П:
О:
Читај ми
Амнестија за војне обвезнике
Београд,
25. јул 2009.
Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић најавио је за јесен доношење закона којим ће од кривичног гоњења бити амнестирани сви војни обвезници који имају 30 и више година, а нису на законом предвиђен начин одлагали војну обавезу.
Аутор:
Бета
Срећковић је, у интервјуу агенцији Бета, рекао да велики број наших људи из дијаспоре није одлагао војну обавезу на законом прописан начин.
Зато смо са Министарством одбране и Министарством правде постигли сагласност да у исто време са Предлогом закона о војној, радној и материјалној обавези на јесен у Скупштину Србије иде и Предлог закона о амнестији. То је знак добре воље и пружена рука према многим нашим младим људима у дијаспори, који ће на овај начин коначно моћи да регулишу свој статус и да потпуно безбедно долазе у своју земљу, рекао је Срећковић.
Министар за дијспору је објаснио да ће усвајањем закона о амнестији бити повучене кривичне пријаве или суспендовани судски процеси против оних који нису на законом предвиђени начин одлагали војну обавезу, а који имају 30 и више година.
У резервни састав, према Предлогу закона о војној, радној и материјалној обавези, биће аутоматски пребачени као и они који који су у складу са законом одлагали војну обавезу, а имају више од 30 година, додао је Срећковић.
Према његовим речима, то је јако добра вест за десетине хиљада младих људи који су у међувремену постали успешни менаджери, утицајни људи који свакога дана чине велике напоре не само да се успешно интегришу у земљама у којима живе, већ и да раде на побољшању имиџа наше земље.
Он је изразио очекивање да ће велики број младих људи из дијаспоре након усвајања овог закона доћи у Србију, а да ће се неки од њих одлучити и да се дефинитивно врате.
Ова заједничка акција министарстава дијаспоре, одбране и правде је такође још један показатељ да Србија заиста одлучно мења политику према дијаспори, додао је Срећковић.
Као још један доказ позитивне промене политике Србије према дијаспори, Срећковић је навео и то што је Влада једногласно усвојила Предлог закона о дијаспори и Србима у региону, за који очекује да ће такође бити на дневном реду Скупштине на јесен.
Тим законом поставићемо темељ дугорочне политике која не сме да зависи од интереса политичких странака нити од тога које странке чине извршну власт. Верујем да је политика према расејању једна од оних тема око којих можемо да постигнемо широки концензус, казао је Срећковић.
Према његовим речима, по усвајању закона уследиће конституисање свих институција које су њиме предвиђене, а чиме ће бити створена нормативна база за одговорну политику према дијаспори.
Срећковић је као посебно важно законско рессење предвиђено овим предлогом закона истакао оснивање Савета за Србе у региону, на чијем челу ће се налазити председник Србије, а у коме ће бити министар спољних послова, министар за дијаспору и све релевантне институције које су везане за вођење политике према Србима у региону.
Како је навео Срећковић, иза оснивања тог Савета стоји намера да се помогне Србима у земљама у окружењу у обезбеђивању њихових међународним стандардима загаратнованих људских, грађанских и мањинских права са једне стране, а са друге стране стоји намера да се подстакну добросуседски односи и регионална сарадња.
Министар за дијаспору је оценио да је успех ресорног Министарства у протеклих годину дана рада Владе Србије био то што је успело да у Влади и у јавности наметне тему дијаспоре и расејања као приоритетну.
То је неспорно, с обзиром на чињеницу да више од три милиона наших људи живи ван Србије и има огроман економски потенцијал. Девизне дознаке наших људи сваке године су на нивоу око пет милијарди долара, односно 14 одсто укупнох бруто друштвеног производа (БДП) наше земље. Заправо једна седмина свих економских вредности које се у држави Србији створе воде порекло од девизних дознака наших људи из дијаспоре. Такође, морамо имати у виду и да су директне стране инвестиције наших инвеститора из дијаспоре од 2000. године до данас износиле око 500 милиона долара, а да у малим и средњим предузећима које су овим инвестицијама отворене данас ради око 20.000 људи, рекао је министар за дијаспору.
Као проблем у раду Министарства за дијаспору у претходних годину дана, Срећковић је истакао мали буџет, а изразио је наду да ће након усвајања Предлога закона о дијаспори убудуће бити могуће издвајање значајнијих средстава за спровођење одговорне и активне политике према дијаспори.
Свако улагање у политику према дијаспори и према Србима у региону ће се држави Србији висшструко исплатити, с обзиром на економски, политички и културолошки капацитет наших људи у расејању, оценио је Срећковић.
Он је истакао и да је држављанима Србије у дијаспори велики проблем представљалала дуга процедура за издавање нових биометријских пасоша у дипломатско-конзулатним представништвима.
Срећковић је подсетио да је Министарство унутрашњих послова изашло у сусрет људима из расејања, којима је омогућено да приликом посете Србији, до краја године, по хитном поступку добију нове пасоше.
Према његовим речима, у наредних годину дана Министарство за дијспору ће, поред спровођења закона о дијаспори, радити на стратегији о развоју односа дијспоре и Срба у региону, а трудиће се да велику пажњу посвети и привредној сарадњи са дијаспором.
Уверен сам да је привредна сарадња са дисјапором и подстицање инвестиција из дијаспоре један од оних неискоришћених ресурса који могу значајно да допринесу економском развоју Србије, истакао је Срећковић.
Зато смо са Министарством одбране и Министарством правде постигли сагласност да у исто време са Предлогом закона о војној, радној и материјалној обавези на јесен у Скупштину Србије иде и Предлог закона о амнестији. То је знак добре воље и пружена рука према многим нашим младим људима у дијаспори, који ће на овај начин коначно моћи да регулишу свој статус и да потпуно безбедно долазе у своју земљу, рекао је Срећковић.
Министар за дијспору је објаснио да ће усвајањем закона о амнестији бити повучене кривичне пријаве или суспендовани судски процеси против оних који нису на законом предвиђени начин одлагали војну обавезу, а који имају 30 и више година.
У резервни састав, према Предлогу закона о војној, радној и материјалној обавези, биће аутоматски пребачени као и они који који су у складу са законом одлагали војну обавезу, а имају више од 30 година, додао је Срећковић.
Према његовим речима, то је јако добра вест за десетине хиљада младих људи који су у међувремену постали успешни менаджери, утицајни људи који свакога дана чине велике напоре не само да се успешно интегришу у земљама у којима живе, већ и да раде на побољшању имиџа наше земље.
Он је изразио очекивање да ће велики број младих људи из дијаспоре након усвајања овог закона доћи у Србију, а да ће се неки од њих одлучити и да се дефинитивно врате.
Ова заједничка акција министарстава дијаспоре, одбране и правде је такође још један показатељ да Србија заиста одлучно мења политику према дијаспори, додао је Срећковић.
Као још један доказ позитивне промене политике Србије према дијаспори, Срећковић је навео и то што је Влада једногласно усвојила Предлог закона о дијаспори и Србима у региону, за који очекује да ће такође бити на дневном реду Скупштине на јесен.
Тим законом поставићемо темељ дугорочне политике која не сме да зависи од интереса политичких странака нити од тога које странке чине извршну власт. Верујем да је политика према расејању једна од оних тема око којих можемо да постигнемо широки концензус, казао је Срећковић.
Према његовим речима, по усвајању закона уследиће конституисање свих институција које су њиме предвиђене, а чиме ће бити створена нормативна база за одговорну политику према дијаспори.
Срећковић је као посебно важно законско рессење предвиђено овим предлогом закона истакао оснивање Савета за Србе у региону, на чијем челу ће се налазити председник Србије, а у коме ће бити министар спољних послова, министар за дијаспору и све релевантне институције које су везане за вођење политике према Србима у региону.
Како је навео Срећковић, иза оснивања тог Савета стоји намера да се помогне Србима у земљама у окружењу у обезбеђивању њихових међународним стандардима загаратнованих људских, грађанских и мањинских права са једне стране, а са друге стране стоји намера да се подстакну добросуседски односи и регионална сарадња.
Министар за дијаспору је оценио да је успех ресорног Министарства у протеклих годину дана рада Владе Србије био то што је успело да у Влади и у јавности наметне тему дијаспоре и расејања као приоритетну.
То је неспорно, с обзиром на чињеницу да више од три милиона наших људи живи ван Србије и има огроман економски потенцијал. Девизне дознаке наших људи сваке године су на нивоу око пет милијарди долара, односно 14 одсто укупнох бруто друштвеног производа (БДП) наше земље. Заправо једна седмина свих економских вредности које се у држави Србији створе воде порекло од девизних дознака наших људи из дијаспоре. Такође, морамо имати у виду и да су директне стране инвестиције наших инвеститора из дијаспоре од 2000. године до данас износиле око 500 милиона долара, а да у малим и средњим предузећима које су овим инвестицијама отворене данас ради око 20.000 људи, рекао је министар за дијаспору.
Као проблем у раду Министарства за дијаспору у претходних годину дана, Срећковић је истакао мали буџет, а изразио је наду да ће након усвајања Предлога закона о дијаспори убудуће бити могуће издвајање значајнијих средстава за спровођење одговорне и активне политике према дијаспори.
Свако улагање у политику према дијаспори и према Србима у региону ће се држави Србији висшструко исплатити, с обзиром на економски, политички и културолошки капацитет наших људи у расејању, оценио је Срећковић.
Он је истакао и да је држављанима Србије у дијаспори велики проблем представљалала дуга процедура за издавање нових биометријских пасоша у дипломатско-конзулатним представништвима.
Срећковић је подсетио да је Министарство унутрашњих послова изашло у сусрет људима из расејања, којима је омогућено да приликом посете Србији, до краја године, по хитном поступку добију нове пасоше.
Према његовим речима, у наредних годину дана Министарство за дијспору ће, поред спровођења закона о дијаспори, радити на стратегији о развоју односа дијспоре и Срба у региону, а трудиће се да велику пажњу посвети и привредној сарадњи са дијаспором.
Уверен сам да је привредна сарадња са дисјапором и подстицање инвестиција из дијаспоре један од оних неискоришћених ресурса који могу значајно да допринесу економском развоју Србије, истакао је Срећковић.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи