П:
О:
Читај ми
Подизање стандарда заштите мањинских права у Србији и Хрватској
Београд,
22. јун 2010.
Четврта седница међувладиног Мешовитог одбора за мањине, који прати спровођење одредаба Споразума између Србије и Хрватске о заштити права хрватске националне мањине која живи у Србији и српске националне мањине која живи у Хрватској, одржана је 17. и 18. јуна у Загребу.
Међувладин Мешовити одбор за мањине чине представници влада двеју земаља и представници српске националне мањине у Хрватској и хрватске националне мањине у Србији.
Седницу је у име Владе Републике Хрватске отворио државни секретар за политичка питања, посебни изасланик председника Владе Хрватске за југоисточну Европу Давор Божиновић.
Председник српског дела Мешовитог одбора Јанко Веселиновић истакао је да се стандарди заштите мањинских права подижу у обе земље, уз оцену да је остало још много нерешених проблема – у области образовања, информисања, службене употребе језика и писма, али и статусног положаја мањинских удружења.
Веселиновић је нагласио да Србија ставља међу своје приоритете подизање нивоа права припадника националних мањина, и додао да мањине у Србији имају повластице веће од европског просека.
Он је истакао да је учињен помак када је у питању регулисање правног положаја Српског народног вијећа и кад је у питању могућност да Срби у Хрватској стекну могућност да имају и више од три мандата.
Заједничко веће општина, као асоцијација која окупља општине са српском већином у источном делу Хрватске, и даље има правно нерегулисан статус, јер изменама Уставног закона није добило могућност да стекне правни легитимитет, за шта има основа у Ердутском споразуму.
Председник хрватског дела Мешовитог одбора Петар Баришић оценио је да су измене закона о правима националних мањина корак напред на пољу заштите мањинских права, да су одлуке донете у уставно предвиђеној процедури и да се ради о компромисном решењу које су прихватили сви којих су се измене тицале.
Баришић је указао на то да две стране често немају иста виђења одређених проблема, али да две државе настоје да то превладају, и кроз активности Мешовитог одбора, али и преко других политичких субјеката.
На седници је разматрана реализација препорука са Треће седнице Мешовитог одбора, али је било и речи о актуелној ситуацији у мањинским заједницама и о још увек присутном говору мржње у медијима, у јавним иступима и јавним форумима који су део интернет издања, понекад чак и неких државних медија.
Чланови Одбора осудили су сваку манифестацију говора мржње и сложили се да државни органи морају на време да га евидентирају и адекватно санкционишу, као и да предузму значајне мере на едукацији и превенцији таквих појава, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права.
Седницу је у име Владе Републике Хрватске отворио државни секретар за политичка питања, посебни изасланик председника Владе Хрватске за југоисточну Европу Давор Божиновић.
Председник српског дела Мешовитог одбора Јанко Веселиновић истакао је да се стандарди заштите мањинских права подижу у обе земље, уз оцену да је остало још много нерешених проблема – у области образовања, информисања, службене употребе језика и писма, али и статусног положаја мањинских удружења.
Веселиновић је нагласио да Србија ставља међу своје приоритете подизање нивоа права припадника националних мањина, и додао да мањине у Србији имају повластице веће од европског просека.
Он је истакао да је учињен помак када је у питању регулисање правног положаја Српског народног вијећа и кад је у питању могућност да Срби у Хрватској стекну могућност да имају и више од три мандата.
Заједничко веће општина, као асоцијација која окупља општине са српском већином у источном делу Хрватске, и даље има правно нерегулисан статус, јер изменама Уставног закона није добило могућност да стекне правни легитимитет, за шта има основа у Ердутском споразуму.
Председник хрватског дела Мешовитог одбора Петар Баришић оценио је да су измене закона о правима националних мањина корак напред на пољу заштите мањинских права, да су одлуке донете у уставно предвиђеној процедури и да се ради о компромисном решењу које су прихватили сви којих су се измене тицале.
Баришић је указао на то да две стране често немају иста виђења одређених проблема, али да две државе настоје да то превладају, и кроз активности Мешовитог одбора, али и преко других политичких субјеката.
На седници је разматрана реализација препорука са Треће седнице Мешовитог одбора, али је било и речи о актуелној ситуацији у мањинским заједницама и о још увек присутном говору мржње у медијима, у јавним иступима и јавним форумима који су део интернет издања, понекад чак и неких државних медија.
Чланови Одбора осудили су сваку манифестацију говора мржње и сложили се да државни органи морају на време да га евидентирају и адекватно санкционишу, као и да предузму значајне мере на едукацији и превенцији таквих појава, наводи се у саопштењу Министарства за људска и мањинска права.
-
Београд, 26. април 2024.Ухапшене три особе због недозвољеног прелаза границе и...
-
Београд, 26. април 2024.Размена искустава Војске Србије и Националне гарде Охаја у...
-
Београд, 26. април 2024.Решено стамбено питање за још четири избегличке породице из...
-
Зајечар, 26. април 2024.Подршка Окружног затвора у Зајечару особама са интелектуалним...
-
Београд, 26. април 2024.Расписан конкурс за избор најбољих студентских радова о...
-
Београд, 26. април 2024.Ухапшена једна особа због убиства у покушају у Миријеву
-
Београд, 26. април 2024.Ухапшена једна особа због подстрекавања на злоупотребу у...
-
Београд, 25. април 2024.Нетачни наводи да се држављани БиХ пријављују на адресе у Новом...
-
Београд, 25. април 2024.Ухапшени у јучерашњој акцији полиције нису запослени у МДУЛС
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшено 17 припадника две организоване криминалне групе