П:
О:
Читај ми
У следећој фази дијалога са Приштином наставак решавања виталних питања
Београд,
7. март 2012.
Шеф тима Владе Републике Србије за дијалог са Приштином Борислав Стефановић изјавио је данас да је прва фаза дијалога Београда и Приштине завршена постизањем седам споразума који уређују важне области живота грађана, док ће у следећој фази бити речи о веома сложеним питањима, као што су електрична енергија и телекомуникације.
Аутор:
Танјуг
Стефановић је у интервјуу за агенцију Танјуг, дан уочи обележавања годишњице почетка дијалога, рекао да ће након формирања нове владе Србије бити отворена друга фаза дијалога, од које зависи почетак преговора о чланству наше земље у Европској унији.
Он је изразио задовољство резултатима постигнутим у досадашњем току преговора, и истакао да је у протеклих годину дана српски преговарачки тим показао да се проблеми на Косову и Метохији могу решавати договором и уз поштовање националних интереса, Устава и закона Србије.
Шеф тима за дијалог са Приштином навео је да ће након избора нова влада одлучити у ком правцу и у каквом облику ће се даље водити дијалог, и нагласио да следи његова најкомпликованија фаза.
Очекујем да се наставе разговори о питању телекомуникација и електричне енергије, али и о свакако за нас важним темама као што су повратак протераних са Космета, повраћај одузете имовине, као и питање несталих, указао је Стефановић и додао да су управо ове теме део плана председника Србије Бориса Тадића у четири тачке.
Према његовим речима, решавањем те четири тачке регулише се однос са Приштином без угрожавања националних интереса, Устава Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Када је реч о питању слободе кретања међународних мисија на северу Косова, он је навео да је већ сада доста урађено и додао да очекује да ће Еулекс и Кфор имати могућност пуне слободе кретања на територији читавог Космета.
Стефановић је исказао уверење да је могуће решити питања телекомуникација и електричне енергије иако су, како је подсетио, ставови двеју страна најудаљенији када је реч о тим областима.
Он је објаснио да Београд покушава да обезбеди и регулише опстанак Електропривреде Србије (ЕПС) и "Телекома Србија" у покрајини, као и да дође у посед имовине тих предузећа и омогући њихово функционисање јужно од Ибра, док Приштина покушава да са те територије одстрани свако присуство било ког јавног предузећа Србије.
Према његовим речима, у овом тренутку има више од 4.000 запослених у ЕПС-у који су истерани са посла након 1999. године, при чему је све енергетске и производне капацитете те компаније јужно од Ибра узурпирала такозвана Косовска енергетска корпорација (КЕК). Стефановић је поручио да ће се трагати и за решењем које ће омогућити да након уништавања базних станица "Телекома" Срби јужно од Ибра поново имају сигнал мобилне телефоније 064, као и за регулисањем питања фиксне телефоније којом сада потпуно управља косовска компанија ПТК. Постоји и питање улагања у та два система од стране српских компанија, указао је он и најавио да ће, када за то дође време, српска предузећа покренути спорове за доказивање власништва и улагања, али да у међувремену мора да се нађе решење за грађане.
Стефановић је истакао да ће након решавања ових питања Србији бити отворен пут за добијање датума почетка преговора са ЕУ, што је важно не само за будућност наших грађана и привреде, већ и за отварање новог маневарског простора из кога се успешније могу бранити српски интереси на Космету.
Он је изразио задовољство резултатима постигнутим у досадашњем току преговора, и истакао да је у протеклих годину дана српски преговарачки тим показао да се проблеми на Косову и Метохији могу решавати договором и уз поштовање националних интереса, Устава и закона Србије.
Шеф тима за дијалог са Приштином навео је да ће након избора нова влада одлучити у ком правцу и у каквом облику ће се даље водити дијалог, и нагласио да следи његова најкомпликованија фаза.
Очекујем да се наставе разговори о питању телекомуникација и електричне енергије, али и о свакако за нас важним темама као што су повратак протераних са Космета, повраћај одузете имовине, као и питање несталих, указао је Стефановић и додао да су управо ове теме део плана председника Србије Бориса Тадића у четири тачке.
Према његовим речима, решавањем те четири тачке регулише се однос са Приштином без угрожавања националних интереса, Устава Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Када је реч о питању слободе кретања међународних мисија на северу Косова, он је навео да је већ сада доста урађено и додао да очекује да ће Еулекс и Кфор имати могућност пуне слободе кретања на територији читавог Космета.
Стефановић је исказао уверење да је могуће решити питања телекомуникација и електричне енергије иако су, како је подсетио, ставови двеју страна најудаљенији када је реч о тим областима.
Он је објаснио да Београд покушава да обезбеди и регулише опстанак Електропривреде Србије (ЕПС) и "Телекома Србија" у покрајини, као и да дође у посед имовине тих предузећа и омогући њихово функционисање јужно од Ибра, док Приштина покушава да са те територије одстрани свако присуство било ког јавног предузећа Србије.
Према његовим речима, у овом тренутку има више од 4.000 запослених у ЕПС-у који су истерани са посла након 1999. године, при чему је све енергетске и производне капацитете те компаније јужно од Ибра узурпирала такозвана Косовска енергетска корпорација (КЕК). Стефановић је поручио да ће се трагати и за решењем које ће омогућити да након уништавања базних станица "Телекома" Срби јужно од Ибра поново имају сигнал мобилне телефоније 064, као и за регулисањем питања фиксне телефоније којом сада потпуно управља косовска компанија ПТК. Постоји и питање улагања у та два система од стране српских компанија, указао је он и најавио да ће, када за то дође време, српска предузећа покренути спорове за доказивање власништва и улагања, али да у међувремену мора да се нађе решење за грађане.
Стефановић је истакао да ће након решавања ових питања Србији бити отворен пут за добијање датума почетка преговора са ЕУ, што је важно не само за будућност наших грађана и привреде, већ и за отварање новог маневарског простора из кога се успешније могу бранити српски интереси на Космету.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи