П:
О:
Читај ми
Одлука КФОР-а не доприноси безбедности српског народа на Космету
Београд,
10. август 2010.
Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Горан Богдановић рекао је да одлука КФОР-а да обезбеђивање православних манастира и цркава на Космету препусти Косовској полицијској служби (КПС) не доприноси безбедности, већ улива додатну несигурност и повећава неповерење код српског народа у покрајини.
Аутор:
www.novosti.rs
Богдановић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" навео да овакав потез КФОР-а, без сагласности Србије и Српске православне цркве (СПЦ), охрабрује Приштину да и даље вуче једностране потезе, али уједно представља и покушај да се безбедносна ситуација у покрајини прикаже неупоредиво бољом од оне на терену, иако српски и остали неалбански живаљ и даље живи у страху.
Када су нас представници КФОР-а пре неколико месеци обавестили о намери да цркве и манастире предају у надлежност КПС-а, ми смо одмах реаговали и обавестили их да се нећемо сложити са тим, поготову имајући у виду понашање припадника КПС-а током мартовског погрома 2004. године над Србима у покрајини, истакао је министар.
Он је додао да је, у покушају да спречи намеру КФОР-а, реаговала и Српска православна црква и да је владика липљански СПЦ-а Теодосије путовао у Рим и Брисел да захтева да КФОР и даље остане да штити српске цркве и манастире.
Свештенство Епархије рашко-призренске решено је да не дозволи да их, наводно, штити КПС у коју немају поверења. Али, једино што могу предузети јесте да покушају да се заштите оградним зидовима који већ постоје око појединих светиња, што, наравно, није никакав вид сигурности. Тим пре што они не могу боравити стално у својим светињама, указао је Богдановић.
Према његовим речима, у додатном проблему ће бити удаљени и изоловани манастири попут Девича, Гориоча, Будисаваца и других, тако да овог пута мора да реагује и целокупна светска јавност како би се заштитило вековно културно и верско наслеђе једног народа.
Пре свега, мислим да мора одреаговати Унеско јер се неки од манастира попут Високих Дечана и Пећке патријаршије налазе на његовој листи заштићених споменика културе, нагласио је министар.
Богдановић је навео да је мишљење МСП-а у Хагу, иако није обавезујуће, охрабрило албанске сецесионисте на Косову, који своје нелегалне поступке правдају тим мишљењем.
Процес око једностраног проглашења независности Косова, како је оценио, није окончан, већ је то борба која ће трајати и у којој Србија жели да изађе не као победничка већ као страна која није оштећена.
Зато кроз подршку резолуцији поднетој у УН очекујемо да се дâ до знања да једнострани потези не могу бити уважени и да Косово није имало право да се отцепи. Заправо, од УН очекујемо да уразуми косовске Албанце и утиче на њих да пристану на конструктивне разговоре о судбини Космета. Зато мислим да би било далеко горе да поменута резолуција није поднета УН, нагласио је Богдановић.
Он је истакао да поједине чланице ЕУ негодују због супротног става о Космету, али Србија једноставно мора да штити своје интересе.
Јасно је да су огромни притисци на нашу државу да одустанемо од борбе за очување Космета у саставу Србије, али и на земље које нису признале независност Косова да то учине. Зато је и председник Републике Србије Борис Тадић послао педесет емисара да лобирају за непризнавање Косова, тако да верујемо да ће поднета резолуција утицати на спречавање нових признања независности, напоменуо је министар.
У том смислу, како је навео, ми смо оптимисти и верујемо да ће земље које нису признале независност Косова остати доследне свом ставу, упркос бројним притисцима, и да ће Генерална скупштина УН уважити нашу резолуцију да је Космет део Србије.
Према његовим речима, приче о аутономији севера Косова и Метохије представници косовских Албанаца најављују једанаест година уназад како би дезоријентисали српску заједницу и обесхрабрили оне у остатку покрајине.
Јасно да је та прича неозбиљна, поготово што Србима на северу Космета није потребан било какав вид аутономије јер, осим што је овај део Космета настањен већинским српским живљем, они се ослањају на своју државу. Да им косовске власти не желе добро, доказ је и то што ни такозване новоформиране општине у српским срединама нису учиниле ништа за српски народ, па ни за себе, јер још немају чак ни своје просторије, саопштио је Богдановић.
Министар је рекао да подела Космета не само да није у плану већ и те приче о подели Срба на оне јужно и северно од Ибра само штете српској борби у очувању покрајине, и додао да је за званични Београд Космет целовит део у саставу Србије.
Када су нас представници КФОР-а пре неколико месеци обавестили о намери да цркве и манастире предају у надлежност КПС-а, ми смо одмах реаговали и обавестили их да се нећемо сложити са тим, поготову имајући у виду понашање припадника КПС-а током мартовског погрома 2004. године над Србима у покрајини, истакао је министар.
Он је додао да је, у покушају да спречи намеру КФОР-а, реаговала и Српска православна црква и да је владика липљански СПЦ-а Теодосије путовао у Рим и Брисел да захтева да КФОР и даље остане да штити српске цркве и манастире.
Свештенство Епархије рашко-призренске решено је да не дозволи да их, наводно, штити КПС у коју немају поверења. Али, једино што могу предузети јесте да покушају да се заштите оградним зидовима који већ постоје око појединих светиња, што, наравно, није никакав вид сигурности. Тим пре што они не могу боравити стално у својим светињама, указао је Богдановић.
Према његовим речима, у додатном проблему ће бити удаљени и изоловани манастири попут Девича, Гориоча, Будисаваца и других, тако да овог пута мора да реагује и целокупна светска јавност како би се заштитило вековно културно и верско наслеђе једног народа.
Пре свега, мислим да мора одреаговати Унеско јер се неки од манастира попут Високих Дечана и Пећке патријаршије налазе на његовој листи заштићених споменика културе, нагласио је министар.
Богдановић је навео да је мишљење МСП-а у Хагу, иако није обавезујуће, охрабрило албанске сецесионисте на Косову, који своје нелегалне поступке правдају тим мишљењем.
Процес око једностраног проглашења независности Косова, како је оценио, није окончан, већ је то борба која ће трајати и у којој Србија жели да изађе не као победничка већ као страна која није оштећена.
Зато кроз подршку резолуцији поднетој у УН очекујемо да се дâ до знања да једнострани потези не могу бити уважени и да Косово није имало право да се отцепи. Заправо, од УН очекујемо да уразуми косовске Албанце и утиче на њих да пристану на конструктивне разговоре о судбини Космета. Зато мислим да би било далеко горе да поменута резолуција није поднета УН, нагласио је Богдановић.
Он је истакао да поједине чланице ЕУ негодују због супротног става о Космету, али Србија једноставно мора да штити своје интересе.
Јасно је да су огромни притисци на нашу државу да одустанемо од борбе за очување Космета у саставу Србије, али и на земље које нису признале независност Косова да то учине. Зато је и председник Републике Србије Борис Тадић послао педесет емисара да лобирају за непризнавање Косова, тако да верујемо да ће поднета резолуција утицати на спречавање нових признања независности, напоменуо је министар.
У том смислу, како је навео, ми смо оптимисти и верујемо да ће земље које нису признале независност Косова остати доследне свом ставу, упркос бројним притисцима, и да ће Генерална скупштина УН уважити нашу резолуцију да је Космет део Србије.
Према његовим речима, приче о аутономији севера Косова и Метохије представници косовских Албанаца најављују једанаест година уназад како би дезоријентисали српску заједницу и обесхрабрили оне у остатку покрајине.
Јасно да је та прича неозбиљна, поготово што Србима на северу Космета није потребан било какав вид аутономије јер, осим што је овај део Космета настањен већинским српским живљем, они се ослањају на своју државу. Да им косовске власти не желе добро, доказ је и то што ни такозване новоформиране општине у српским срединама нису учиниле ништа за српски народ, па ни за себе, јер још немају чак ни своје просторије, саопштио је Богдановић.
Министар је рекао да подела Космета не само да није у плану већ и те приче о подели Срба на оне јужно и северно од Ибра само штете српској борби у очувању покрајине, и додао да је за званични Београд Космет целовит део у саставу Србије.
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...