П:
О:
Читај ми
Шира доступност интернета од значаја за развој друштва и привреде
Београд,
4. април 2012.
Министарство културе, информисања и информационог друштва Владе Републике Србије саопштило је да је данас у Београду основана Национална комисија за широкопојасни приступ и дигитални развој, чији ће главни задатак бити промоција значаја широкопојасног приступа интернету.
У саопштењу се наводи да је ова комисија основана по угледу на глобалну Бродбенд комисију, чији је члан недовно постала државни секретар за Дигиталну агенду Јасна Матић.
Значај ове теме у свету показује и избор чланова глобалне и националне комисије, као и то да је оснивачком састанку у Београду присуствовао и генерални секретар Међународне уније за телекомуникације Хамадун Туре.
Национална комисија за широкопојасни приступ и дигитални развој формира се по угледу на глобалну Бродбенд комисију, коју су 2010. године основали Међународна унија за телекомуникације (ИТУ) и Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација (Унеско).
Национална комисија има за циљ да промовише широкопојасни приступ интернету и учини га универзалним и општеприхваћеним стандардом за развој друштва и привреде у Србији.
Као одговор на светску економску кризу и начин за остваривање Миленијумских развојних циљева УН, глобална Бродбенд комисија је формулисала скуп циљева, које би требало остварити на глобалном нивоу до 2015. године.
Они се односе на то да широкопојасни приступ буде обухваћен универзалном услугом, да буде доступнији привреди и грађанима, као и да више од 50 одсто домаћинстава у свакој земљи има приступ интернету и да интернет пенетрација достигне више од 60 одсто популације.
Промоција ових циљева и њихово достизање у Србији биће главни задатак Националне комисије.
Широкопојасни приступ је значајно променио начин коришћења, као и улогу интернета.
Велики протоци за пренос података обезбеђују убрзани развој интерактивних и мултимедијалних сервиса, којима корисник сада може да приступи независно од локације на којој се налази.
Истраживања Светске банке из 2009. године показују да повећање пенетрације широкопојасних прикључака за 10 одсто доводи до повећања бруто друштвеног производа за 1,3 одсто.
Широкопојасни приступ представља основу за пружање услуга (електронских сервиса) који доприносе развоју друштва, олакшавају комуникацију и повећавају доступност државне администрације грађанима (е-говернмент), утичу на процес учења (е-леарнинг), пружају брже и квалитетније услуге из области здравствене заштите (е-хеалтх) и омогућавају трговину и плаћање у глобалним оквирима (е-цоммерце).
Истовремено, широкопојасни приступ је постао значајна карика у развоју руралних, мање развијених и удаљених области, као и у развоју индустријских зона и повезивању привредних региона једне земље.
Примена нових приступних технологија побољшава квалитет живота поједностављивањем комуникације, лакшим и бржим приступом информацијама, приступом новим видовима забаве и унапређењем културног живота.
Развој широкопојасног приступа даје суштински допринос остваривању главних развојних циљева сваке земље: отварању нових радних места, убрзању привредног раста, повећању продуктивности и, коначно, дугорочном унапређењу конкурентности привреде.
По угледу на глобалну Бродбенд комисију, чланови Националне комисије су истакнути представници релевантних институција и компанија - директор Телекома Србија Бранко Радујко, извршни директор Теленора Кјел Мортен Јонсен, председник Управног одбора и извршни директор ВИП Мобиле Танасис Кацирумпа, генерални директор СББ-а Драгица Пилиповић - Цхаффеy, представник Мајкрософта за Србију Дејан Цветковић, генерални директор пословног дружења кабловских оператера Србије – ПУКОС Франце Пресетник, члан Управног одбора Републичке агенције за електронске комуникације – РАТЕЛ Мирослав Дукић, директор Центра за теоријску физику Института за физику професор и академик Ђорђе Шијачки, председник Националног просветног савета Републике Србије Десанка Радуновић, председник Националног савета за високо образовање Републике Србије Срђан Станковић, потпредседник Привредне коморе Србије (ПКС) Михаило Весовић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина-СКГО Ђорђе Станичић и генерални директор Ериксона за Србију Антонио Пасарела.
Такође, чланови комисије су и генерални директор компаније Цисцо Србија Горан Обрадовић, шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, стални координатор УН у Србији Вилијам Инфанте, директор ЕБРД за Србију Хилдегард Гацек, директор АМРЕС Зоран Јовановић, ректор Универзитета КОНУС Бранко Ковачевић, уредник редакције дигиталног програма РТС-а Татјана Ћитић, извршни директор и председник Управног одбора Б92 Веран Матић, главни и оговорни уредник дневног листа Блиц Веселин Симоновић, генерални директор РУВ РТВ Синиша Исаков, професор Економског факултета Универзитета у Београду Даница Поповић, председник Комтрејд групе Веселин Јевросимовић, председник АмЦхам Милош Ђурковић, директор Истраживачке станице Петница Вигор Мајић и директор Математичке гимназије Срђан Огњановић.
