Аутор:
infobiro.tv
Дакић је на скупу одржаном у малој пленарној сали Скупштине Србије истакао да је, према подацима из тог извештаја, 3.637 деце трпело неки вид насиља, док је најизраженији вид насиља било занемаривање.
Он је указао на то да је у 2009. години забележено да је 841 дете било жртва насиља, уз напомену да су представљени подаци само о случајевима који су решени.
Дакић је нагласио да ови подаци не представљају драстичан пораст насиља, већ пораст препознавања насиља над децом, и додао да подаци о деци која су трпела сексуално насиље нису поуздани, јер је то осетљив проблем којем се не може лако приступити.
Према истраживању, како је навео, више од 48.811 породица са децом користи неки вид новчане социјалне помоћи, при чему је 383.384 деце користило дечји додатак у 2013. години.
Републички завод за социјалну заштиту први пут је објавио и податке о издацима за социјалну заштиту деце, који показују да укупни издаци износе више од 57,6 милијарди динара, односно 6,35 одсто буџета државе.
Од поменуте суме готово половину чине издаци за породиљско или трудничко боловање, 12,3 милијарде динара издвајају се за дечји додатак, док су само четири милијарде намењене за смештај у установе специјалног типа.
У извештају се наводи да је у центрима за социјални рад евидентирано 186.424 деце, што чини 14,76 одсто укупног броја деце у Србији.
Највећи број деце евидентиране у центрима за социјални рад забележен је у Пчињском округу, док их је најмање у Севернобачком округу.
Према подацима о старатељским породицама у прошлој години, у Србији има 8.899 деце без родитељског старања, од чега је 27 одсто смештено у хранитељске породице, а приближно 10 одсто у установе социјалне заштите, док је 63 одсто у неформалном смештају, односно у сродничким породицама које нису ушле у систем хранитељства.
Извештај „Деца у систему социјалне заштите 2013“ садржи синтетизоване податке из више различитих извора, и то центара за социјални рад, установа за смештај деце и младих, центара за породични смештај и усвојење, пружалаца услуга у заједници, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства унутрашњих послова, Републичког завода за статистику, као и Комесаријата за избеглице и миграције.
У извештај, који обухвата компаративни преглед најзначајнијих показатеља о положају деце у Србији у последњих пет година, инкорпорирани су и подаци судова и тужилаштава доступни преко Републичког завода за статистику.
Подаци наведени у овом документу представљају основ за креирање националних политика заштите деце.