П:
О:
Читај ми
Министарство културе успешно радило у претходних годину дана
Београд,
14. март 2012.
Министар културе, информисања и информационог друштва у Влади Републике Србије Предраг Марковић представио је данас редовни извештај о раду тог министарства за период од 14. марта 2011. до 14. марта 2012. године.
Марковић је на конференцији за новинаре, одржаној у Министарству културе, навео да је у оквиру редовних активности за ову годину, као и у 2011. години, завршен Конкурс за прикупљање предлога за суфинансирање и финансирање пројеката у области културе, као и научно-истраживачких пројеката у области уметности и културе за 2012. годину.
Он је истакао да је расписан и завршен Конкурс за суфинансирање пројеката из области културног наслеђа у Републици Србији у 2012. години, и додао да се ускоро очекују и резултати конкурса из области јавног информисања, као и конкурса из области издавачке делатности.
Према његовим речима, након завршетка реконструкције Народне библиотеке Србије и Југословенске кинотеке настављен је рад на потпуном оспособљавању институција културе.
На том плану се, како је навео, издваја завршетак радова на реконструкцији Народног позоришта, на успостављању централног система за хлађење и вентилацију и на сцени „Раша Плаовић“, као и завршетак радова на адаптацији и уређивању простора Историјског музеја Србије на Тргу Николе Пашића.
Народном музеју у Београду уплаћена су средства за прву и другу фазу радова на реконструкцији ове установе и постављене су скеле. Започели су радови на адаптацији и санацији Музеја Вука и Доситеја, а завршен је и Лапидаријум римских камених стубова Народног музеја у Ужицу, нагласио је министар.
Он је напоменуо да је за пројекат „Дигитализација биоскопа“ у 2011. години издвојено 19.750.000 динара, а поред биоскопа у Пожеги, за који је издвојено 2.800.000 динара, обухваћена су још четири биоскопа – у Параћину, Свилајнцу (издвојено 6.950.000 динара), Лесковцу и Тутину.
Према његовим речима, у оквиру обележавања јубилеја Министарство културе је у целини покрило реализацију опере "Милева Ајнштајн" и драме "Сеобе" поводом 150-годишњице Српског народног позоришта у Новом Саду, као и читав низ манифестација, програма и активности поводом проглашене године јубилеја Иве Андрића.
Марковић је навео да је од вишегодишњих пројеката настављена обнова манастира Хиландар, где је за радове на западном крилу Великог конака који је био уништен у пожару марта 2004. године у 2011. години издвојено 75 милиона динара, колико је планирано и за 2012. годину.
Он је саопштио да се радови настављају и на Константиновој вили на Медијани, како би до обележавања 1700-годишњице Миланског едикта вила била обновљена, а посетиоци добили прилику да се упознају са начином живота из Константиновог доба.
Министар је истакао да је представљена рестаурирана источна капија Феликс Ромулијане, настављени су радови на Смедеревској тврђави за коју је у 2011. години издвојено више од 22 милиона динара, а у овој години опредељено преко 20 милиона динара.
На Царичином граду код Лебана, где се у 2011. години упоредо радило на конзервацији и рестаурацији бедема Акропоља и на археолошким истраживањима, наставља се са радовима и у овој години, за шта је опредељено 6 милиона динара, нагласио је Марковић.
Он је навео да су током прошле године у Студеници реализовани радови на конзервацији и рестаурацији камене пластике манастирске цркве, а у Манасији се радило на конзервацији и рестаурацији кула и бедема манастирског комплекса.
Када је реч о међународним организацијама, министар је напоменуо да је Србија постала члан Комитета за заштиту светске културне баштине, изабрана је у Акредитивни комитет ИЦЦРОМ-а као једина чланица из Европе и постала пуноправни члан Радне групе за међународну сарадњу у области образовања, сећања и истраживања холокауста.
Такође, поштујући обавезе проистекле из Конвенције Унеска о очувању нематеријалног културног наслеђа, Министарство културе до сада је поставило систем/мрежу за очување нематеријалног културног наслеђа, нагласио је Марковић.
Ту мрежу, како је навео, чине Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, Комисија за упис у регистар нематеријалног културног наслеђа, као и мрежа координатора, а ускоро ће почети са радом и Центар за проучавање нематеријалног културног наслеђа при Етнографском музеју у Београду.
Марковић је истакао да се, осим сусрета са министрима културе земаља југоисточне Европе, у претходних годину дана састао и са министрима културе Анголе и Немачке у Београду и министрима Француске и Руске Федерације у Паризу и Москви.
Делегација Србије је, како је навео, имала и јединствену прилику да посети галерију Трибуна у Фиренци пре њеног затварања за јавност.
Представљање српске културе у Русији званично је почело 15. септембра концертом Слободана Тркуље и Балканополиса у Санкт Петербургу, а настављено кроз изложбу „Светско наслеђе – Србија“ и изложбу „Толстој и Достојевски у српској култури“, заокружено је "Данима српског филма“ у Москви и Великом Новгороду од 23. до 30. новембра, нагласио је министар.
Он је саопштио да су у оквиру “Недеље Србије” у Паризу француској публици представљени различити садржаји којима се промовише српска култура – изложбе посвећене Иви Андрићу и Николи Тесли, одабрани филмски програм, неколико музичких наступа, презентација српске културне баштине, изложбе фотографија Драгана Боснића и Драгољуба Замуровића, као и туристичка понуда Србије и Београда.
Према његовим речима, централни догађај манифестације био је концерт Боре Дугића, а посетиоци Европског парламента имали су прилику да погледају 20 дела – уља на платну, цртежа и фотографија Милене Павловић Барили која су настала између 1932. и 1939. године и чувају се у пожаревачкој Галерији „Милена Павловић Барили“.
Марковић је навео да су копије фресака из Народног музеја и Галерије фресака у Београду биле изложене у Фиренци, у Базилици Светих апостола у Риму, као и у папској резиденцији у Витербу, а 29. новембра отворена је и стална поставка српских фресака у базилици Санта Кроче.
Такође, конституисан је Национални савет за културу, што је представљало један од предуслова за успешно спровођење Закона о култури, а Влада Србије усвојила је Стратегију развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2016. године, којом је постављен оквир за темељну измену законске регулативе у области медија, истакао је министар.
Према његовим речима, од законодавних активности издвајају се израда Предлога закона о дворском комплексу и Предлога закона о архивској грађи и архивској служби.
Скупштина Србије је, како је навео, у претходном периоду усвојила пет закона које је предложило ресорно министарство: Закон о кинематографији, Закон о старој и реткој библиотечкој грађи, Закон о обавезном примерку публикација, Закон о библиотечко-информационој делатности и Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о међународној организацији за мобилне комуникације преко сателита (ИМСО).
Марковић је истакао да је у току и израда новог Закона о поштанским услугама чији је циљ усаглашавање националног законодавства из области поштанског саобраћаја са европским директивама, чиме ће бити створени услови да тржиште поштанских услуга у Србији буде корак ближе стандардима који важе у ЕУ.
Министар је за 366 дана, у оквиру контроле трошења буџетских средстава, на 136 путовања обишао и 83 града у којима се упознао са начином на који се реализују средства Министарства културе.
Он је истакао да је расписан и завршен Конкурс за суфинансирање пројеката из области културног наслеђа у Републици Србији у 2012. години, и додао да се ускоро очекују и резултати конкурса из области јавног информисања, као и конкурса из области издавачке делатности.
Према његовим речима, након завршетка реконструкције Народне библиотеке Србије и Југословенске кинотеке настављен је рад на потпуном оспособљавању институција културе.
На том плану се, како је навео, издваја завршетак радова на реконструкцији Народног позоришта, на успостављању централног система за хлађење и вентилацију и на сцени „Раша Плаовић“, као и завршетак радова на адаптацији и уређивању простора Историјског музеја Србије на Тргу Николе Пашића.
Народном музеју у Београду уплаћена су средства за прву и другу фазу радова на реконструкцији ове установе и постављене су скеле. Започели су радови на адаптацији и санацији Музеја Вука и Доситеја, а завршен је и Лапидаријум римских камених стубова Народног музеја у Ужицу, нагласио је министар.
Он је напоменуо да је за пројекат „Дигитализација биоскопа“ у 2011. години издвојено 19.750.000 динара, а поред биоскопа у Пожеги, за који је издвојено 2.800.000 динара, обухваћена су још четири биоскопа – у Параћину, Свилајнцу (издвојено 6.950.000 динара), Лесковцу и Тутину.
Према његовим речима, у оквиру обележавања јубилеја Министарство културе је у целини покрило реализацију опере "Милева Ајнштајн" и драме "Сеобе" поводом 150-годишњице Српског народног позоришта у Новом Саду, као и читав низ манифестација, програма и активности поводом проглашене године јубилеја Иве Андрића.
Марковић је навео да је од вишегодишњих пројеката настављена обнова манастира Хиландар, где је за радове на западном крилу Великог конака који је био уништен у пожару марта 2004. године у 2011. години издвојено 75 милиона динара, колико је планирано и за 2012. годину.
Он је саопштио да се радови настављају и на Константиновој вили на Медијани, како би до обележавања 1700-годишњице Миланског едикта вила била обновљена, а посетиоци добили прилику да се упознају са начином живота из Константиновог доба.
