П:
О:
Читај ми
Законско регулисање права на суђење у разумном року
Београд,
5. мај 2015.
Министар правде у Влади Републике Србије Никола Селаковић поручио је данас да ће нова законска решења о заштити права на суђење у разумном року допринети вишем степену заштите грађана пред судовима и навео да је за прва три месеца ове године за обештећење грађана исплаћено више од 15 милиона динара.
Аутор:
Танјуг
Селаковић је у начелној расправи о том законском предлогу у Скупштини Србије навео да је у 2014. години исплаћено нешто мање од три милиона динара за обештећење грађана, и додао да је за две године, низом мера, број представки пред Европским судом за људска права у Стразбуру, односно број поступака који се воде против Србије, смањен са 14.000 на нешто више од 2.000.
Министар је, представљајући нова законска решења, указао на то да у српским судовима има нешто мање од милион старих предмета, односно да је број предмета старих од пет до 10 година 713.521, док је број предмета старијих од 10 година нешто већи од 239.000.
Уверен сам у то да уз добру примену имамо шансу да од 1. јануара 2016. године ову област уредимо боље, делотворније и да грађани Србије чији се предмети расправљају и решавају пред српским судовима имају виши степен заштите, истакао је Селаковић.
Он је објаснио и да је контролисање развоја поступка у времену суштина суђења у разумном року.
Уз напомену да је споро судство данас један од највећих проблема европских држава, министар је рекао и да се предложеним законом предвиђају два правна средства за убрзање поступка – приговор и жалба.
Селаковић је објаснио да о њиховој оправданости одлучују председници судова, а поступак заштите права на суђење у разумном року почиње подношењем приговора.
Према његовим речима, новим законским решењима признаје се право на новчано обештећење уколико је странци повређено право на суђење у разумном року, и то у износу од 300 до 3.000 евра, што је нешто више од осам просечних плата у Србији у 2014. години.
Селаковић је рекао и да постоји низ чинилаца који погодују брзини суђења, да су међу њима нестабилни правни поредак, недовољна припремљеност за примену закона, противречност закона, одсуство правне свести, низак ниво друштвене дисциплине, преоптерећеност судова, као и немарност и непосвећеност судија, али да судије нису једини кривци за спорост суђења.
У Србији је дошло на ред да се заштити право грађана, али и других правних субјеката на суђење у разумном року. Заштита права грађана мора да доведе до убрзанијег и делотворнијег рада судија, а то значи и до веће заштите права грађана, поручио је министар.
Посланици Скупштине Србије у оквиру заједничког начелног претреса расправљају и о допунама Закона о судијама, потврђивању Протокола број 15 којим се мења Конвенција за заштиту људских права и основних слобода, као и о потврђивању Споразума Србије и Руске Федерације о узајамној заштити тајних података.
Допунама Закона о судијама предвиђено је да судији Врховног касационог суда, који је највиши суд у Србији, радни век престаје када наврши 67 година, док је предложеним потврђивањем протокола, поред осталог, предвиђено да судије Европског суда за људска права морају бити млађе од 65 година на дан подношења захтева.
Министар је, представљајући нова законска решења, указао на то да у српским судовима има нешто мање од милион старих предмета, односно да је број предмета старих од пет до 10 година 713.521, док је број предмета старијих од 10 година нешто већи од 239.000.
Уверен сам у то да уз добру примену имамо шансу да од 1. јануара 2016. године ову област уредимо боље, делотворније и да грађани Србије чији се предмети расправљају и решавају пред српским судовима имају виши степен заштите, истакао је Селаковић.
Он је објаснио и да је контролисање развоја поступка у времену суштина суђења у разумном року.
Уз напомену да је споро судство данас један од највећих проблема европских држава, министар је рекао и да се предложеним законом предвиђају два правна средства за убрзање поступка – приговор и жалба.
Селаковић је објаснио да о њиховој оправданости одлучују председници судова, а поступак заштите права на суђење у разумном року почиње подношењем приговора.
Према његовим речима, новим законским решењима признаје се право на новчано обештећење уколико је странци повређено право на суђење у разумном року, и то у износу од 300 до 3.000 евра, што је нешто више од осам просечних плата у Србији у 2014. години.
Селаковић је рекао и да постоји низ чинилаца који погодују брзини суђења, да су међу њима нестабилни правни поредак, недовољна припремљеност за примену закона, противречност закона, одсуство правне свести, низак ниво друштвене дисциплине, преоптерећеност судова, као и немарност и непосвећеност судија, али да судије нису једини кривци за спорост суђења.
У Србији је дошло на ред да се заштити право грађана, али и других правних субјеката на суђење у разумном року. Заштита права грађана мора да доведе до убрзанијег и делотворнијег рада судија, а то значи и до веће заштите права грађана, поручио је министар.
Посланици Скупштине Србије у оквиру заједничког начелног претреса расправљају и о допунама Закона о судијама, потврђивању Протокола број 15 којим се мења Конвенција за заштиту људских права и основних слобода, као и о потврђивању Споразума Србије и Руске Федерације о узајамној заштити тајних података.
Допунама Закона о судијама предвиђено је да судији Врховног касационог суда, који је највиши суд у Србији, радни век престаје када наврши 67 година, док је предложеним потврђивањем протокола, поред осталог, предвиђено да судије Европског суда за људска права морају бити млађе од 65 година на дан подношења захтева.
-
Београд, 30. март 2024.Милош Вучевић мандатар за састав нове Владе
-
Прокупље, 24. март 2024.Србија не пристаје на окупацију и на наређења са стране
-
Београд, 20. март 2024.Ана Брнабић изабрана за председницу Скупштине Србије
-
Београд, 8. март 2024.Наставак конститутивне седнице Скупштине Србије 11. марта
-
Београд, 29. фебруар 2024.Председник Србије приредио свечани дочек председнику ЦАР
-
Београд, 26. фебруар 2024.Председник Србије отпочео консултације о мандатару нове владе
-
Београд, 6. фебруар 2024.Kонституисан нови сазив Скупштине Србије
-
Београд, 30. јануар 2024.Конститутивна седница Скупштине Србије заказана за 6. фебруар
-
Београд, 22. јануар 2024.РИК донео решење о додели мандата посланицима новог сазива...
-
Београд, 20. јануар 2024.Представљен план "Скок у будућност - Србија EXPO 2027"