П:
О:
Читај ми
Царинске стопе од јануара смањене за поједине индустријске производе
Београд,
13. јануар 2012.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије саопштила је данас да је Србија од 1. јануара ове године ушла у четврту годину примене Прелазног трговинског споразума са Европском унијом.
У саопштењу се наводи да то значи додатно смањење царина на робу која се увози из земаља ЕУ.
Наставак либерализације у складу је са динамиком предвиђеном Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), којим се између Србије и ЕУ ствара зона слободне трговине и нашој земљи омогућава бесцарински приступ европском тржишту од пола милијарде потрошача.
У 2012. години просечна царина на увоз робе из ЕУ ће износити 1,8 одсто, док ће просечна царина на увоз из осталих земаља са којима нису закључени повлашћени споразуми износити 6,2 одсто.
Тако су, на пример, за поједине индустријске производе царинске стопе од јануара ове године смањене и износе за аутомобиле 2,5 одсто и пет одсто зависно од кубикаже мотора (према осталим земама царина за нове аутомобиле износи 12,5 одсто).
За фрижидере и замрзиваче царинске стопе су од јануара ове године смањене и износе два одсто (из осталих земаља 10 одсто) за веш машине шест одсто (из осталих земаља је царина 15 одсто), за телевизоре шест одсто и три одсто, док је из других земаља са којима нису потписани преференцијални споразуми ова царина 15 одсто.
Ово смањење даје могућност снижавања цена увезених производа на домаћем тржишту.
Досадашња примена Прелазног трговинског споразума довела је до смањења дефицита и повећања покривености увоза извозом у ЕУ.
У првих десет месеци 2011. године проценат покривености увоза извозом достигао је ниво од 61,4 одсто, који је уједно и највиши у последњих 15 година.
У 2011. години, у периоду јануар–октобар, извоз Србије у ЕУ износио је 4,05 милијарди евра, што представља раст од 18,8 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз 6,59 милијарди евра, односно 14,4 одсто раста у поређењу са 2010. годином.
Извоз у Европску унију већ у 2010. години достигао је ниво пре кризе односно ниво из 2008. године, док максимални износ увоза, који је остварен 2008. години, још није достигнут.
На раст извоза поред континуираног раста извоза пољопривредних производа свакако су утицали и позитивни ефекти све већег доласка страних компанија у области индустрије, које своје производе пласирају и на тржиште земаља ЕУ.
У размени са ЕУ у пољопривреди континуирано се остварује суфицит, који се из године у годину повећава. У 2009. години овај суфицит је износио више од 200 милиона евра, а у 2010. години 487 милиона евра.
У првих десет месеци 2011. године остварен је суфицит од приближно 494 милиона евра, што је више за 47 одсто у односу на онај остварен у истом периоду прошле године.
Када је реч о структури размене са земљама ЕУ, наша земља највише извози у Италију, Немачку, Румунију и Словенију, а највише увози из Немачке, Италије и Мађарске.
Посматрајући период 2009–2012. године, током којег се примењује Прелазни трговински споразум, анализиране су и користи које српски и европски извозници имају услед смањених царина и преференцијалног приступа тржишту.
У периоду од 2009. године, закључно са десет месеци прошле године, европски извозници су остварили укупну корист од извоза на српско тржиште у износу од 423 милиона евра.
С друге стране, користи које су имали српски извозници се из године у годину повећавају и у просеку су три и више пута веће од користи које остварују европски извозници.
Од почетка примене споразума, закључно са десет месеци 2011, укупна корист од преференцијалног извоза за српске привреднике износи 1,395 милијарди евра.
Успешна примена овог споразума је од великог значаја, пошто је ЕУ наш највећи спољнотрговински партнер и учествује са 57 одсто у размени Србије са светом.
Уколико се узму у обзир и земље ЦЕФТА, које су друго су по значају извозно тржиште Србије, јасно је да више од 80 одсто српског извоза усмерено ка садашњим чланицама ЕУ или земљама које ће то постати у будућности.
Извоз у само две земље ЕУ – Немачку и Италију, приближно је три пута већи од нашег укупног извоза у Русију, Кину, Северну и Јужну Америку и Африку.
Наставак либерализације у складу је са динамиком предвиђеном Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), којим се између Србије и ЕУ ствара зона слободне трговине и нашој земљи омогућава бесцарински приступ европском тржишту од пола милијарде потрошача.
У 2012. години просечна царина на увоз робе из ЕУ ће износити 1,8 одсто, док ће просечна царина на увоз из осталих земаља са којима нису закључени повлашћени споразуми износити 6,2 одсто.
Тако су, на пример, за поједине индустријске производе царинске стопе од јануара ове године смањене и износе за аутомобиле 2,5 одсто и пет одсто зависно од кубикаже мотора (према осталим земама царина за нове аутомобиле износи 12,5 одсто).
За фрижидере и замрзиваче царинске стопе су од јануара ове године смањене и износе два одсто (из осталих земаља 10 одсто) за веш машине шест одсто (из осталих земаља је царина 15 одсто), за телевизоре шест одсто и три одсто, док је из других земаља са којима нису потписани преференцијални споразуми ова царина 15 одсто.
Ово смањење даје могућност снижавања цена увезених производа на домаћем тржишту.
Досадашња примена Прелазног трговинског споразума довела је до смањења дефицита и повећања покривености увоза извозом у ЕУ.
У првих десет месеци 2011. године проценат покривености увоза извозом достигао је ниво од 61,4 одсто, који је уједно и највиши у последњих 15 година.
У 2011. години, у периоду јануар–октобар, извоз Србије у ЕУ износио је 4,05 милијарди евра, што представља раст од 18,8 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз 6,59 милијарди евра, односно 14,4 одсто раста у поређењу са 2010. годином.
Извоз у Европску унију већ у 2010. години достигао је ниво пре кризе односно ниво из 2008. године, док максимални износ увоза, који је остварен 2008. години, још није достигнут.
На раст извоза поред континуираног раста извоза пољопривредних производа свакако су утицали и позитивни ефекти све већег доласка страних компанија у области индустрије, које своје производе пласирају и на тржиште земаља ЕУ.
У размени са ЕУ у пољопривреди континуирано се остварује суфицит, који се из године у годину повећава. У 2009. години овај суфицит је износио више од 200 милиона евра, а у 2010. години 487 милиона евра.
У првих десет месеци 2011. године остварен је суфицит од приближно 494 милиона евра, што је више за 47 одсто у односу на онај остварен у истом периоду прошле године.
Када је реч о структури размене са земљама ЕУ, наша земља највише извози у Италију, Немачку, Румунију и Словенију, а највише увози из Немачке, Италије и Мађарске.
Посматрајући период 2009–2012. године, током којег се примењује Прелазни трговински споразум, анализиране су и користи које српски и европски извозници имају услед смањених царина и преференцијалног приступа тржишту.
У периоду од 2009. године, закључно са десет месеци прошле године, европски извозници су остварили укупну корист од извоза на српско тржиште у износу од 423 милиона евра.
С друге стране, користи које су имали српски извозници се из године у годину повећавају и у просеку су три и више пута веће од користи које остварују европски извозници.
Од почетка примене споразума, закључно са десет месеци 2011, укупна корист од преференцијалног извоза за српске привреднике износи 1,395 милијарди евра.
Успешна примена овог споразума је од великог значаја, пошто је ЕУ наш највећи спољнотрговински партнер и учествује са 57 одсто у размени Србије са светом.
Уколико се узму у обзир и земље ЦЕФТА, које су друго су по значају извозно тржиште Србије, јасно је да више од 80 одсто српског извоза усмерено ка садашњим чланицама ЕУ или земљама које ће то постати у будућности.
Извоз у само две земље ЕУ – Немачку и Италију, приближно је три пута већи од нашег укупног извоза у Русију, Кину, Северну и Јужну Америку и Африку.
-
Београд, 18. април 2024.МУП осуђује пласирање нетачних и непроверених информација
-
Београд, 17. април 2024.Неосноване тврдње о задржавању аутобуса са територије Космета...
-
Београд, 17. април 2024.Нетачни наводи да се планира исељење ОШ „Стефан Немања”
-
Београд, 17. април 2024.Ухапшене три особе због продаје хероина и амфетамина
-
Београд, 16. април 2024.Настава у ОШ ,,Владислав Рибникар“ до одлуке о меморијалном...
-
Сремска Каменица, 16. април 2024.У Центру за основну полицијску обуку организовано добровољно...
-
Београд, 16. април 2024.Пронађено тело заставника Мијодрага Тошковића
-
Београд, 16. април 2024.Апел грађанима да поштују законске одредбе о заштити од пожара
-
Београд, 15. април 2024.Министарство спољних послова упутило протестну ноту Амбасади...
-
Београд, 15. април 2024.Један припадник ВС повређен током вежбе, а за другим се трага