П:
О:
Читај ми
Реализација пројекта "Јужни ток" захтева сарадњу свих учесника
Београд,
19. октобар 2014.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је да је за Србију важно да градња „Јужног тока" почне што пре, а да је још важније да се обезбеди гасна стабилност до тренутка док први гас не крене кроз тај гасовод.
Михајловић је у интервјуу за "Балкан магазин" рекла да реализација великог међународног инфраструктурног пројекта, који пролази кроз више земаља, захтева сарадњу свих тих земаља.
Резултат политичког договора између земаља учесница у реализацији овог пројекта биће почетак радова у свакој земљи појединачно, указала је она.
Према њеним речима, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је у оквиру својих надлежности, по захтеву инвеститора, до сада обавило стручну контролу пројектне документације за деонице 2, 3 и 4 на траси гасовода, чиме су обезбеђени услови за издавање грађевинских дозвола на њима, али инвеститор још није поднео захтев за њихово издавање.
Ми смо и у претходној, а и у овој Влади, учинили све да пројекат крене у реализацију, али је јасно да почетак градње не зависи од нас, већ пре свега од договора ЕУ и Русије, навела је Михајловић.
Говорећи о "Петрохемији", она је рекла да је за време док је водила Министарство енергетике направљен план реформисања "Србијагаса”, као и предлог за решавање питања „Петрохемије”.
Грешка је, како је објаснила, направљена када је преговаран енергетски споразум, и то са српске стране, јер "Петрохемија" нија била саставни део тог споразума, због чега је данас једино решење улазак НИС-а у „Петрохемију”, уз одређене инвестиције.
Ова компанија може донети много држави, али су јој неопходне инвестиције, и то по одређеној динамици, оценила је потпредседник Владе.
Када је реч о предстојећој грејној сезони, она је рекла да је читава Европа у енергетској кризи и да брине о снабдевању енергентима.
За Србију је важно да има могућност да дође до енергената, у одговарајућим количинама, али важну улогу игра и цена, што је све део енергетске безбедности, указала је Михајловић.
Она је потврдила да је могуће да се српским пругама организује довоз потребних количина угља из Румуније до обреновачких термоелектрана, као и да је већ одржано неколико састанака на ту тему.
Михајловић је поновила и да је са црпљењем воде из језера на пољу „Тамнава западно поље” требало да се почне много пре средине септембра.
Изгубили смо цело лето док се пословодство ЕПС-а није организовало да започне са исушивањем тог копа. За то време смо увозили струју, уместо да правимо залихе угља за зиму, што је знатно јефтиније, објаснила је она.
Влада ће, како је истакла, обезбедити довољно енергената, али није свеједно по којим ценама купујемо струју, гас, угаљ или мазут и какав је однос цена енергената тренутно на тржишту.
Михајловић је подсетила и на то да су државни путеви првог и другог реда у дужини од 142 километра, на 190 путних праваца, обновљени након поплава до 1. октобра, а да је сада тежиште послова на санацији клизишта и поправци мостова, што би требало да буде завршено до краја године.
Када је реч о железници, радови на прузи Београд– Бар требало би, према информацијама из „Железница Србије”, да буду завршени у фебруару наредне године, додала она и напоменула да Србија у железници има пројекте вредне 1,2 милијарде евра.
Михајловић је навела и да би до краја 2016. године требало да буде завршен Коридор 10, док би у енергетици, убрзо након децембарског самита са Кином у Београду, требало да почне градња новог блока Б3 ТЕ „Костолац”.
То ће, надам се, бити први велики енергетски објекат који смо добили после три деценије, истакла је она.
Резултат политичког договора између земаља учесница у реализацији овог пројекта биће почетак радова у свакој земљи појединачно, указала је она.
Према њеним речима, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је у оквиру својих надлежности, по захтеву инвеститора, до сада обавило стручну контролу пројектне документације за деонице 2, 3 и 4 на траси гасовода, чиме су обезбеђени услови за издавање грађевинских дозвола на њима, али инвеститор још није поднео захтев за њихово издавање.
Ми смо и у претходној, а и у овој Влади, учинили све да пројекат крене у реализацију, али је јасно да почетак градње не зависи од нас, већ пре свега од договора ЕУ и Русије, навела је Михајловић.
Говорећи о "Петрохемији", она је рекла да је за време док је водила Министарство енергетике направљен план реформисања "Србијагаса”, као и предлог за решавање питања „Петрохемије”.
Грешка је, како је објаснила, направљена када је преговаран енергетски споразум, и то са српске стране, јер "Петрохемија" нија била саставни део тог споразума, због чега је данас једино решење улазак НИС-а у „Петрохемију”, уз одређене инвестиције.
Ова компанија може донети много држави, али су јој неопходне инвестиције, и то по одређеној динамици, оценила је потпредседник Владе.
Када је реч о предстојећој грејној сезони, она је рекла да је читава Европа у енергетској кризи и да брине о снабдевању енергентима.
За Србију је важно да има могућност да дође до енергената, у одговарајућим количинама, али важну улогу игра и цена, што је све део енергетске безбедности, указала је Михајловић.
Она је потврдила да је могуће да се српским пругама организује довоз потребних количина угља из Румуније до обреновачких термоелектрана, као и да је већ одржано неколико састанака на ту тему.
Михајловић је поновила и да је са црпљењем воде из језера на пољу „Тамнава западно поље” требало да се почне много пре средине септембра.
Изгубили смо цело лето док се пословодство ЕПС-а није организовало да започне са исушивањем тог копа. За то време смо увозили струју, уместо да правимо залихе угља за зиму, што је знатно јефтиније, објаснила је она.
Влада ће, како је истакла, обезбедити довољно енергената, али није свеједно по којим ценама купујемо струју, гас, угаљ или мазут и какав је однос цена енергената тренутно на тржишту.
Михајловић је подсетила и на то да су државни путеви првог и другог реда у дужини од 142 километра, на 190 путних праваца, обновљени након поплава до 1. октобра, а да је сада тежиште послова на санацији клизишта и поправци мостова, што би требало да буде завршено до краја године.
Када је реч о железници, радови на прузи Београд– Бар требало би, према информацијама из „Железница Србије”, да буду завршени у фебруару наредне године, додала она и напоменула да Србија у железници има пројекте вредне 1,2 милијарде евра.
Михајловић је навела и да би до краја 2016. године требало да буде завршен Коридор 10, док би у енергетици, убрзо након децембарског самита са Кином у Београду, требало да почне градња новог блока Б3 ТЕ „Костолац”.
То ће, надам се, бити први велики енергетски објекат који смо добили после три деценије, истакла је она.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи