П:
О:
Читај ми
Србија добила акредитацију за самостално коришћење ИПА фондова
Београд,
8. април 2014.
Представник Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Милена Радомировић изјавила је данас да је Србија добила акредитацију за самостално коришћење фондова ЕУ, односно за децентрализовани систем управљања фондовима.
Тања Мишчевић
Аутор:
Танјуг
Радомировић је на округлом столу о државним капацитетима за коришћење фондова ЕУ у Привредној комори Београда оценила да је то изазов који предстоји нашој земљи, на који треба да буду усмерени додатни капацитети.
Она је истакла да увођење таквог система, на који је Србија добила право када је добила статус кандидата за ЕУ, значи да ће институције у Србији имати надлежност за планирање и правдање трошења средстава.
Кључни проблем за успешно коришћење фондова, како је указала, биће то да се задрже људи који су стручни за коришћење фондова.
Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ Тања Мишчевић сложила се са том оценом, и додала да у нашој земљи у овом тренутку нема довољно људи који знају да направе добар пројекат за финансирање из претприступних фондова ЕУ или других фондова, на енглеском језику и уз јасан буџетски план и циљеве.
Потребни су нам људи тог профила јер је реч о занату који се тешко научи, али који је један од најважнијих заната у европским интеграцијама, нагласила је Мишчевић.
Она је, осврнувши се на податак да је Србија морала да плаћа пенале за неискоришћена међународна средства која су јој била намењена, рекла да је проблем у недостатку воље за учењем и истакла да је стручност потребна на свим нивоима државе и институција.
Мишчевић је оценила да су, иако има пропуста, структуре у Влади Србије у великој мери спремне за добро коришћење фондова, што је илустровала податком да је искоришћеност ИПА фондова 95 одсто и да је Србија успевала добро да користи и новац из Оквирног програма 7 за иновације (ФП7), који је намењен и земљама чланицама.
Директор Управе за дигиталну агенду Душан Стојановић рекао је да Србија, поред приближно 200 милиона евра годишње из ИПА фондова, има на располагању и око 800 милиона евра различитих средстава, донација и зајмова.
Стојановић је рекао да је Србија од 2009. до 2013. године платила 22 милиона евра за неповлачење зајмова, што показује да је потребно побољшати све фазе управљања пројектима, као и људске ресурсе који се тиме баве.
На округлом столу су учествовали представници министарстава и државних институција, приватног сектора, као и удружења за управљање пројектима ПМИ огранак Србија и Јупма (Yупма).
Она је истакла да увођење таквог система, на који је Србија добила право када је добила статус кандидата за ЕУ, значи да ће институције у Србији имати надлежност за планирање и правдање трошења средстава.
Кључни проблем за успешно коришћење фондова, како је указала, биће то да се задрже људи који су стручни за коришћење фондова.
Шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ Тања Мишчевић сложила се са том оценом, и додала да у нашој земљи у овом тренутку нема довољно људи који знају да направе добар пројекат за финансирање из претприступних фондова ЕУ или других фондова, на енглеском језику и уз јасан буџетски план и циљеве.
Потребни су нам људи тог профила јер је реч о занату који се тешко научи, али који је један од најважнијих заната у европским интеграцијама, нагласила је Мишчевић.
Она је, осврнувши се на податак да је Србија морала да плаћа пенале за неискоришћена међународна средства која су јој била намењена, рекла да је проблем у недостатку воље за учењем и истакла да је стручност потребна на свим нивоима државе и институција.
Мишчевић је оценила да су, иако има пропуста, структуре у Влади Србије у великој мери спремне за добро коришћење фондова, што је илустровала податком да је искоришћеност ИПА фондова 95 одсто и да је Србија успевала добро да користи и новац из Оквирног програма 7 за иновације (ФП7), који је намењен и земљама чланицама.
Директор Управе за дигиталну агенду Душан Стојановић рекао је да Србија, поред приближно 200 милиона евра годишње из ИПА фондова, има на располагању и око 800 милиона евра различитих средстава, донација и зајмова.
Стојановић је рекао да је Србија од 2009. до 2013. године платила 22 милиона евра за неповлачење зајмова, што показује да је потребно побољшати све фазе управљања пројектима, као и људске ресурсе који се тиме баве.
На округлом столу су учествовали представници министарстава и државних институција, приватног сектора, као и удружења за управљање пројектима ПМИ огранак Србија и Јупма (Yупма).
-
Београд/Вуковар, 5. мај 2024.Милићевић присуствовао васкршњој литургији у Вуковару
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина