П:
О:
Читај ми
Обележено 73 године од битке на Козари
Београд/Приједор,
5. јул 2015.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин и председник Републике Српске (РС) Милорад Додик присуствовали су данас церемонији на планини Козара у Републици Српској, којом је обележено 73 године од ове тешке битке у Другом светском рату.
Александар Вулин
Аутор:
Танјуг
Годишњица је обележена у заједничкој организацији Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије.
Вулин је том приликом поручио поручио да се ратови из 90-их година прошлог века не могу разумети без сећања шта се догодило у Другом светском рату ако се не зна дубина јасеновачких ужаса.
Ове планине су нахраниле јасеновачко зло, зато немојте стављати реч геноцид уз народ Јасеновца и Јадовна. Некаквим резолуцијама најављује се удар на Републику Српску и српску историју. Тако се и данас прављењем нове лажне, никако утемељене истине, покушава променити стање на Балкану, нагласио је Вулин и додао да Република Српска није настала на геноциду и злочину већ на отпору понављања злочина.
Он је навео да Република Српска као гарант Дејтонског споразума жели мир и да Србија неће дозволити да се Република Српска умањи или промени.
Мир је реч коју смо тражили свих ових година. То је реч на којој Србија дефинише своју политику и у данима који су пред нама Република Српска и Србија ће заједно стајати, истакао је Вулин.
Церемонији обележавања битке на Козари присуствовали су и министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске Миленко Савановић, студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и удружења опредељена за неговање традиција.
Обележавање битке на Козари је од ове године део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.
У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу, до планине Козаре и Грмеча.
Око 11.000 Немаца и 20.000 усташа у јуну су почели офанзиву у циљу заузимања тог стратешки значајног простора.
Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника.
Након битке, у ноћи 3. јула, неке партизанске јединице пробиле су обруч, али велики број партизана који нису успели да се провуку су брутално убијени.
Преживели партизани су одведени у концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару Градишку, а према усташким и немачким документима у козарачкој офанзиви је заробљено 68.000 људи.
Вулин је том приликом поручио поручио да се ратови из 90-их година прошлог века не могу разумети без сећања шта се догодило у Другом светском рату ако се не зна дубина јасеновачких ужаса.
Ове планине су нахраниле јасеновачко зло, зато немојте стављати реч геноцид уз народ Јасеновца и Јадовна. Некаквим резолуцијама најављује се удар на Републику Српску и српску историју. Тако се и данас прављењем нове лажне, никако утемељене истине, покушава променити стање на Балкану, нагласио је Вулин и додао да Република Српска није настала на геноциду и злочину већ на отпору понављања злочина.
Он је навео да Република Српска као гарант Дејтонског споразума жели мир и да Србија неће дозволити да се Република Српска умањи или промени.
Мир је реч коју смо тражили свих ових година. То је реч на којој Србија дефинише своју политику и у данима који су пред нама Република Српска и Србија ће заједно стајати, истакао је Вулин.
Церемонији обележавања битке на Козари присуствовали су и министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске Миленко Савановић, студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и удружења опредељена за неговање традиција.
Обележавање битке на Козари је од ове године део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.
У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу, до планине Козаре и Грмеча.
Око 11.000 Немаца и 20.000 усташа у јуну су почели офанзиву у циљу заузимања тог стратешки значајног простора.
Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника.
Након битке, у ноћи 3. јула, неке партизанске јединице пробиле су обруч, али велики број партизана који нису успели да се провуку су брутално убијени.
Преживели партизани су одведени у концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару Градишку, а према усташким и немачким документима у козарачкој офанзиви је заробљено 68.000 људи.
-
Београд, 24. април 2024.Одржана конференција у знак сећања на преминулог Предрага Марића
-
Сомбор/Кула, 24. април 2024.Наставак помоћи избегличким породицама у Сомбору и Кули
-
Београд, 23. април 2024.Уручене повеље "Доситеј Обрадовић" за допринос просвети
-
Београд, 23. април 2024.Посвећеност заштити и унапређењу људских права у сфери бизниса
-
Таково, 23. април 2024.Други српски устанак један од најважнијих догађаја у новијој...
-
Београд, 23. април 2024.У плану искључиво побољшање услова рада ОШ "Стефан Немања"
-
Београд, 23. април 2024.Сарадња Министарства одбране и Института за новију историју...
-
Београд, 22. април 2024.Србија међу водећим земљама у свету по бежичном приступу...
-
Београд, 22. април 2024.Жигманов честитао Песах
-
Београд, 22. април 2024.Расте број девојчица које започињу каријеру у ИКТ сектору