П:
О:
Читај ми
Пред Међународним судом правде завршена расправа о Косову
Београд/Хаг,
11. децембар 2009.
Међународни суд правде у Хагу окончао је данас вишедневну јавну расправу о легалности једностраног проглашења независности Косова излагањима ставова Вијетнама и Венецуеле, који су изнели аргументе у прилог одбрани ставова Србије.
Аутор:
Фонет
Представници Вијетнама и Венецуеле оценили су да је проглашење независности Косова у супротности са међународним правом и Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација (СБ УН).
Заступник Вијетнама Нгујен Ти Хоанг Ан изјавила је да је Резолуција 1244 обавезујућа за све чланице УН и основ за решење косовског проблема.
Она је истакла да Резолуција 1244 потврђује суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије и Србије и одређује да Косово може имати широку аутономију, али не и статус независне државе.
Према њеним речима, Резолуција 1244 предвиђа да се решење коначног статуса Косова може постићи искључиво преговарачким процесом, уз сагласност обе стране, и да само Савет безбедности УН може одредити када је тај процес завршен.
Поводом тврдњи да је народ Косова имао право на самоопредељење, па тиме и проглашење независности, Нгујен Ти Хоанг Ан је оценила да тај принцип није доминантан у односу на основе међународног права – очување суверенитета и територијалног интегритета једне земље.
Представник Венецуеле Алехандро Флеминг је рекао да се право народа на самоопредељење односи искључиво на колоније, а да Косово никада није било колонија, нити независна држава.
Албанско становништво Косова ужива сва мањинска права у оквиру Србије и не постоји основ за проглашење независности, оценио је Флеминг.
Он је додао да основ за проглашење независности не може бити оцена бившег специјалног изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија да су исцрпљене могућности да се преговорима дође до решења коначног статуса Косова и препорука да Косово, ради јачања стабилности у региону, треба да постане независно.
Како је могуће да нестабилност могу изазвати преговори, али не и одлука једне стране која је незадовољна током преговора, упитао је Флеминг.
Према његовим речима, Резолуција 1244 позива на постизање политичког решења и искључује могућност отцепљења Косова јер би тиме био нарушен суверенитет и територијални интегритет Србије.
На крају седнице судије Абдул Корома, Мухамед Бенуна и Антонио Августо Кансадо Триндаде затражили су од учесника расправе да одговоре на питања везана за тврдње да међународно право не забрањује сецесију, обећања учесника парламентарних избора на Косову 2007. године да ће прогласити независност и на одредбе Споразума из Рамбујеа из 1999. године.
Писани одговори требало би да буду достављени суду до 22. децембра.
Током девет дана расправе пред Међународним судом правде мишљење је изнело 29 делегација, при чему не постоји рок у којем би овај суд требало да донесе мишљење о једностраном проглашењу независности Косова.
Оцену да је једнострано проглашење независности Косова у супротности са међународним правом изнеле су, поред Србије, Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Вијетнам, Боливија, Венецуела, Азербејџан и Белорусија.
Супротан став су, уз косовске представнике, имале САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Аустрија, Норвешка, Данска, Финска, Бугарска, Хрватска, Албанија, Јордан и Саудијска Арабија.
Представник Бурундија је оценио да ће Косово наставити да постоји као ентитет, без обзира на одлуку Међународног суда правде.
Заступник Вијетнама Нгујен Ти Хоанг Ан изјавила је да је Резолуција 1244 обавезујућа за све чланице УН и основ за решење косовског проблема.
Она је истакла да Резолуција 1244 потврђује суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије и Србије и одређује да Косово може имати широку аутономију, али не и статус независне државе.
Према њеним речима, Резолуција 1244 предвиђа да се решење коначног статуса Косова може постићи искључиво преговарачким процесом, уз сагласност обе стране, и да само Савет безбедности УН може одредити када је тај процес завршен.
Поводом тврдњи да је народ Косова имао право на самоопредељење, па тиме и проглашење независности, Нгујен Ти Хоанг Ан је оценила да тај принцип није доминантан у односу на основе међународног права – очување суверенитета и територијалног интегритета једне земље.
Представник Венецуеле Алехандро Флеминг је рекао да се право народа на самоопредељење односи искључиво на колоније, а да Косово никада није било колонија, нити независна држава.
Албанско становништво Косова ужива сва мањинска права у оквиру Србије и не постоји основ за проглашење независности, оценио је Флеминг.
Он је додао да основ за проглашење независности не може бити оцена бившег специјалног изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија да су исцрпљене могућности да се преговорима дође до решења коначног статуса Косова и препорука да Косово, ради јачања стабилности у региону, треба да постане независно.
Како је могуће да нестабилност могу изазвати преговори, али не и одлука једне стране која је незадовољна током преговора, упитао је Флеминг.
Према његовим речима, Резолуција 1244 позива на постизање политичког решења и искључује могућност отцепљења Косова јер би тиме био нарушен суверенитет и територијални интегритет Србије.
На крају седнице судије Абдул Корома, Мухамед Бенуна и Антонио Августо Кансадо Триндаде затражили су од учесника расправе да одговоре на питања везана за тврдње да међународно право не забрањује сецесију, обећања учесника парламентарних избора на Косову 2007. године да ће прогласити независност и на одредбе Споразума из Рамбујеа из 1999. године.
Писани одговори требало би да буду достављени суду до 22. децембра.
Током девет дана расправе пред Међународним судом правде мишљење је изнело 29 делегација, при чему не постоји рок у којем би овај суд требало да донесе мишљење о једностраном проглашењу независности Косова.
Оцену да је једнострано проглашење независности Косова у супротности са међународним правом изнеле су, поред Србије, Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Вијетнам, Боливија, Венецуела, Азербејџан и Белорусија.
Супротан став су, уз косовске представнике, имале САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Аустрија, Норвешка, Данска, Финска, Бугарска, Хрватска, Албанија, Јордан и Саудијска Арабија.
Представник Бурундија је оценио да ће Косово наставити да постоји као ентитет, без обзира на одлуку Међународног суда правде.
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...
-
Београд, 16. април 2024.Приштина свакодневно угрожава егзистенцију српског народа на...
-
Београд, 13. април 2024.На административном прелазу Брњак ухапшен Србин из Звечана