П:
О:
Читај ми
Дуготрајни судски поступци највећи проблем правосуђа
Београд,
24. јул 2014.
Министар правде у Влади Републике Србије Никола Селаковић оценио је данас да дуги и спори судски поступци представљају највећи проблем српског правосуђа, и истакао да основно питање које нови закон о заштити права на суђење у разумном року треба да реши јесте однос између заштите тог права и независности судија.
Селаковић је, отварајући јавну расправу о Нацрту закона о заштити права на суђење у разумном року у Апелационом суду у Београду, констатовао да спори судски поступци ремете репутацију судства и озбиљно угрожавају остваривање права и слобода грађана.
Што је судство неделотворније, правда се више остварује по праву јачег, безобразнијег и моћнијег, упозорио је министар.
Према његовим речима, заштита права на суђење у разумном року готово да није постојала у Србији до доношења садашњег Устава 2006. године и установљавања могућности изјављивања уставне жалбе, осим преко одредби о надзорним овлашћењима председника суда, или праву надзора Министарства правде.
Он је подсетио на то да је притужба била једини инструмент који је странка до тада могла да користи како би остварила своје право, уз оцену да то није било довољно, с обзиром на то да, према европским стандардима, поступање по притужби мање или више представља дискреционо право надзорника.
Селаковић је навео да основно питање које нови закон о заштити права на суђење у разумном року треба да реши, а што се не види непосредно из његове садржине, јесте питање односа између уставног права грађана на суђење у разумном року и независности судија.
Ваљало је заштитити права грађана, учинити судство делотворнијим, али никако по цену угрожавања независности судија, рекао је министар и указао на то да је тај проблем успешно решен и да законска решења садрже неопходну равнотежу интереса.
Он је нагласио да је право на суђење у разумном року постављено као право које се једино и искључиво односи на развој судског поступка у времену, уз напомену да функционални развој поступка није предмет овог закона.
Председник суда може наложити поступајућем судији да одлучи о доказним предлозима странака, да закаже рочиште или расправу, али никако не може да му наложи које доказе треба да изведе, које чињенице да утврди, или како да примени правну норму, објаснио је Селаковић.
Само доношење закона није довољно, нагласио је он и додао да тај акт може постићи своје циљеве само ако га судови буду правилно примењивали.
Председник Апелационог суда у Београду Душко Миленковић поручио је да доношење закона о заштити права на суђење у разумном року представља једну од најважнијих правних тема у Србији, с обзиром на то да се од судија првенствено очекује правилно утврђивање релевантних чињеница и исправна примена материјалног права, и то у што краћем року.
Миленковић је подржао доношење овог закона јер он треба да обезбеди делотворан и брз поступак у примени заштите права на суђење у разумном року, и указао на чињеницу да само пред Апелационим судом у Београду има између осам и десет одсто предмета који чекају на решавање дуже од десет година.
Он је, говорећи о нацрту поменутог закона, оценио да је добро то што мерила за оцену трајања суђења у разумном року нису таксативно побројана, што омогућава да се сваки случај појединачно сагледа.
Миленковић је указао и на важност тога да у наредном периоду сви председници судова организују рад на тај начин да се учине додатни напори како би се број старих предмета у судовима смањио, имајући у виду то да странку не занима накнада за дуго чекање на решење спора, већ је занима управо решење спора.
Што је судство неделотворније, правда се више остварује по праву јачег, безобразнијег и моћнијег, упозорио је министар.
Према његовим речима, заштита права на суђење у разумном року готово да није постојала у Србији до доношења садашњег Устава 2006. године и установљавања могућности изјављивања уставне жалбе, осим преко одредби о надзорним овлашћењима председника суда, или праву надзора Министарства правде.
Он је подсетио на то да је притужба била једини инструмент који је странка до тада могла да користи како би остварила своје право, уз оцену да то није било довољно, с обзиром на то да, према европским стандардима, поступање по притужби мање или више представља дискреционо право надзорника.
Селаковић је навео да основно питање које нови закон о заштити права на суђење у разумном року треба да реши, а што се не види непосредно из његове садржине, јесте питање односа између уставног права грађана на суђење у разумном року и независности судија.
Ваљало је заштитити права грађана, учинити судство делотворнијим, али никако по цену угрожавања независности судија, рекао је министар и указао на то да је тај проблем успешно решен и да законска решења садрже неопходну равнотежу интереса.
Он је нагласио да је право на суђење у разумном року постављено као право које се једино и искључиво односи на развој судског поступка у времену, уз напомену да функционални развој поступка није предмет овог закона.
Председник суда може наложити поступајућем судији да одлучи о доказним предлозима странака, да закаже рочиште или расправу, али никако не може да му наложи које доказе треба да изведе, које чињенице да утврди, или како да примени правну норму, објаснио је Селаковић.
Само доношење закона није довољно, нагласио је он и додао да тај акт може постићи своје циљеве само ако га судови буду правилно примењивали.
Председник Апелационог суда у Београду Душко Миленковић поручио је да доношење закона о заштити права на суђење у разумном року представља једну од најважнијих правних тема у Србији, с обзиром на то да се од судија првенствено очекује правилно утврђивање релевантних чињеница и исправна примена материјалног права, и то у што краћем року.
Миленковић је подржао доношење овог закона јер он треба да обезбеди делотворан и брз поступак у примени заштите права на суђење у разумном року, и указао на чињеницу да само пред Апелационим судом у Београду има између осам и десет одсто предмета који чекају на решавање дуже од десет година.
Он је, говорећи о нацрту поменутог закона, оценио да је добро то што мерила за оцену трајања суђења у разумном року нису таксативно побројана, што омогућава да се сваки случај појединачно сагледа.
Миленковић је указао и на важност тога да у наредном периоду сви председници судова организују рад на тај начин да се учине додатни напори како би се број старих предмета у судовима смањио, имајући у виду то да странку не занима накнада за дуго чекање на решење спора, већ је занима управо решење спора.
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...
-
Београд, 26. април 2024.Разбијен ланац производње и продаје фалсификованих производа
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења