П:
О:
Читај ми
Србија за проналажење одрживог решења за Косово и Метохију
14. јун 2013.
Београд/Њујорк, 14. јун 2013. годиине – Председник Владе Републике Србије Ивица Дачић поновио је данас у Њујорку да је Србија одлучна да примени споразум постигнут у Бриселу и да наша земља има велика очекивања од нових сусрета тимова за израду плана имплементације тог документа.
Дачић је на седници Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН) посвећеној ситуацији на Косову и Метохији истакао да је за Србију веома важно да се договори о имплементацији тог споразума одвијају у складу са вољом и намерама преговарача који су парафирали бриселски споразум, и да се на тај начин положај Срба на Косову и Метохији јасно утврди и заокружи.
Премијер је рекао да је несумњиво да је између две седнице СБ УН постигнут историјски напредак у односима Београда и Приштине, и поручио да Србија очекује да међународна заједница, у овом историјском тренутку, пружи подстрек имплементацији овог споразума и изградњи регионалне стабилности.
Такву подршку очекујем и од држава-чланица Савета безбедности, као и од Савета ЕУ који треба да донесе одлуку о отварању преговора о чланству Србије у Унији, нагласио је он.
Увек је потребно више храбрости да се говори о миру него да се започињу сукоби и рат, констатовао је Дачић и истакао да је Србија чврсто опредељена да стави тачку на прошлост, која не може да се промени, али може да се утиче на садашњост и будућност.
Охрабрујем и власти у Приштини да наставимо да тражимо компромис и заједнички језик у интересу наших народа и наше будућности, нагласио је председник Владе Србије.
Према његовим речима, бриселски споразум је први споразум постигнут између Београда и Приштине, с обзиром на то да две стране тек очекују разговори о низу важних тема – статусу СПЦ, заштити верских и културних објеката, повратку расељених, питању имовине, као и о модалитету примене постигнутог споразума.
Србија је опредељена за проналажење одрживог решења за Косово, уз очување територијалног интегритета и суверенитета, поновио је премијер и додао да је од пресудне важности несмањено присуство Унмика у покрајини, као и постизање ефикасније сарадње са Еулексом.
За напоре које чинимо, за нас је од пресудне важности несмањено присуство Унмика, како би се обезбедило ефикасно информисање СБ и УН који имају незаменљиву улогу у давању легитимитета свеобухватном решењу, указао је Дачић.
Подсећајући на то да је од формирања нове Владе Србије до данас у Бриселу одржано 11 рунди политичког дијалога уз посредовање високе представнице ЕУ Кетрин Ештон, он је оценио да је Србија на том плану уложила значајне напоре и показала велику флексибилност.
Према његовим речима, нова рунда разговора заказана је за 20. јун, а Србија ће се и у наставку процеса руководити чврстом вером да преговори могу да доведу до решења прихватљивог за све, које ће бити чврста основа за изградњу трајног мира и достизање пуне безбедности за све људе који живе на простору јужне српске покрајине.
Шестомесечни политички дијалог, како је навео, за резултат има "Први споразум о принципима нормализације односа", и Србија је одлучна да тај споразум примени.
Дачић је подсетио на то да споразум предвиђа формирање заједнице општина са већински српским становништвом на Косову и Метохији, која ће имати низ важних овлашћења у области економског развоја, образовања, здравља, урбаног и руралног планирања.
Србија ће наставити да брине за свој народ на Косову и Метохији и да се труди да обезбеди повратак и одржив опстанак сваком свом грађанину који живи на том простору, уверена да је то, иако најтежи, најбољи пут за превазилажење наслеђа прошлости, поручио је премијер.
Србија, како је навео, верује да је за имплементацију свих договора од пресудне важности присуство међународне заједнице на терену.
Стога сматрамо да УН треба и даље да координирају рад међународних организација које делују под њиховим окриљем на територији Косова и Метохије, као и да Унмик треба и даље да испуњава свој мандат, обезбеђујући да мисије на подручју јужне покрајине делују искључиво у статусно неутралном оквиру, како је и предвиђено Резолуцијом 1244, нагласио је он и навео да искуство показује да је улога Унмика у стабилизацији прилика у региону незаменљива.
Уз све разумевање за предвиђене буџетске рестрикције, сматрамо да постојећи мандат мора остати непромењен, активност појачана, а сарадња са Еулексом ефикаснија, напоменуо је Дачић.
Мањинске заједнице од свих институција на Космету највише поверења имају у Унмик и због тога верујемо да политички тим Унмика не само да не треба смањивати, већ га треба ојачати јер улазимо у још осетљивији период, у коме ваља применити договоре о овим важним питањима, саопштио је премијер.
Према његовим речима, Србија, која је до сада пружила привременим институцијама у Приштини ограничени правни и међународни субјективитет и легитимитет, сматра да разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени без задирања у питање међународног и државно-правног статуса.
Циљ је, како је истакао, успостављање органа власти на подручју покрајине који би били признати од свих страна укључених у процес и успостављање чврстих правних и политичких гаранција на нивоу Космета и међународне заједнице за политичка, територијална и друга права националних заједница на читавом подручју јужне покрајине.
Дачић је указао на то да је опстанак српског становништва у покрајини, и јужно и северно од реке Ибар, директно везан за њихову физичку безбедност, и навео конкретне податке о томе колико је било напада на Србе, колико их је убијено, а колико повређено, као и колико места је етнички очишћено од доласка међународних снага.
Посебно указујемо на потребу охрабривања на повратак, што се једино може остварити стварањем услова за физичку и економску одрживост повратничких заједница широм Косова и Метохије, поручио је премијер.
Одрживи повратак, како је навео, био би шанса за стварање мултиетничког Косова и Метохије, при чему је тај процес до сада био веома спор и тешко одржив.
Премијер је указао на то да се у Извештају генералног секретара УН Бан Кимуна констатује постојање значајних безбедносних изазова који су, уместо да се смањују, сваким даном све већи.
Према његовој оцени, безбедносна ситуација на северу покрајине и даље је веома крхка, а посебно забрињавају учестали инциденти, с обзиром на то да је у прва четири месеца ове године забележено укупно 60 етнички мотивисаних напада, што је 20 случајева више него у истом периоду 2012. године.
Дужни смо да споменемо и етнички мотивисане злочине ниског интензитета – претње, застрашивања, крађе, чији је број такође у порасту, нагласио је он и скренуо пажњу и на чињеницу да се, упркос поштовању свих процедура, званичницима Србије и угледним јавним личностима и даље не дозвољава улазак и боравак на Косову и Метохији.
Такозване институције независног Косова тиме не само да настављају да угрожавају њихово право на слободно кретање, већ доводе у озбиљну сумњу и постојање икакве спремности на договор, упозорио је премијер.
Он је, такође, рекао да Влада Србије нема поверења у приватизацију коју спроводи Косовска агенција за приватизацију, и истакао да је тај процес у супротности са међународним и европским конвенцијама о људским правима јер занемарује законите власнике.
Подсећамо на то да Србија не само да је деценијама улагала у јавна предузећа на Косову и да се ти износи мере милијардама долара, већ и да као гарант и даље међународним кредиторима отплаћује рате кредита који су узети за помоћ предузећима на Косову и Метохији, нагласио је Дачић.
Такође, како је истакао, веома забрињава и приватизација јавних и друштвених предузећа која се налазе у српским срединама.
Поштовање људских и мањинских права, заштита интереса, живота, културног и религијског наслеђа свих грађана подједнако, као и пуна имплементација европских стандарда у овим областима, циљ је за који ћемо се предано борити. Сматрамо да само инсистирањем на овим вредностима Балкан може да разреши своју прошлост, и своју мултиетничност искористи као драгоцен ресурс, што она и јесте, уместо као извор сукоба, закључио је Дачић.
Премијер је рекао да је несумњиво да је између две седнице СБ УН постигнут историјски напредак у односима Београда и Приштине, и поручио да Србија очекује да међународна заједница, у овом историјском тренутку, пружи подстрек имплементацији овог споразума и изградњи регионалне стабилности.
Такву подршку очекујем и од држава-чланица Савета безбедности, као и од Савета ЕУ који треба да донесе одлуку о отварању преговора о чланству Србије у Унији, нагласио је он.
Увек је потребно више храбрости да се говори о миру него да се започињу сукоби и рат, констатовао је Дачић и истакао да је Србија чврсто опредељена да стави тачку на прошлост, која не може да се промени, али може да се утиче на садашњост и будућност.
Охрабрујем и власти у Приштини да наставимо да тражимо компромис и заједнички језик у интересу наших народа и наше будућности, нагласио је председник Владе Србије.
Према његовим речима, бриселски споразум је први споразум постигнут између Београда и Приштине, с обзиром на то да две стране тек очекују разговори о низу важних тема – статусу СПЦ, заштити верских и културних објеката, повратку расељених, питању имовине, као и о модалитету примене постигнутог споразума.
Србија је опредељена за проналажење одрживог решења за Косово, уз очување територијалног интегритета и суверенитета, поновио је премијер и додао да је од пресудне важности несмањено присуство Унмика у покрајини, као и постизање ефикасније сарадње са Еулексом.
За напоре које чинимо, за нас је од пресудне важности несмањено присуство Унмика, како би се обезбедило ефикасно информисање СБ и УН који имају незаменљиву улогу у давању легитимитета свеобухватном решењу, указао је Дачић.
Подсећајући на то да је од формирања нове Владе Србије до данас у Бриселу одржано 11 рунди политичког дијалога уз посредовање високе представнице ЕУ Кетрин Ештон, он је оценио да је Србија на том плану уложила значајне напоре и показала велику флексибилност.
Према његовим речима, нова рунда разговора заказана је за 20. јун, а Србија ће се и у наставку процеса руководити чврстом вером да преговори могу да доведу до решења прихватљивог за све, које ће бити чврста основа за изградњу трајног мира и достизање пуне безбедности за све људе који живе на простору јужне српске покрајине.
Шестомесечни политички дијалог, како је навео, за резултат има "Први споразум о принципима нормализације односа", и Србија је одлучна да тај споразум примени.
Дачић је подсетио на то да споразум предвиђа формирање заједнице општина са већински српским становништвом на Косову и Метохији, која ће имати низ важних овлашћења у области економског развоја, образовања, здравља, урбаног и руралног планирања.
Србија ће наставити да брине за свој народ на Косову и Метохији и да се труди да обезбеди повратак и одржив опстанак сваком свом грађанину који живи на том простору, уверена да је то, иако најтежи, најбољи пут за превазилажење наслеђа прошлости, поручио је премијер.
Србија, како је навео, верује да је за имплементацију свих договора од пресудне важности присуство међународне заједнице на терену.
Стога сматрамо да УН треба и даље да координирају рад међународних организација које делују под њиховим окриљем на територији Косова и Метохије, као и да Унмик треба и даље да испуњава свој мандат, обезбеђујући да мисије на подручју јужне покрајине делују искључиво у статусно неутралном оквиру, како је и предвиђено Резолуцијом 1244, нагласио је он и навео да искуство показује да је улога Унмика у стабилизацији прилика у региону незаменљива.
Уз све разумевање за предвиђене буџетске рестрикције, сматрамо да постојећи мандат мора остати непромењен, активност појачана, а сарадња са Еулексом ефикаснија, напоменуо је Дачић.
Мањинске заједнице од свих институција на Космету највише поверења имају у Унмик и због тога верујемо да политички тим Унмика не само да не треба смањивати, већ га треба ојачати јер улазимо у још осетљивији период, у коме ваља применити договоре о овим важним питањима, саопштио је премијер.
Према његовим речима, Србија, која је до сада пружила привременим институцијама у Приштини ограничени правни и међународни субјективитет и легитимитет, сматра да разговори на високом политичком нивоу треба да буду вођени без задирања у питање међународног и државно-правног статуса.
Циљ је, како је истакао, успостављање органа власти на подручју покрајине који би били признати од свих страна укључених у процес и успостављање чврстих правних и политичких гаранција на нивоу Космета и међународне заједнице за политичка, територијална и друга права националних заједница на читавом подручју јужне покрајине.
Дачић је указао на то да је опстанак српског становништва у покрајини, и јужно и северно од реке Ибар, директно везан за њихову физичку безбедност, и навео конкретне податке о томе колико је било напада на Србе, колико их је убијено, а колико повређено, као и колико места је етнички очишћено од доласка међународних снага.
Посебно указујемо на потребу охрабривања на повратак, што се једино може остварити стварањем услова за физичку и економску одрживост повратничких заједница широм Косова и Метохије, поручио је премијер.
Одрживи повратак, како је навео, био би шанса за стварање мултиетничког Косова и Метохије, при чему је тај процес до сада био веома спор и тешко одржив.
Премијер је указао на то да се у Извештају генералног секретара УН Бан Кимуна констатује постојање значајних безбедносних изазова који су, уместо да се смањују, сваким даном све већи.
Према његовој оцени, безбедносна ситуација на северу покрајине и даље је веома крхка, а посебно забрињавају учестали инциденти, с обзиром на то да је у прва четири месеца ове године забележено укупно 60 етнички мотивисаних напада, што је 20 случајева више него у истом периоду 2012. године.
Дужни смо да споменемо и етнички мотивисане злочине ниског интензитета – претње, застрашивања, крађе, чији је број такође у порасту, нагласио је он и скренуо пажњу и на чињеницу да се, упркос поштовању свих процедура, званичницима Србије и угледним јавним личностима и даље не дозвољава улазак и боравак на Косову и Метохији.
Такозване институције независног Косова тиме не само да настављају да угрожавају њихово право на слободно кретање, већ доводе у озбиљну сумњу и постојање икакве спремности на договор, упозорио је премијер.
Он је, такође, рекао да Влада Србије нема поверења у приватизацију коју спроводи Косовска агенција за приватизацију, и истакао да је тај процес у супротности са међународним и европским конвенцијама о људским правима јер занемарује законите власнике.
Подсећамо на то да Србија не само да је деценијама улагала у јавна предузећа на Косову и да се ти износи мере милијардама долара, већ и да као гарант и даље међународним кредиторима отплаћује рате кредита који су узети за помоћ предузећима на Косову и Метохији, нагласио је Дачић.
Такође, како је истакао, веома забрињава и приватизација јавних и друштвених предузећа која се налазе у српским срединама.
Поштовање људских и мањинских права, заштита интереса, живота, културног и религијског наслеђа свих грађана подједнако, као и пуна имплементација европских стандарда у овим областима, циљ је за који ћемо се предано борити. Сматрамо да само инсистирањем на овим вредностима Балкан може да разреши своју прошлост, и своју мултиетничност искористи као драгоцен ресурс, што она и јесте, уместо као извор сукоба, закључио је Дачић.
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...