П:
О:
Читај ми
Повећање броја високообразованих кадрова предуслов развоја Србије
Београд,
15. септембар 2010.
Министар просвете у Влади Републике Србије Жарко Обрадовић изјавио је данас да је повећање броја високообразованих кадрова стратешки циљ Србије јер је то услов будућег развоја и европских интеграција наше земље.
Жарко Обрадовић и Бранко Ковачевић
Аутор:
Фонет
Обрадовић је на конференцији "Квалитет студија на приватним и државним факултетима" указао на то да је 2002. године у Србији високо образовано било свега 6,5 одсто становништва, док је тај проценат у земљама Европске уније знатно већи.
Према његовој оцени, да би Србија имала квалитетно образовање потребно је усвајање стратегије у тој области, усклађивање стандарда са европским, стална провера квалитета образовања, као и јачање и примена управних надлежности Министарства просвете.
Неопходно је да буде усвојен и национални оквир квалификација, као и да се изради регистар наставника, примене директиве Европске уније, повећају државна издвајања за високо образовање и да се оствари боља веза универзитета са тржиштем рада, навео је министар.
Он је оценио да су државни универзитети у предности у односу на приватне и да ће тако бити и убудуће, јер је реално да ће држава највише бринути о државним факултетима.
Обрадовић је прецизирао да у Србији на државним факултетима студира приближно 192.000, а на приватним 44.700 студената, и најавио да ће идуће године бити представљен предлог националне стратегије за високо образовање и одржана јавна расправа о том документу.
Ректор Београдског универзитета (БУ) Бранко Ковачевић указао је на то да акредитације тренутно имају државни универзитети у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Приштини са седиштем у Косовској Митровици, као и 12 приватних универзитета.
Ковачевић је рекао да највеће проблеме образовања Србије представљају недостатак кадрова и квалитетних наставника, сталне промене закона, као и лоше средњошколско и основно образовање.
Добар наставни кадар задатак је целе државе и друштва, оценио је он и додао да је потребно да и привреда улаже у високо образовање у Србији, у чему од помоћи може бити и дијаспора.
Реформу образовања у Србији нису прихватили наставници који, како је навео, морају да схвате да студентима треба да буду на располагању и када немају наставу, али ни студенти јер не схватају да је потребно да свакодневно вредно раде и да испуњавају обавезе у предвиђеним роковима.
Конференцију "Квалитет студија на приватним и државним факултетима" организовали су Бизнис инфо група и недељник "Време".
Према његовој оцени, да би Србија имала квалитетно образовање потребно је усвајање стратегије у тој области, усклађивање стандарда са европским, стална провера квалитета образовања, као и јачање и примена управних надлежности Министарства просвете.
Неопходно је да буде усвојен и национални оквир квалификација, као и да се изради регистар наставника, примене директиве Европске уније, повећају државна издвајања за високо образовање и да се оствари боља веза универзитета са тржиштем рада, навео је министар.
Он је оценио да су државни универзитети у предности у односу на приватне и да ће тако бити и убудуће, јер је реално да ће држава највише бринути о државним факултетима.
Обрадовић је прецизирао да у Србији на државним факултетима студира приближно 192.000, а на приватним 44.700 студената, и најавио да ће идуће године бити представљен предлог националне стратегије за високо образовање и одржана јавна расправа о том документу.
Ректор Београдског универзитета (БУ) Бранко Ковачевић указао је на то да акредитације тренутно имају државни универзитети у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Приштини са седиштем у Косовској Митровици, као и 12 приватних универзитета.
Ковачевић је рекао да највеће проблеме образовања Србије представљају недостатак кадрова и квалитетних наставника, сталне промене закона, као и лоше средњошколско и основно образовање.
Добар наставни кадар задатак је целе државе и друштва, оценио је он и додао да је потребно да и привреда улаже у високо образовање у Србији, у чему од помоћи може бити и дијаспора.
Реформу образовања у Србији нису прихватили наставници који, како је навео, морају да схвате да студентима треба да буду на располагању и када немају наставу, али ни студенти јер не схватају да је потребно да свакодневно вредно раде и да испуњавају обавезе у предвиђеним роковима.
Конференцију "Квалитет студија на приватним и државним факултетима" организовали су Бизнис инфо група и недељник "Време".
-
Београд, 26. април 2024.Разбијен ланац производње и продаје фалсификованих производа
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења
-
Београд, 24. април 2024.Напредак сарадње са Кином у рударском и енергетском сектору
-
Крагујевац, 24. април 2024.Даље јачање капацитета Државног дата центра у Крагујевцу
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу