Боровчанин је навео да би кроз те активности млади могли да добију и додатну едукацију и стекну знања неопходна за тржиште рада.
То подразумева активацију са циљем да се добровољно и бесплатно помогне заједници у којој млади живе, али и да се кроз организоване курсеве језика, рачунара и осталих неформалних едукација стигне до вештина које послодавци данас траже, објаснио је он.
Државни секретар је подсетио на то да су се млади прошле године током мајских поплава самоиницијативно активирали да помогну угроженом становништву, чиме су показали да су огроман потенцијал у ванредним ситуацијама.
Према његовим речима, држава би сада требало да покаже да тај исти њихов потенцијал препознаје и у редовним ситуацијама.
Министарство омладине и спорта је, како је подсетио, прошле године подржало организацију 25 волонтерских кампова и 257 акција широм Србије, са неколико хиљада младих људи, а ове године је планирано 50 кампова и још већи број акција у партнерству са цивилним сектором.
Кровна организација младих Србије покренула је иницијативу за измене и допуне актуелног Закона о волонтирању, како би ово законско решење било стимулативније за волонтере и створила могућност за организовање масовних волонтерских акција, истакао је он.
Да би волонтеризам заживео у пуном капацитету и био масован, како је указао, потребно је вредновати га и створити волонтерски систем као након Другог светског рата, када су учесници омладинских радних акција који су прошли различите курсеве за занате добили запослење, а највреднији награђивани ударничком значком као симболом највећег залагања.
Поред тога што су изградили све оно што је нама данас тешко и да одржавамо, волонтери су имали прилику за учење и забаву. Ако бисмо данас вредновали рад на исти начин, био би то нови почетак позитивне селекције и награђивања рада и највреднијих, закључио је Боровчанин.