола.
За 60 дана "Железнице" ће морати да плате своје рачуне ЕПС-у, а ЕПС "Железници", чиме улазимо у неупоредиво здравији систем, истакао је Вучић и нагласио да Аеродром "Никола Тесла" и "Ер Србија" као државне фирме у 2015. години бележе седам пута веће приходе у односу на претходну годину.