Јадранка Јоксимовић
Јоксимовић је у изјави за РТВ Пинк истакла да верује да ће Унија ове године послати јасан сигнал Србији за отварање поглавља, уз оцену да је тренутак за то био и раније, с обзиром на то да Србија све време спроводи реформе.
Независно од отварања поглавља, ми радимо на реформама и важније је какве реформе спроводимо од самог тренутка отварања поглавља, указала је министар.
Према њеним речима, отварање поглавља јесте важно, али то не значи да ће наша земља тиме одмах бити чланица ЕУ, већ отварање поглавља значи да се креће у детаљну анализу и акционе планове, у оквиру којих ће бити дати одређени рокови за испуњење обавеза.
Отварање поглавља, како је истакла, даје динамику преговорима о чланству у ЕУ и убрзава реформе у друштву, а то је уједно и контролни механизам и за Унију.
Јоксимовић је указала на то да постоје и политички услови у преговорима о придруживању, као што су питања у вези Бриселског споразума у Поглављу 35, као и технички услови које су све земље чланице ЕУ морале да испуне.
Она је поновила да нико не тражи од Србије да призна једнострано проглашену независност Косова, али да се захтева свеобухватна нормализација односа са Приштином, која подразумева и неке политичке, али и техничке ствари.
Србија је у преговорима са Приштином учинила уступке и сада очекујемо да Приштина такође учини уступке, поручила је министар и додала да сматра да је Брисел увидео уступке Београда и да је сада на потезу Приштина.
За Београд је суштински важна Заједница српских општина и то да она не буде сведена само на ниво невладине организације, јер то није договорено Бриселским споразумом, нагласила је Јоксимовић.
Она је, истичући да је европска будућност кључан фактор за стабилност Балкана, оценила да и земље чланице ЕУ имају интерес за проширење Уније.
Министар је као пример навела да је за последње три године извоз из земаља чланица ЕУ у земље западног Балкана повећан за 23 одсто.
Јоксимовић је, када је реч о коришћењу новца из европских фондова, подсетила на то да Србија од 2007. године користи средства из претприступних фондова ЕУ, која износе приближно 200 милиона евра годишње бесповратне помоћи.
Када наша земља постане чланица ЕУ, како је нагласила, имаћемо приступ структурним фондовима, који се мере милијардама евра.
Она је као добар пример навела Пољску, као земљу која је 100 одсто искористила те фондове, посебно за пољопривреду, и истакла да Србија треба још боље да се припреми, а посебно за то да локалне самоуправе успешно користе средства из тих фондова.
Јоксимовић је навела да Србија има припремљене пројекте, посебно за инфраструктуру, али да треба још да се ради на едукацији јер није довољно имати идеју, већ она треба да буде добро формулисана и да пројекат буде добро припремљен да би се добио новац од ЕУ.