Аутор:
Танјуг
Михајловић је на шестој по реду “Енергетској арени”, регионалној конференцији на тему пословања енергетског сектора у југоисточној Европи на путу ка чланству у ЕУ, подсетила на то да се очекује почетак изградње гасовода "Јужни ток", као и на значај гасне конекције Србије са Бугарском.
Она је навела да је визија да Србија након 2020. године поново извози струју, и истакла да је стратешки циљ наше земље да обезбеди довољно енергије и енергената по одрживим ценама, које ће већина становника моћи да плати.
Такође, Михајловић је указала на све законодавне процедуре у области енергетике које су у Србији усвојене у претходних годину и по дана, и посебно истакла заокружен законодавни оквир за обновљиве изворе енергије.
Михајловић је саопштила да је намера Србије да искористи све ресурсе које има у циљу повећања енергетске стабилности, што подразумева и обновљиве изворе енергије и уљне шкриљце.
То се, како је навела, односи и на квалитетан угаљ којим наша земља располаже, изградњу нове термоелектране "Штаваљ", као и на реализацију хидропотенцијала за изградњу реверзибилне хидроелектране "Бистрица" и ХЕ "Ðердап 3".
Генерални директор Нафтне индустрије Србије (НИС) Кирил Кравченко сагласио се се оценом да је неопходно да Србија ојача енергетску независност, и истакао да је НИС из тог разлога изградио Центар за нове технологије за коришћење резерви и формирао стручну екипу коју чине експерти из различитих држава.
Према његовој оцени, у сектор енергетике у региону Балкана до 2030. године потребно је уложити више од 60 милијарди евра, што је могуће реализовати кроз међусобну сарадњу регионалних енергетских компанија.
Уколико упоредимо регион Балкана са централном Европом, долази се до закључка да у том региону можемо двоструко да повећамо енергетску ефикасност и енергетске капацитете, нагласио је Кравченко.
Он је истакао да је енергетика покретачка снага економије Балкана, с обзиром на то да осам од 10 највећих регионалних компанија потиче управо из области енергетике.
Енергетске компаније могу да пруже допринос интеграцији региона и убрзању макроекономског развоја, чак и у садашњим тешким економским условима, закључио је Кравченко.
Конференција, која се одржава под покровитељством председника Владе Србије, а поводом председавања Србије министарском савету Енергетске заједнице, има за циљ да стимулише дискусију о енергетској политици ЕУ у оквиру партнерства унутар Енергетске заједнице.
Учесници скупа разговараће, између осталог, о стратегијама за очување енергетске сигурности, повећању енергетске ефикасности и смањењу ризика утицаја на климатске промене.