П:
О:
Читај ми
Усвојен Национални програм превенције, лечења и контроле кардиоваскуларних болести до 2020. године
Београд,
1. март 2010.
Министарство здравља саопштило је да је Влада Републике Србије, на предлог овог министарства, на седници одржаној 25. фебруара усвојила Уредбу о Националном програму превенције, лечења и контроле кардиоваскуларних болести до 2020. године.
У саопштењу се наводи да је Министарство здравља иницирало израду програма превенције и контроле кардиоваскуларних болести имајући у виду чињеницу да су кардиоваскуларне болести један од водећих узрока смртности становништва и да се Србија налази у групи земаља са високим ризиком умирања од ових болести.
У Србији су у 2007. години болести срца и крвних судова чиниле више од половине свих смртних исхода (56 одсто), при чему је од 1997. до 2007. године смртност од ових болести смањена за 13,6 одсто.
Сваке године од инфаркта миокарда и акутног коронарног синдрома лечи се приближно 13.300 пацијената у 54 коронарне јединице, а смртност од 18 одсто (колико је износила 2002. године) смањена је на 8–9 одсто 2008. године.
У Србији је 2005. године број услуга коронарографије-катетеризације износио 9.374, а 2008. године 18.750.
Број дилатација – уграђених стентова 2002. године износио је 340, године 2004. износио је 1.900, док је 2009. уграђено 13.500 стентова.
Број уграђених пејсмејкера 2004. године износио је 350, а 2008. године 4.100.
У 2005. години оперисано је 1.740 пацијената бајпас реваскуларизацијом миокарда, а 2009. године 3.010 пацијената.
Такође, у 2005. години оперисана су 973 пацијента заменама срчаних залистака, а 2009. године 1.350 пацијената, при чему је васкуларним операцијама уграђено око 1.800 васкуларних графтова.
Радна група Министарства здравља, у којој су учествовали стручњаци из области кардиологије, кардиохирургије и васкуларне хирургије, израдила је Програм који има за циљ смањење превремених смртних исхода и значајно смањење оптерећења болестима срца и крвних судова предузимањем интегрисане акције, побољшањем квалитета живота и продужењем очекиваног трајања живота за све становнике Србије.
Овај програм је усмерен на модификацију узрока болести које је могуће избећи, превенцију почетка или прогресије болести, побољшање исхода и квалитета живота оболелих и колико год је могуће смањивање инвалидитета и превременог умирања од болести срца и крвних судова.
Водећи фактори ризика за настанак болести срца и крвних судова су пушење, физичка неактивност, неправилна исхрана и гојазност, масноће у крви, висок крвни притисак и конзумирање алкохола и стрес.
Поред ових фактора, на настанак кардиоваскуларних болести утичу и фактори из животне и радне средине као што су градска бука, бука на радном месту и загађење ваздуха, додаје се у саопштењу.
У Србији су у 2007. години болести срца и крвних судова чиниле више од половине свих смртних исхода (56 одсто), при чему је од 1997. до 2007. године смртност од ових болести смањена за 13,6 одсто.
Сваке године од инфаркта миокарда и акутног коронарног синдрома лечи се приближно 13.300 пацијената у 54 коронарне јединице, а смртност од 18 одсто (колико је износила 2002. године) смањена је на 8–9 одсто 2008. године.
У Србији је 2005. године број услуга коронарографије-катетеризације износио 9.374, а 2008. године 18.750.
Број дилатација – уграђених стентова 2002. године износио је 340, године 2004. износио је 1.900, док је 2009. уграђено 13.500 стентова.
Број уграђених пејсмејкера 2004. године износио је 350, а 2008. године 4.100.
У 2005. години оперисано је 1.740 пацијената бајпас реваскуларизацијом миокарда, а 2009. године 3.010 пацијената.
Такође, у 2005. години оперисана су 973 пацијента заменама срчаних залистака, а 2009. године 1.350 пацијената, при чему је васкуларним операцијама уграђено око 1.800 васкуларних графтова.
Радна група Министарства здравља, у којој су учествовали стручњаци из области кардиологије, кардиохирургије и васкуларне хирургије, израдила је Програм који има за циљ смањење превремених смртних исхода и значајно смањење оптерећења болестима срца и крвних судова предузимањем интегрисане акције, побољшањем квалитета живота и продужењем очекиваног трајања живота за све становнике Србије.
Овај програм је усмерен на модификацију узрока болести које је могуће избећи, превенцију почетка или прогресије болести, побољшање исхода и квалитета живота оболелих и колико год је могуће смањивање инвалидитета и превременог умирања од болести срца и крвних судова.
Водећи фактори ризика за настанак болести срца и крвних судова су пушење, физичка неактивност, неправилна исхрана и гојазност, масноће у крви, висок крвни притисак и конзумирање алкохола и стрес.
Поред ових фактора, на настанак кардиоваскуларних болести утичу и фактори из животне и радне средине као што су градска бука, бука на радном месту и загађење ваздуха, додаје се у саопштењу.
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшено 17 припадника две организоване криминалне групе
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшен диспечер у руднику „Рембас“ због недозвољене трговине
-
Београд, 24. април 2024.Ухапшена једна особа због производње и продаје дроге
-
Београд, 23. април 2024.Сутра исплата ученичких и студентских кредита и стипендија
-
Београд, 23. април 2024.Рок за пријаву за бесплатне уџбенике продужен до 26. априла
-
Београд, 23. април 2024.Доступни ваучери за набавку лекова оболелима од ретких болести
-
Београд, 23. април 2024.Направљен значајан искорак у јачању способности Војске Србије
-
Београд, 22. април 2024.Почасна артиљеријска паљба на Калемегдану поводом Дана Војске...
-
Београд, 22. април 2024.Одговорним понашањем допринети смањењу броја саобраћајних...
-
Ниш, 21. април 2024.Уништена бомба заостала из НАТО бомбардовања у Нишу