Министар је истакао да је представљена рестаурирана источна капија Феликс Ромулијане, настављени су радови на Смедеревској тврђави за коју је у 2011. години издвојено више од 22 милиона динара, а у овој години опредељено преко 20 милиона динара.
На Царичином граду код Лебана, где се у 2011. години упоредо радило на конзервацији и рестаурацији бедема Акропоља и на археолошким истраживањима, наставља се са радовима и у овој години, за шта је опредељено 6 милиона динара, нагласио је Марковић.
Он је навео да су током прошле године у Студеници реализовани радови на конзервацији и рестаурацији камене пластике манастирске цркве, а у Манасији се радило на конзервацији и рестаурацији кула и бедема манастирског комплекса.
Када је реч о међународним организацијама, министар је напоменуо да је Србија постала члан Комитета за заштиту светске културне баштине, изабрана је у Акредитивни комитет ИЦЦРОМ-а као једина чланица из Европе и постала пуноправни члан Радне групе за међународну сарадњу у области образовања, сећања и истраживања холокауста.
Такође, поштујући обавезе проистекле из Конвенције Унеска о очувању нематеријалног културног наслеђа, Министарство културе до сада је поставило систем/мрежу за очување нематеријалног културног наслеђа, нагласио је Марковић.
Ту мрежу, како је навео, чине Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, Комисија за упис у регистар нематеријалног културног наслеђа, као и мрежа координатора, а ускоро ће почети са радом и Центар за проучавање нематеријалног културног наслеђа при Етнографском музеју у Београду.
Марковић је истакао да се, осим сусрета са министрима културе земаља југоисточне Европе, у претходних годину дана састао и са министрима културе Анголе и Немачке у Београду и министрима Француске и Руске Федерације у Паризу и Москви.
Делегација Србије је, како је навео, имала и јединствену прилику да посети галерију Трибуна у Фиренци пре њеног затварања за јавност.
Представљање српске културе у Русији званично је почело 15. септембра концертом Слободана Тркуље и Балканополиса у Санкт Петербургу, а настављено кроз изложбу „Светско наслеђе – Србија“ и изложбу „Толстој и Достојевски у српској култури“, заокружено је "Данима српског филма“ у Москви и Великом Новгороду од 23. до 30. новембра, нагласио је министар.
Он је саопштио да су у оквиру “Недеље Србије” у Паризу француској публици представљени различити садржаји којима се промовише српска култура – изложбе посвећене Иви Андрићу и Николи Тесли, одабрани филмски програм, неколико музичких наступа, презентација српске културне баштине, изложбе фотографија Драгана Боснића и Драгољуба Замуровића, као и туристичка понуда Србије и Београда.
Према његовим речима, централни догађај манифестације био је концерт Боре Дугића, а посетиоци Европског парламента имали су прилику да погледају 20 дела – уља на платну, цртежа и фотографија Милене Павловић Барили која су настала између 1932. и 1939. године и чувају се у пожаревачкој Галерији „Милена Павловић Барили“.
Марковић је навео да су копије фресака из Народног музеја и Галерије фресака у Београду биле изложене у Фиренци, у Базилици Светих апостола у Риму, као и у папској резиденцији у Витербу, а 29. новембра отворена је и стална поставка српских фресака у базилици Санта Кроче.
Такође, конституисан је Национални савет за културу, што је представљало један од предуслова за успешно спровођење Закона о култури, а Влада Србије усвојила је Стратегију развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2016. године, којом је постављен оквир за темељну измену законске регулативе у области медија, истакао је министар.
Према његовим речима, од законодавних активности издвајају се израда Предлога закона о дворском комплексу и Предлога закона о архивској грађи и архивској служби.
Скупштина Србије је, како је навео, у претходном периоду усвојила пет закона које је предложило ресорно министарство: Закон о кинематографији, Закон о старој и реткој библиотечкој грађи, Закон о обавезном примерку публикација, Закон о библиотечко-информационој делатности и Закон о потврђивању Амандмана на Конвенцију о међународној организацији за мобилне комуникације преко сателита (ИМСО).
Марковић је истакао да је у току и израда новог Закона о поштанским услугама чији је циљ усаглашавање националног законодавства из области поштанског саобраћаја са европским директивама, чиме ће бити створени услови да тржиште поштанских услуга у Србији буде корак ближе стандардима који важе у ЕУ.
Министар је за 366 дана, у оквиру контроле трошења буџетских средстава, на 136 путовања обишао и 83 града у којима се упознао са начином на који се реализују средства Министарства културе.
-
Београд, 30. април 2024.Рогановић честитао Васкрс
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића