П:
О:
Читај ми
Србија припрема националну стратегију борбе против климатских промена
Београд,
28. април 2015.
Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Владе Републике Србије Стана Божовић учествовала је на састанку „Регионални дијалог ЕУ, држава кандидата и потенцијалних кандидата за чланство у ЕУ о национално утврђеним могућностима смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште према Оквирној конвенцији УН о промени климе – INDCs“.
У саопштењу овог министарства наводи се да је скуп организовао ECRAN пројекат, Генерални директорат за климатске акције Европске комисије у Истанбулу.
Циљ састанка била је размена информација о статусу припреме и садржају INDCs (Intended national determined contributions) у земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ, али и представљање INDCs, које је ЕУ доставила Секретаријату Оквирне конвенције УН о промени климе.
Састанак је отворио директор у DG Climate Action Артур Рунге-Метзгер, а политике и активности у области енергетике представили су државни секретар Министарства рударства и енергетике Мирјана Филиповић и помоћник министра Јелена Симовић.
Божовић је у обраћању учесницима скупа поручила да је борба против климатских промена једна од најважнијих тема међународне заједнице, а посебно ове године, од које се очекује усвајање новог међународног договора о обавезама за период након 2020. године.
Она је указала на то да се Србија налази у региону погођеним измењеним климатским условима и прве процене показују да укупне материјалне штете у Србији изазване екстремним климатским и временским условима од 2000. године износе више од пет милијарди евра, при чему је више од 70 одсто губитака повезано са сушом и високим температурама.
С друге стране, како је навела, поплаве су само у 2014. години проузроковале огромне штете и процењено је да је за опоравак и санацију њихових последица потребно 1,346.4 милијарди евра.
Божовић је нагласила да верује у позитиван исход конференције у Паризу, за коју је припремљен предлог INDCs Србије за период до 2030. године, а који ће након ових консултација ући у процедуру усвајања на нивоу Владе Србије, након чега ће бити достављен Секретаријату Конвенције.
Према њеним речима, започето успостављање система мониторинга, извештавања и верификације емисија са ефектом стаклене баште (GHG) и осталих информација од значаја за климатске промене важно је за Србију како са аспекта усаглашавања националног са законодавством ЕУ, тако и због тога што ће омогућити систематско и континуирано прикупљање података који ће послужити као основ за анализу и унапређење политика и мера које доприносе борби против климатских промена.
Поред овога, израда стратегије борбе против климатских промена један је од приоритета наше земље како бисмо смањили ефекте промене климе на националном нивоу, али и допринели глобалном смањењу емисија GHG на економски исплатив начин, указала је Божовић.
Основни циљ Оквирне конвенције УН о промени климе јесте обезбеђење стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште, а начин постизања овог циља за период 2008-2012. године био је утврђен Кјото протоколом.
С обзиром на то да су обавезе из Протокола дефинисане за наведени период, преговори о обавезама за период након 2012. године започети су на Конференцији држава чланица Конвенције одржаној 2007. године и још трају.
Циљ је да нови договор, који ће заменити Кјото протокол, буде усвојен на 21. конференцији држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе, која ће од 30. новембра до 11. децембра 2015. године бити одржана у Паризу.
Државама је упућен позив да доставе своје INDCs пре тог скупа, при чему ће сви документи достављени до октобра ове године бити уврштени у завршни документ за SOR 21.
Иако је достављање INDCs захтев УН конвенције, за ЕУ оно представља значајно политичко питање, тако да Унија у овом контексту има велика очекивања и од држава партнера, наводи се у саопштењу.
Циљ састанка била је размена информација о статусу припреме и садржају INDCs (Intended national determined contributions) у земљама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ, али и представљање INDCs, које је ЕУ доставила Секретаријату Оквирне конвенције УН о промени климе.
Састанак је отворио директор у DG Climate Action Артур Рунге-Метзгер, а политике и активности у области енергетике представили су државни секретар Министарства рударства и енергетике Мирјана Филиповић и помоћник министра Јелена Симовић.
Божовић је у обраћању учесницима скупа поручила да је борба против климатских промена једна од најважнијих тема међународне заједнице, а посебно ове године, од које се очекује усвајање новог међународног договора о обавезама за период након 2020. године.
Она је указала на то да се Србија налази у региону погођеним измењеним климатским условима и прве процене показују да укупне материјалне штете у Србији изазване екстремним климатским и временским условима од 2000. године износе више од пет милијарди евра, при чему је више од 70 одсто губитака повезано са сушом и високим температурама.
С друге стране, како је навела, поплаве су само у 2014. години проузроковале огромне штете и процењено је да је за опоравак и санацију њихових последица потребно 1,346.4 милијарди евра.
Божовић је нагласила да верује у позитиван исход конференције у Паризу, за коју је припремљен предлог INDCs Србије за период до 2030. године, а који ће након ових консултација ући у процедуру усвајања на нивоу Владе Србије, након чега ће бити достављен Секретаријату Конвенције.
Према њеним речима, започето успостављање система мониторинга, извештавања и верификације емисија са ефектом стаклене баште (GHG) и осталих информација од значаја за климатске промене важно је за Србију како са аспекта усаглашавања националног са законодавством ЕУ, тако и због тога што ће омогућити систематско и континуирано прикупљање података који ће послужити као основ за анализу и унапређење политика и мера које доприносе борби против климатских промена.
Поред овога, израда стратегије борбе против климатских промена један је од приоритета наше земље како бисмо смањили ефекте промене климе на националном нивоу, али и допринели глобалном смањењу емисија GHG на економски исплатив начин, указала је Божовић.
Основни циљ Оквирне конвенције УН о промени климе јесте обезбеђење стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште, а начин постизања овог циља за период 2008-2012. године био је утврђен Кјото протоколом.
С обзиром на то да су обавезе из Протокола дефинисане за наведени период, преговори о обавезама за период након 2012. године започети су на Конференцији држава чланица Конвенције одржаној 2007. године и још трају.
Циљ је да нови договор, који ће заменити Кјото протокол, буде усвојен на 21. конференцији држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе, која ће од 30. новембра до 11. децембра 2015. године бити одржана у Паризу.
Државама је упућен позив да доставе своје INDCs пре тог скупа, при чему ће сви документи достављени до октобра ове године бити уврштени у завршни документ за SOR 21.
Иако је достављање INDCs захтев УН конвенције, за ЕУ оно представља значајно политичко питање, тако да Унија у овом контексту има велика очекивања и од држава партнера, наводи се у саопштењу.
-
Београд, 25. април 2024.Нетачни наводи да се држављани БиХ пријављују на адресе у Новом...
-
Београд, 25. април 2024.Ухапшени у јучерашњој акцији полиције нису запослени у МДУЛС
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшено 17 припадника две организоване криминалне групе
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшен диспечер у руднику „Рембас“ због недозвољене трговине
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшена једна особа због производње и продаје дроге
-
Београд, 23. април 2024.Сутра исплата ученичких и студентских кредита и стипендија
-
Београд, 23. април 2024.Рок за пријаву за бесплатне уџбенике продужен до 26. априла
-
Београд, 23. април 2024.Доступни ваучери за набавку лекова оболелима од ретких болести
-
Београд, 23. април 2024.Направљен значајан искорак у јачању способности Војске Србије
-
Београд, 22. април 2024.Почасна артиљеријска паљба на Калемегдану поводом Дана Војске...