Значај ове теме у свету показује и избор чланова глобалне и националне комисије, као и то да је оснивачком састанку у Београду присуствовао и генерални секретар Међународне уније за телекомуникације Хамадун Туре.
Национална комисија за широкопојасни приступ и дигитални развој формира се по угледу на глобалну Бродбенд комисију, коју су 2010. године основали Међународна унија за телекомуникације (ИТУ) и Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација (Унеско).
Национална комисија има за циљ да промовише широкопојасни приступ интернету и учини га универзалним и општеприхваћеним стандардом за развој друштва и привреде у Србији.
Као одговор на светску економску кризу и начин за остваривање Миленијумских развојних циљева УН, глобална Бродбенд комисија је формулисала скуп циљева, које би требало остварити на глобалном нивоу до 2015. године.
Они се односе на то да широкопојасни приступ буде обухваћен универзалном услугом, да буде доступнији привреди и грађанима, као и да више од 50 одсто домаћинстава у свакој земљи има приступ интернету и да интернет пенетрација достигне више од 60 одсто популације.
Промоција ових циљева и њихово достизање у Србији биће главни задатак Националне комисије.
Широкопојасни приступ је значајно променио начин коришћења, као и улогу интернета.
Велики протоци за пренос података обезбеђују убрзани развој интерактивних и мултимедијалних сервиса, којима корисник сада може да приступи независно од локације на којој се налази.
Истраживања Светске банке из 2009. године показују да повећање пенетрације широкопојасних прикључака за 10 одсто доводи до повећања бруто друштвеног производа за 1,3 одсто.
Широкопојасни приступ представља основу за пружање услуга (електронских сервиса) који доприносе развоју друштва, олакшавају комуникацију и повећавају доступност државне администрације грађанима (е-говернмент), утичу на процес учења (е-леарнинг), пружају брже и квалитетније услуге из области здравствене заштите (е-хеалтх) и омогућавају трговину и плаћање у глобалним оквирима (е-цоммерце).
Истовремено, широкопојасни приступ је постао значајна карика у развоју руралних, мање развијених и удаљених области, као и у развоју индустријских зона и повезивању привредних региона једне земље.
Примена нових приступних технологија побољшава квалитет живота поједностављивањем комуникације, лакшим и бржим приступом информацијама, приступом новим видовима забаве и унапређењем културног живота.
Развој широкопојасног приступа даје суштински допринос остваривању главних развојних циљева сваке земље: отварању нових радних места, убрзању привредног раста, повећању продуктивности и, коначно, дугорочном унапређењу конкурентности привреде.
По угледу на глобалну Бродбенд комисију, чланови Националне комисије су истакнути представници релевантних институција и компанија - директор Телекома Србија Бранко Радујко, извршни директор Теленора Кјел Мортен Јонсен, председник Управног одбора и извршни директор ВИП Мобиле Танасис Кацирумпа, генерални директор СББ-а Драгица Пилиповић - Цхаффеy, представник Мајкрософта за Србију Дејан Цветковић, генерални директор пословног дружења кабловских оператера Србије – ПУКОС Франце Пресетник, члан Управног одбора Републичке агенције за електронске комуникације – РАТЕЛ Мирослав Дукић, директор Центра за теоријску физику Института за физику професор и академик Ђорђе Шијачки, председник Националног просветног савета Републике Србије Десанка Радуновић, председник Националног савета за високо образовање Републике Србије Срђан Станковић, потпредседник Привредне коморе Србије (ПКС) Михаило Весовић, генерални секретар Сталне конференције градова и општина-СКГО Ђорђе Станичић и генерални директор Ериксона за Србију Антонио Пасарела.
Такође, чланови комисије су и генерални директор компаније Цисцо Србија Горан Обрадовић, шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, стални координатор УН у Србији Вилијам Инфанте, директор ЕБРД за Србију Хилдегард Гацек, директор АМРЕС Зоран Јовановић, ректор Универзитета КОНУС Бранко Ковачевић, уредник редакције дигиталног програма РТС-а Татјана Ћитић, извршни директор и председник Управног одбора Б92 Веран Матић, главни и оговорни уредник дневног листа Блиц Веселин Симоновић, генерални директор РУВ РТВ Синиша Исаков, професор Економског факултета Универзитета у Београду Даница Поповић, председник Комтрејд групе Веселин Јевросимовић, председник АмЦхам Милош Ђурковић, директор Истраживачке станице Петница Вигор Мајић и директор Математичке гимназије Срђан Огњановић.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...