RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english | italiano 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Култура и вера > За археолошка истраживања у Србији пола милиона фунти

За археолошка истраживања у Србији пола милиона фунти

Београд, 9. јул 2012. године – Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић присуствовао је данас потписивању Споразума о сарадњи Института за археологију Универзитетског колеџа у Лондону и народних музеја у Београду, Прокупљу и Прибоју о истраживањима локалитета Беловоде, Плочник и Јармовац на којима су нађени најранији трагови о почетку металургије у Европи.

Фото: Фонет

Марковић је том приликом у Народном музеју у Београду навео да пројекат финансира Истраживачки савет Велике Британије за уметност и друштвене науке (Arts and Humanities Research Council), и прецизирао да ће у трогодишње истраживање бити уложено више од пола милиона фунти.

Министар је додао да ће ископавања бити обављана током овог и наредног лета, док ће обрада података и публикација бити завршени до краја 2014. године.

Он је скренуо пажњу на то да пројекат о којем је реч почива на вишегодишњем истраживању и на чињеницама око којих су се истраживачи спорили.

Неспорно је, како је истакао, само то да се најстарији пронађени рудник налази на простору данашње Србије, док је спорно да ли је он био једини и да ли је само на овом простору дошло до топљења руде и почетка металургије.

Према његовим речима, значајно је то да ће одговоре тражити екипа која окупља мултидисциплинарне стручњаке из Немачке, Србије и Велике Британије, при чему ће обезбеђена средства омогућити да се резултати рада на терену додатно валоризују кроз лабораторијски рад.

Марковић је истакао да су у претходном периоду у локалним музејима створени сјајни кадрови који су се посветили овим истраживањима, а у наредном се очекују и нови резултати и укључивање других локалитета у истраживања.

Он је изразио задовољство тиме што је Министарство културе могло да помаже и из буџета оснажи рад свих ових музеја и да финансира докторске дисертације јер је имало поверење у младе и спремност да се отвори према страним партнерима, па резултат није изостао.

Директор Народног музеја у Београду Татјана Цвјетићанин је поздравила сарадњу седам институција из три земље на пројекту који би требало да пружи коначне одговоре на питања која су отворена 1927. године када је откривен локалитет Плочник код Прибоја, а радови су настављени крајем 60-их година прошлог века, али резултати нису систематски публиковани.

Цвјетићанин је истакла да су тек резултати добијени у протеклих пет година привукли пажњу међународне стручне јавности захваљујући аутору пројекта "Развој металургије у Евроазији" Миљани Радивојевић, што је донело тако значајну донацију за даља истраживања.

Радивојевић је указала на важност металургије за развој друштва јер је човек тиме први пут трансформисао материју и победио природу.

Она је говорила о српским археолозима који су започели истраживања прераде метала у периоду винчанске културе, а на која се надовезује нови пројекат.

У оквиру њега ће, поред рада на терену који почиње 17. септембра ове године и наставља се идуће, бити урађена велика серија мултидисциплинарних анализа – технолошких, хемијских, композитних и свих осталих које ће можда омогућити почетак одговора на сва питања.

Координатор пројекта "Развој металургије у Евроазији" Тило Ререн је напоменуо колико је за историју човечанства било важно када је почела обрада метала, што је сада потврђено да се у Србији догодило пре 7000 година, уз оцену да ће ово истраживање у коме учествује међународна екипа означити нову еру у археолошкој науци.

Професор са британског универзитета у Дураму Бен Робертс је нагласио да ће акценат ових истраживања бити стављен не само на то где се вадила и топила руда већ и како се то радило и зашто.

Потписивању споразума о највећој страној инвестицији у археолошка истраживања у Србији присуствовали су и амбасадор Велике Британије у Србији Мајкл Девенпорт, шеф Одељења за културу Амбасаде СР Немачке у Србији Карин Маршал, директор Института за археологију на Универзитетском колеџу у Лондону Стивен Шенан, директори народних музеја у Београду, Прокупљу и Прибоју Татјана Цвјетићанин, Јулка Кузмановић-Цветковић и Саво Дерикоњић, као и стручни део тима пројекта "Развој металургије у Евроазији".


Мултимедија
Viva Vox – Новогодишњи концерт у Генералној скупштини УН у Њујорку (14. јануар 2013. године)

EXIT 2008

Финално вече "Песме Евровизије" 2008. у Београду

Гуча 2007: Концерт Горана Бреговића

Гуча - заштитни знак Србије

Србија - победник "Песме Евровизије" 2007.

Врста датотеке: Real Media. Извор: Радио-телевизија Србије

Прочитајте и
Конкурс за реализацију пројекта “Унапређење верске културе, верских слобода и толеранције”
Применити хашке конвенције за заштиту баштине на Космету
Помоћ настрадалом манастиру Хиландар
Дигиталне слике сачувале оно што је ватра уништила у Хиландару
ФОТО ГАЛЕРИЈА: ШЕСТ ВЕКОВА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ

Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs