П:
О:
Читај ми
ЕУ најважнији спољнотрговински партнер Србије
Београд,
1. септембар 2014.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије саопштила је да Србија улази у другу годину примене Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), који је ступио на снагу 1. септембра 2013. године.
У саопштењу се подсећа на то да је Србија овим уговором створила уређен и предвидив режим трговинских односа са ЕУ, што је допринело бољем привредном окружењу за пословање и инвестирање у земљи.
Основни циљ овог документа јесте стварање зоне слободне трговине између Европске уније и Републике Србије.
ССП представља правни оквир за односе Србије и Европске уније до момента ступања земље у чланство Уније.
Европска унија је најважнији спољнотрговински партнер наше земље, са којом се у првих шест месеци 2014. године обавило 64,3 одсто спољнотрговинске размене.
Извоз у ЕУ у првих шест месеци ове године порастао је за 16,1 одсто у поређењу са истим периодом у 2013. години, а увоз се повећао за 4,3 одсто.
Истовремено, Европска унија је и највећи инвестициони партнер Републике Србије.
Србија бележи константан раст извоза на тржиште ЕУ, који је праћен сталним, али смањеним растом увоза из Уније, што је резултирало смањењем трговинског дефицита у размени са ЕУ.
Док је 2008. године покривеност увоза извозом у размени са ЕУ била 44,4 одсто, у првој половини ове године износила је 76,6 одсто, што представља значајан напредак у односу на прошлу годину, при чему је трговински дефицит смањен за 21,7 одсто у поређењу са 2013. годином.
Када су у питању најважније извозне дестинације за српске производе у ЕУ у првој половини 2014. године, Италија заузима прво место (са 28,4 одсто укупног извоза Србије у ЕУ), следи Немачка (18,7 одсто), те Румунија, Словенија и Хрватска.
На увозној страни, Немачка је заузела прво место (са 18,9 одсто укупног увоза Србије из ЕУ), затим Италија (18,7 одсто), Пољска, Мађарска, Аустрија и Француска.
Захваљујући аутомобилској индустрији, Србија је остварила суфицит у трговини са Италијом, главним спољнотрговинским партнером из ЕУ.
Број земаља чланица ЕУ са којима Србија бележи трговински суфицит повећао се и у првих шест месеци ове године, тако да је наша земља остварила позитиван биланс и у трговини са Румунијом, Кипром, Португалијом, Литванијом и Бугарском.
Европска унија је једнострано либерализовала увоз робе из Србије још 2000. године, док је наша земља постепену либерализацију увоза робе из ЕУ завршила 1. јануара 2014. године.
Просечна царинска заштита на увоз робе из ЕУ од почетка ове године до чланства Србије у ЕУ износи 0,99 одсто, док је увоз за 95,1 одсто производа у оквиру царинске тарифе у потпуности либерализован.
Такође, потпуна либерализација није предвиђена за стратешке пољопривредне производе који ће задржати царинску заштиту до момента уласка у чланство ЕУ.
То се односи на све врсте меса, млечне производе, кромпир, парадајз, и друго поврће, свеже и смрзнуто; грожђе, јабуке, шљиве, вишње, пшеница и пшенично брашно, кукуруз, семенски и меркантилни, кукурузно брашно и прекрупа од брашна, сунцокрет, маргарин, кобасице и паштете, конзервисано поврће, конзервисано воће, сок од парадајза, грожђа, јабука, крушака и вишања и мешавине сокова, сирће, дуван, етил алкохол, воћне ракије, одређене категорије говеда за клање, свиња за клање, јагњад за клање, кланичне производе.
За шећер, рафинисано уље од сунцокрета и за цигарете, Србија задржава пуну царину.
Истовремено, за јабуке, грожђе, вишње, шљиве, јагоде, парадајз и паприке и даље ће се примењивати уобичајене, сезонске царине.
Поред стварања зоне слободне трговине, Србија је потписивањем ССП преузела и обавезу да усклађује своје законодавство са правним тековинама ЕУ.
Настављајући раније послове у овој области, Влада Србије је 31. јула 2014. године усвојила ревидирани Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА).
Овим документом дефинисане су мере и активности у периоду од 2014. до 2018. године, којима ће се наставити процес усклађивања домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ, а тиме и стварање предвидивог и стабилног законодавног оквира првенствено за грађане Србије, али и за све инвеститоре који су заинтересовани да уложе своје знање и средства у развој наше земље, додаје се у саопштењу.
Основни циљ овог документа јесте стварање зоне слободне трговине између Европске уније и Републике Србије.
ССП представља правни оквир за односе Србије и Европске уније до момента ступања земље у чланство Уније.
Европска унија је најважнији спољнотрговински партнер наше земље, са којом се у првих шест месеци 2014. године обавило 64,3 одсто спољнотрговинске размене.
