Аутор:
tanjug.rs
Јоксимовић је на скупу "Зашто је Пољска успешна у коришћењу европских фондова?", у организацији Канцеларије за европске интеграције Владе Србије и Амбасаде Пољске у Србији, истакла да нема бољег примера за успешно коришћење претприступних фондова од те земље, која у наредном финансијском периоду, као чланица ЕУ, може да рачуна на 80 милијарди евра из кохезионих фондова Уније.
Према њеним речима, Пољска данас користи огромне фондове, а до тога је дошла зато што је била веома успешна у коришћењу ИПА фондова.
Упорне реформе, које су биле врло тешке и болне и за пољске грађане, али и посвећеност, добра организација и упорност на европском путу, дали су резултате, па је Пољска данас једна од држава која има најстабилније финансије, добар привредни раст и развијену пољопривреду, нагласила је она.
Јоксимовић је подсетила на то да је Пољска постала чланица ЕУ 2004. године, али да је сам процес почео 1990. године, као и да је та земља 14 или 15 година на веома успешан начин користила европске фондове, што је добар пример за Србију.
Према њеним речима, Србија у периоду од 2014. до 2020. године има на располагању приближно милијарду и по евра из ИПА фондова, односно око 200 милиона евра годишње, које треба да искористи на прави начин и покаже да је кредибилан партнер.
Значај претприступних фондова, како је истакла, није само финансијска подршка кључним реформама, већ и јачање и изградња националних капацитета за управљање знатно већим финансијским средствима, која ће нам бити на располагању кад постанемо земља чланица ЕУ.
Она је, наводећи да ће се средства из ИПА фондова користити у области инфраструктуре, транспорта, енергетике, животне средине, пољопривреде, владавине права и јачања институција и административних капацитета, навела да ће тежиште бити и на ефикасном управљању тим средствима.
Јоксимовић је подсетила на то да је Србија прошле године добила децентрализовани систем управљања, што значи да је сама одговорна за та средства, уз оцену да ће наши административни капацитети морати да јачају.
Према њеним речима, зато ће један део средстава, који ће Србија у 2015. добити кроз буџетску подршку, бити намењен јачању управљања јавним финансијама и јачању државне администрације, а добар део тога ће се односити на јачање оних структура које ће се бавити управљањем фондовима ЕУ.
Јоксимовић, која је и национални ИПА координатор, поновила је да је чланство у ЕУ најважније стратешко опредељење Србије, при чему ефикасно коришћење новца из фондова на најбољи начин повећава и подршку грађана европским интеграцијама.
Она је посебно истакла важност правилног коришћења средстава за пољопривредне произвођаче, уз напомену да је у том случају искуство Пољске од изузетног значаја, јер је та земља развила своју пољопривреду користећи средства из фондова ЕУ.
Интензивираћемо односе Србије и Пољске, и та земља треба да буде један од најважнијих партнера Србије у ЕУ, нагласила је Јоксимовић и подсетила на то да је Пољска једна од ретких држава која је и кроз економску кризу прошла готово без последица.
Амбасадор Пољске у Србији Александер Хећко поручио је да Пољска снажно подржава интеграције Србије у ЕУ, и упутио позив руководству наше земље да искористи и позитивна и негативна искуства Пољске на том путу.
Почеци су били тешки, реформе које треба да промене читав систем биле су шокантне за људе, а вас очекује исто. Треба наћи модел да се одрже ентузијазам и енергија, а да се буде спреман на одрицања која тражи влада која жели успех, оценио је Хећко.
Он је навео да је простор за сарадњу Србије и Пољске широк, од владавине права, заједничке безбедносне политике, пољопривреде, заштите животне средине, као и коришћења фондова ЕУ.
Хећко је истакао да је Пољска прави пример како треба искористити фондове у пољопривреди и руралној области, и додао да је та земља у периоду коришћења претприступних фондова употребила 107 одсто фондова за ту област.
Коришћење је, како је подсетио, било толико ефикасно да је одлучено да се пребаци додатних 140 милиона евра пољопривредницима. Они су имали енергију и одлучност и схватили су да ће, ако испуне тешке процедуралне услове, имати на располагању потребан новац.
Србија треба и да учи из грешака које је Пољска направила, оценио је он и упозорио на то да је Брисел фокусиран на бирократију и процедуре и да се лоше попуњени захтеви одмах одбацују.