У саопштењу се наводи да се појачане контроле раде у складу са анализом ризика и на местима где се у празничне дане очекује већа понуда и потражња.
У току прва три месеца ове године, због небезбедности по потрошаче уништено је 7.801 јаје у редовним контролама и 4.735 јаја у ванредним контролама током априла.
Промет хране ван регистрованог објекта није у надлежности ветеринарске инспекције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, али су у циљу заштите потрошача организоване контроле и тих места.
Од почетка године, у 25 округа на територији Србије, ветеринарска инспекција обавила је приближно 20.000 редовних службених контрола у свим објектима под надзором.
Због непоштовања важећих прописа поднето је укупно 411 пријава суду, од чега су 23 пријаве за привредни преступ.
Ветеринарски инспектори су од почетка године обавили 752 редовне контроле објеката у промету (контроле објеката за промет на мало који су ризични).
Из промета је искључено и наложено нешкодљиво уништење укупно 17.730,50 килограма хране животињског порекла због небезбедности по потрошаче, и то приближно 10.000 килограма меса, 4.000 килограма производа од меса, 2.000 литара млека и производа од млека, 7.801 комад јаја, 700 килограма рибе и остале хране животињског порекла.
Ветеринарска инспекција обавља стални надзор у објектима који производе, складиште и излажу у промет храну животињског порекла, при чему се контроле безбедности и квалитета хране у промету спроводе континуирано, кроз самосталне, организоване и контроле по пријавама потрошача.
Контролишу се сви субјекти који стављају храну животињског порекла у промет, и то специјализовани малопродајни објекти (месаре, рибарнице, продавнице млечних производа), продавнице деликатеса, самопослуге, мегамаркети, ресторани, посластичарнице, пекаре, киосци брзе хране и зелене пијаце.
Свакодневним контролама ветеринарски инспектори на пијацама обављају надзор у делу предвиђеном за продају хране животињског порекла, било да је реч о млечним халама, или о отвореном делу пијаце на којем се налазе расхладне витрине.
Такође, проверавају се услови чувања, односно температурни режими, при чему сваки закупац тезге мора да поседује прописану документацију.
Продавци производа од млека од докумената морају поседовати решење да су регистровани за производњу производа од млека у сопственом домаћинству и млечну карту, као податак да су музна грла од којих потиче млеко здрава.
Када је реч о контроли јаја, продавац је у обавези да приложи декларацију како би се проверило одакле потичу.
Одговорна лица која газдују пијацама и издају у закуп тезге продавцима одговорни су за услове у којима се обавља промет робе, за услове и начин коришћења тезги, хигијенско санитарне и техничке услове, одржавање хигијене, као и за радно време.
Одговорност за стављање у промет хране сносе произвођачи, продавци и управе пијаца, које су одговорне за то да осигурају услове за продају и исправност расхладних витрина.
Сваки потрошач треба да води рачуна о томе да купује производе од продаваца који су своју робу изложили у прописаним температурним условима.
Одговорност за исправност робе утврђује се на основу налаза, што значи да роба код које је дошло до промена услед неадекватних услова чувања и руковања представља одговорност продавца.
Санкције за излагање у промет небезбедног производа су пријава судији за прекршаје ако је у питању физичко лице, односно пријава за привредни преступ уколико је реч о одговорности управе пијаце.
Износ казни предвиђен је Законом о безбедности хране и за правна лица износи од 300.000 до 3.000.000 динара, за предузетнике од 250.000 до 500.000 динара, док је за физичка лица прописана казна од 30.000 до 50.000 динара.
С обзиром на то да је све чешћа појава илегалног промета хране ван за то предвиђеног места, Министарство упозорава на то да локалне самоуправе, преко комуналних инспекција, треба да обављају контролу и надзор над применом Закона о комуналним делатностима јер ово спада у комунални ред.
Ветеринарска инспекција укључила се у акције са другим надлежним службама како би помогла рад комуналне инспекције, комуналне полиције и одговорних лица пијачних управа.
Циљ заједничких активности и напора јесте смањење броја учесника у ланцу илегалне производње и промета хране животињског порекла.
Министарство је упутило апел да потрошачи сву храну животињског порекла купују на за то регистрованим местима, као и да проверавају декларације, с обзиром на то да често под изговором да купују ,,домаће“ себе излажу већем ризику.
Такође, Министарство истиче да се органолептичким прегледом не могу препознати јаја заражена салмонелом, као и да се на основу облика, боје и изгледа јаја не може утврдити њихова микробиолошка исправност.
Из тог разлога се раде стална испитивања здравственог статуса живине и шаљу узорци фецеса на лабораторијска испитивања, како би се проверило да ли је јато слободно од салмонеле, имајући у виду то да живина која је заражена салмонелом не показује знаке болести.
Фарме у којима се дијагностикује присуство салмонеле блокирају се, односно забрањује се промет њихових производа, а оне се стављају под надзор ветеринарске инспекције.
Лабораторијска испитивања раде акредитоване лабораторије у ветеринарским институтима који су, такође, под надзором Управе за ветерину.
Правилници којима је уређена област безбедности хране, правилници којима је регулисан здравствени статус и услови за узгој и држање животиња, као и мере које се спроводе на фармама, усаглашени су са прописима ЕУ, подсећа се у саопштењу.