П:
О:
Читај ми
Из европског буџета две до три милијарде евра годишње за регионални развој и пољопривреду
Београд,
15. децембар 2009.
Потпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је данас да Србија након уласка у Европску унију може да очекује између две и три милијарде евра годишње из европског буџета за регионални развој, развој људских ресурса и пољопривреду.
Ђелић је на 37. скупштини Сталне конференције градова и општина (СКГО) упозорио на то да Европска комисија и земље чланице ЕУ неће толерисати било какав мањак транспарентности у управљању средствима европских пореских обвезника.
Он је објаснио да је због тога неопходно успостављање одговарајућих финансијских механизама и система контроле, и додао да скоро ниједна локална самуправа није увела унутрашње финансијске контроле, које су већ шест година предвиђене Законом о буџетском систему. Такође, Ђелић је указао на то да оне локалне самоуправе које не буду увеле унутрашњу финансијску контролу сигурно неће бити у стању да повуку било какав новац из европског буџета када се буду стекли услови за то. Потпредседник Владе је истакао и важност секторске политике ЕУ за локалне самоуправе, као што је питање интерно расељених лица и избеглица, којим ће се бавити велика конференција која ће бити организована у току шпанског председавања ЕУ.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Милан Марковић изјавио је на истом скупу да је Србији потребна свеобухватна реформа политичког система и промена изборног система.
Марковић је нагласио да је потребан нови легитимитет за политичке институције, партије, али и за процедуре, пре свега изборне.
Он је рекао да ће најважнији задатак тог министарства бити рад на промени изборног система, и додао да без реформе политичког система Србија не може достићи зацртане циљеве.
Према његовим речима, Министарство је предложило измену седам закона из те области, од којих су неки, као што су закони о политичким странкама и бирачком списку, већ усвојени.
Министар је рекао да је потребан нови, већи капацитет и одговорност људи који представљају грађане у локалним самоуправама, као и да се именом и презименом зна ко су одборници, ко их бира и коме су одговорни.
Он је указао и на важност улагања максималних напора за успостављање пореске администрације, и навео податак да је од 175 јединица локалне самоуправе у Србији свега 48 преузело администрирање пореза и прихода који им по закону припадају. Марковић је истакао важност новог Закона о матичним књигама, који ће бити прекретница у развоју државне управе у Србији, и значај будућег регистра грађана, за који се очекује да буде успостављен у року од једне до две године. Та два инструмента увешће Србију и систем државне управе у ред најсавременијих држава у Европи, нагласио је Марковић и додао да је за успостављање поменутог регистра потребно што брже пребацивање података из матичних књига у електронски облик.
Он је објаснио да је због тога неопходно успостављање одговарајућих финансијских механизама и система контроле, и додао да скоро ниједна локална самуправа није увела унутрашње финансијске контроле, које су већ шест година предвиђене Законом о буџетском систему. Такође, Ђелић је указао на то да оне локалне самоуправе које не буду увеле унутрашњу финансијску контролу сигурно неће бити у стању да повуку било какав новац из европског буџета када се буду стекли услови за то. Потпредседник Владе је истакао и важност секторске политике ЕУ за локалне самоуправе, као што је питање интерно расељених лица и избеглица, којим ће се бавити велика конференција која ће бити организована у току шпанског председавања ЕУ.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Милан Марковић изјавио је на истом скупу да је Србији потребна свеобухватна реформа политичког система и промена изборног система.
Марковић је нагласио да је потребан нови легитимитет за политичке институције, партије, али и за процедуре, пре свега изборне.
Он је рекао да ће најважнији задатак тог министарства бити рад на промени изборног система, и додао да без реформе политичког система Србија не може достићи зацртане циљеве.
Према његовим речима, Министарство је предложило измену седам закона из те области, од којих су неки, као што су закони о политичким странкама и бирачком списку, већ усвојени.
Министар је рекао да је потребан нови, већи капацитет и одговорност људи који представљају грађане у локалним самоуправама, као и да се именом и презименом зна ко су одборници, ко их бира и коме су одговорни.
Он је указао и на важност улагања максималних напора за успостављање пореске администрације, и навео податак да је од 175 јединица локалне самоуправе у Србији свега 48 преузело администрирање пореза и прихода који им по закону припадају. Марковић је истакао важност новог Закона о матичним књигама, који ће бити прекретница у развоју државне управе у Србији, и значај будућег регистра грађана, за који се очекује да буде успостављен у року од једне до две године. Та два инструмента увешће Србију и систем државне управе у ред најсавременијих држава у Европи, нагласио је Марковић и додао да је за успостављање поменутог регистра потребно што брже пребацивање података из матичних књига у електронски облик.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији