П:
О:
Читај ми
Србија поносна на своју антифашистичку прошлост
Београд,
22. април 2014.
Председник Владе Републике Србије Ивица Дачић поручио је да Србија и данас, као неодвојиви део свог постојања, гаји антифашистичку традицију, као и сећање на жртве које је положила у Другом светском рату.
Дачић је на централној комеморативној свечаности поводом Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату указао на то да су бројне жртве тог рата последица идеологија нетолеранције и мржње.
Ове жртве представљају опомену како се слични трагични догађаји не би дешавали и у нашем веку, нагласио је председник Владе.
Он је подсетио на то да је идеја уније европских држава настала као производ победе над фашизмом и најзначајнији је мировни пројекат у историји нашег континента.
Управо следећи антифашистичке вредности, како је истакао, Србија чини крупне кораке ка европским интеграцијама.
Дачић је подсетио на то да је Србија у прошлости умела да одреди своје место на међународној сцени тако што је у миру била чинилац прогреса, а у рату била на страни бораца против фашизма.
Србија је данас истински демократска држава заснована на поштовању Устава, закона, људских и грађанских права и слобода, као и земља у којој се спроводе реформе и која своје интересе брани искључиво дипломатским средствима, поручио је он.
Према његовим речима, наша земља изазове са којима се суочава види као прилику да демонстрира зрелост својих институција и принципе међународног права засноване управо на победи против фашизма у Другом светском рату.
Србија је данас значајан чинилац и гарант мира и стабилности на западном Балкану, а турбулентна прошлост за њу није препрека за успостављање добросуседских односа, закључио је председник Владе.
Церемонији на Старом сајмишту присуствовали су преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Владе, велики број дипломатских представника, представници Савеза јеврејских општина Србије, Савета ромске националне мањине, Града Београда и други.
Ове жртве представљају опомену како се слични трагични догађаји не би дешавали и у нашем веку, нагласио је председник Владе.
Он је подсетио на то да је идеја уније европских држава настала као производ победе над фашизмом и најзначајнији је мировни пројекат у историји нашег континента.
Управо следећи антифашистичке вредности, како је истакао, Србија чини крупне кораке ка европским интеграцијама.
Дачић је подсетио на то да је Србија у прошлости умела да одреди своје место на међународној сцени тако што је у миру била чинилац прогреса, а у рату била на страни бораца против фашизма.
Србија је данас истински демократска држава заснована на поштовању Устава, закона, људских и грађанских права и слобода, као и земља у којој се спроводе реформе и која своје интересе брани искључиво дипломатским средствима, поручио је он.
Према његовим речима, наша земља изазове са којима се суочава види као прилику да демонстрира зрелост својих институција и принципе међународног права засноване управо на победи против фашизма у Другом светском рату.
Србија је данас значајан чинилац и гарант мира и стабилности на западном Балкану, а турбулентна прошлост за њу није препрека за успостављање добросуседских односа, закључио је председник Владе.
Церемонији на Старом сајмишту присуствовали су преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Владе, велики број дипломатских представника, представници Савеза јеврејских општина Србије, Савета ромске националне мањине, Града Београда и други.
Чланом 5 Закона о државним и другим празницима у Републици Србији установљен је Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.
Овај дан је посвећен сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.
Он се обележава 22. априла, у спомен на дан када је 1945. године дошло до пробоја групе заточеника из усташког логора смрти Доња Градина у Јасеновцу, у такозваној Независној Држави Хрватској.
Систем концентрационих логора ''Јасеновац'' представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. Од 1941. до 1945. године у том логору је убијено стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце.
Поред логора Доња Градина у Јасеновцу, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.
Најозлоглашенији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.
Овај дан је посвећен сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.
Он се обележава 22. априла, у спомен на дан када је 1945. године дошло до пробоја групе заточеника из усташког логора смрти Доња Градина у Јасеновцу, у такозваној Независној Држави Хрватској.
Систем концентрационих логора ''Јасеновац'' представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. Од 1941. до 1945. године у том логору је убијено стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце.
Поред логора Доња Градина у Јасеновцу, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.
Најозлоглашенији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...