Извоз у ЕУ у првих шест месеци ове године порастао је за 16,1 одсто у поређењу са истим периодом у 2013. години, а увоз се повећао за 4,3 одсто.
Истовремено, Европска унија је и највећи инвестициони партнер Републике Србије.
Србија бележи константан раст извоза на тржиште ЕУ, који је праћен сталним, али смањеним растом увоза из Уније, што је резултирало смањењем трговинског дефицита у размени са ЕУ.
Док је 2008. године покривеност увоза извозом у размени са ЕУ била 44,4 одсто, у првој половини ове године износила је 76,6 одсто, што представља значајан напредак у односу на прошлу годину, при чему је трговински дефицит смањен за 21,7 одсто у поређењу са 2013. годином.
Када су у питању најважније извозне дестинације за српске производе у ЕУ у првој половини 2014. године, Италија заузима прво место (са 28,4 одсто укупног извоза Србије у ЕУ), следи Немачка (18,7 одсто), те Румунија, Словенија и Хрватска.
На увозној страни, Немачка је заузела прво место (са 18,9 одсто укупног увоза Србије из ЕУ), затим Италија (18,7 одсто), Пољска, Мађарска, Аустрија и Француска.
Захваљујући аутомобилској индустрији, Србија је остварила суфицит у трговини са Италијом, главним спољнотрговинским партнером из ЕУ.
Број земаља чланица ЕУ са којима Србија бележи трговински суфицит повећао се и у првих шест месеци ове године, тако да је наша земља остварила позитиван биланс и у трговини са Румунијом, Кипром, Португалијом, Литванијом и Бугарском.
Европска унија је једнострано либерализовала увоз робе из Србије још 2000. године, док је наша земља постепену либерализацију увоза робе из ЕУ завршила 1. јануара 2014. године.
Просечна царинска заштита на увоз робе из ЕУ од почетка ове године до чланства Србије у ЕУ износи 0,99 одсто, док је увоз за 95,1 одсто производа у оквиру царинске тарифе у потпуности либерализован.
Такође, потпуна либерализација није предвиђена за стратешке пољопривредне производе који ће задржати царинску заштиту до момента уласка у чланство ЕУ.
То се односи на све врсте меса, млечне производе, кромпир, парадајз, и друго поврће, свеже и смрзнуто; грожђе, јабуке, шљиве, вишње, пшеница и пшенично брашно, кукуруз, семенски и меркантилни, кукурузно брашно и прекрупа од брашна, сунцокрет, маргарин, кобасице и паштете, конзервисано поврће, конзервисано воће, сок од парадајза, грожђа, јабука, крушака и вишања и мешавине сокова, сирће, дуван, етил алкохол, воћне ракије, одређене категорије говеда за клање, свиња за клање, јагњад за клање, кланичне производе.
За шећер, рафинисано уље од сунцокрета и за цигарете, Србија задржава пуну царину.
Истовремено, за јабуке, грожђе, вишње, шљиве, јагоде, парадајз и паприке и даље ће се примењивати уобичајене, сезонске царине.
Поред стварања зоне слободне трговине, Србија је потписивањем ССП преузела и обавезу да усклађује своје законодавство са правним тековинама ЕУ.
Настављајући раније послове у овој области, Влада Србије је 31. јула 2014. године усвојила ревидирани Национални програм за усвајање правних тековина ЕУ (НПАА).
Овим документом дефинисане су мере и активности у периоду од 2014. до 2018. године, којима ће се наставити процес усклађивања домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ, а тиме и стварање предвидивог и стабилног законодавног оквира првенствено за грађане Србије, али и за све инвеститоре који су заинтересовани да уложе своје знање и средства у развој наше земље, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 18. април 2024.На прелазу Градина заплењено приближно 27,5 килограма марихуане
-
Стара Пазова, 18. април 2024.Сахрањен заставник Мијодраг Тошковић
-
Београд, 18. април 2024.Осуђеници КПЗ Ниш сашили униформе за породилиште у Нишу
-
Београд, 18. април 2024.Милићевић одликован Орденом војводе Вука првог степена
-
Београд, 18. април 2024.МУП осуђује пласирање нетачних и непроверених информација
-
Београд, 17. април 2024.Неосноване тврдње о задржавању аутобуса са територије Космета...
-
Београд, 17. април 2024.Нетачни наводи да се планира исељење ОШ „Стефан Немања”
-
Београд, 17. април 2024.Ухапшене три особе због продаје хероина и амфетамина
-
Београд, 16. април 2024.Настава у ОШ ,,Владислав Рибникар“ до одлуке о меморијалном...
-
Сремска Каменица, 16. април 2024.У Центру за основну полицијску обуку организовано добровољно...